Пређи на садржај

8-Азагуанин

С Википедије, слободне енциклопедије
8-Азагуанин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.004.681
  • NC1=NC2=C(NN=N2)C(O)=N1
Својства
C4H4N6O
Моларна маса 152,114
Тачка топљења 300
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

8-Азагуанин је органско једињење, које садржи 4 атома угљеника и има молекулску масу од 152,114 Da.[3][4][5][6]

Osobine[уреди | уреди извор]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 6
Broj donora vodonika 3
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[7] (ALogP) -0,1
Растворљивост[8] (logS, log(mol/L)) 0,3
Поларна површина[9] (PSA, Å2) 113,6

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Tong, George L.; Lee, William W.; Goodman, Leon; Frederiksen, Sune (1965). „Synthesis of some 2′-deoxyribosides of 8-azaadenine”. Archives of Biochemistry and Biophysics. 112: 76—81. doi:10.1016/0003-9861(65)90012-3.  https://dx.doi.org/10.1016/0003-9861(65)90012-3 }-
  4. ^ Мицхелс, А. W.; Остров, D. А.; Зханг, L.; Накаyама, M.; Фусе, M.; МцДаниел, К.; Роеп, Б. О.; Готтлиеб, П. А.; Аткинсон, M. А.; Еисенбартх, Г. С. (2011). „Струцтуре-басед селецтион оф смалл молецулес то алтер аллеле-специфиц МХЦ цласс II антиген пресентатион”. Јоурнал оф Иммунологy (Балтиморе, Мд. : 1950). 187 (11): 5921—5930. ПМЦ 3221928Слободан приступ. ПМИД 22043012. дои:10.4049/јиммунол.1100746. }-
  5. ^ Кноx, C.; Лаw, V.; Јеwисон, Т.; Лиу, П.; Лy, С.; Фролкис, А.; Пон, А.; Банцо, К.; Мак, C.; Невеу, V.; Дјоумбоу, Y.; Еиснер, Р.; Гуо, А. C.; Wисхарт, D. С. (2011). „ДругБанк 3.0: А цомпрехенсиве ресоурце фор 'омицс' ресеарцх он другс”. Нуцлеиц Ацидс Ресеарцх. 39 (Датабасе иссуе): Д1035—41. ПМЦ 3013709Слободан приступ. ПМИД 21059682. дои:10.1093/нар/гкq1126. 
  6. ^ Wисхарт, D. С.; Кноx, C.; Гуо, А. C.; Цхенг, D.; Схривастава, С.; Тзур, D.; Гаутам, Б.; Хассанали, M. (2008). „ДругБанк: А кноwледгебасе фор другс, друг ацтионс анд друг таргетс”. Нуцлеиц Ацидс Ресеарцх. 36 (Датабасе иссуе): Д901—6. ПМЦ 2238889Слободан приступ. ПМИД 18048412. дои:10.1093/нар/гкм958. 
  7. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  8. ^ Тетко, I. V.; Танцхук, V. Y.; Касхева, Т. Н.; Вилла, А. Е. (2001). „Естиматион оф аqуеоус солубилитy оф цхемицал цомпоундс усинг Е-стате индицес”. Јоурнал оф Цхемицал Информатион анд Цомпутер Сциенцес. 41 (6): 1488—1493. ПМИД 11749573. дои:10.1021/ци000392т. 
  9. ^ Ертл, П.; Рохде, Б.; Селзер, П. (2000). „Фаст цалцулатион оф молецулар полар сурфаце ареа ас а сум оф фрагмент-басед цонтрибутионс анд итс апплицатион то тхе предицтион оф друг транспорт пропертиес”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy. 43 (20): 3714—3717. ПМИД 11020286. дои:10.1021/јм000942е. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]