Ангстрем (јединица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ангстрем (латиницом angstrom, angström, или ångström) (Симбол Å) је јединица ван СИ система која се користи за изражавање растојања и физичких величина као што су величина атома, дужина хемијске везе и таласна дужина светлости.

Дефиниција[уреди]

1 ангстрем (Å) = 10–10 метара = 0,1 nm = 100 pm

На пример, радијус атома се креће у опсегу од 0,5 Å (атом водоника) до 3,8 Å (атом уранијума).

Порекло[уреди]

Ангстрем је назван по шведском физичару Андерсу Ангстрему (Anders Jonas Ångström, (1814–1874)) једном од оснивача модерне спектроскопије.

Историја[уреди]

Од 1927. до 1960. ангстрем је био секундарна јединица дужине која је коришћена у спектроскопији а која је дефинисана независно од метра, који је још увек био дефинисан преко физичког прототипа. Године 1960. сам метар је предефинисан преко спектроскопских параметара што је учинило ангстрем застарелим.

Представљање у јуникоду[уреди]

Види још[уреди]