АБ 250-2

С Википедије, слободне енциклопедије
АБ 250-2
АБ 250-2 са СД 4 ХЛ бомбама у Гдањску, Пољска.
ТипКасетна бомба
Место порекла Нази Германy
Употреба
КориснициЛуфтwаффе
РатовиДруги светски рат
Спецификације
Тежина221 кг (487 лб)
Дужина1,73 м (5 фт 8 ин)
Пречник38 цм (1 фт 3 ин)[1]

АБ 250-2 је била касетна бомба коју је користила Луфтвафе током Другог светског рата.

АБ 250-2[уреди | уреди извор]

Тело АБ 250-2 је било направљено од меког челичног лима и било је преклопне конструкције са шаркама на репу. Био је подељен у три дела; одељак за нос у облику куполе, цилиндрични средишњи одељак и одељак за реп у облику конуса. У одељку за нос се налазио џеп са осигурачем који је био заварен за држач на горњој половини контејнера. Две половине су заједно држане жицом за смицање која је пролазила кроз челични наковањ у доњем делу џепа осигурача. Када се осигурач активира, ову жицу пресече мали експлозив испод осигурача. Кућиште се тада отвори и дозволи да бомбе испадну. Репна јединица има четири пераја која су заварена за контејнер са спојницама закиваним између сваког пераја.[1]

Било је могуће више различитих конфигурација подмуниције:

  • 224 x СД 1 А или СД 1 ФРЗ - Они су били смештени у централном одељку. Бомбе су биле набијене од носа до репа, а репна чашица сваке бомбе је формирала сигурносни уређај за носни упаљач бомбе иза ње. Оба типа бомби су пуњена на исти начин.
  • 144 x СД 2 - То су биле мале противпешадијске бомбе које су биле смештене у централном одељку.
  • 40 x СД 4 ХЛ - Они су били смештени у централном одељку и били су збијени од носа до репа у гроздовима од 20 са репом сваке бомбе који је формирао сигурносни уређај за носни упаљач бомбе иза њега.
  • 17 x СД 10 А - Они су били смештени у централном одељку у кутији од шперплоче или картона са средишњом преградом. Предња половина је садржала осам бомби, док је задња држала девет. Групе бомби су држане заједно челичним тракама, а кластери су држани дрвеним блоковима.
  • 17 x СД 10 ФРЗ - Оне су биле смештене у централном одељку у кутији од шперплоче или картона са средишњим преградама на исти начин као и бомбе СД 10 А.
  • 28 x СД 10 C - непозната конфигурација. [1]

Подмуниција[уреди | уреди извор]

Модел Дужина Пречник Тежина Тежина бојеве главе Еxплозив
СД 1 1.700 мм (67 ин) 50 мм (2 ин) 910 г (2 лб) 112 г (4 оз) ТНТ[2]
СД 1 ФРЗ 15.400 мм (606 ин) 50 мм (2 ин) 5.000 г (11 лб) 120 г (4,2 оз) 60/40 Аматол или ТНТ[3]
СД 2 890 мм (35 ин) 76 мм (3 ин) 1,9 кг (4 лб 4 оз) 2.100 г (75 оз) ТНТ
СД 4 ХЛ 310 цм (123 ин) 91 мм (3,6 ин) 4,2 кг (9 лб 4 оз) 340 г (12 оз) Хексоген или ТНТ
СД 10 А Тyпе I 550 цм (216 ин) 860 мм (34 ин) 10 кг (22 лб) 900 г (2 лб) 60/40 Аматол или ТНТ
СД 10 А Тyпе II 550 цм (216 ин) 860 мм (34 ин) 10 кг (22 лб) 900 г (2 лб) 60/40 Аматол или ТНТ [1]
10 кг (П.А) Тyпе I 550 цм (215 ин) 9.000 мм (354 ин) 9,5 кг (21 лб) 1,1 кг (2 лб 8 оз) 70/30 Пицриц ацид/Мононитронапхтхалене
10 кг (П.А) Тyпе II 550 цм (215 ин) 9.000 мм (354 ин) 9,5 кг (21 лб) 1,1 кг (2 лб 8 оз) 70/30 Пицриц ацид/Мононитронапхтхалене
10 кг (П) Тyпе I 550 цм (215 ин) 9.000 мм (354 ин) 9,5 кг (21 лб) ? ?
10 кг (П) Тyпе II 550 цм (215 ин) 9.000 мм (354 ин) 9,5 кг (21 лб) ? ?[4]
СД 10 C 520 цм (205 ин) 76 мм (3 ин) 7 кг (15 лб) 750 г (1 лб 10 оз) ?

СД 1[уреди | уреди извор]

СД 1 - Ово је била немачка лака фрагментациона бомба која је можда била заснована на немачкој минобацачкој муницији од 50 мм коју је користио 5 цм Гранатверфер 36, а која је модификована додавањем новог кружног репног склопа са 8 пераја. СД 1 бомбе су офарбане у жуто. [1]

СД 2[уреди | уреди извор]

СД 2 - Ово је била немачка лака противпешадијска бомба која је због свог изгледа добила надимак лептир бомба. У зависности од упаљача који се користи на бомби, могао би да се користи као ваздушна бомба, земаљска или као лака противпешадијска мина.

СД 1 ФРЗ[уреди | уреди извор]

СД 1 ФРЗ - Ово је засновано на заробљеним минобацачким мецима од 50 мм (2,0 ин) за лаки минобацач Ланце Гренадес де 50 мм модел 37 који је користила француска војска, а који је модификован додавањем новог репног склопа са 6 пераја. СД 1 ФРЗ бомбе су биле жућкасто-браон боје. [1]

СД 4 ХЛ[уреди | уреди извор]

СД 4 ХЛ - Ово је била немачка ХЕАТ (Хигх Екплосиве Анти-танк) бомба за употребу против тенкова и других оклопних возила. ХЛ (Хохлладунг) у називу значи обликовано пуњење. Тело бомбе се састоји од ливеног гвожђа са обрнутим металним конусом унутра, а експлозив је сипан кроз базу и формиран око конуса. Реп је био челични лим и био је типа прстенастог подупирача са четири уздужна подупирача тачкасто заварена за прстен, при чему је сваки подупирач формирао једно репно перо. Реп је затим причвршћен за тело помоћу четири зупца убодена у тело бомбе. При удару, носни упаљач је створио електричну струју која је пропуштена преко унутрашњих електричних водова до детонатора који је активирао појачање и покренуо главно пуњење. [1]

СД 10 А[уреди | уреди извор]

СД 10 А - је била фрагментациона бомба немачке производње и постојале су две варијанте Тип I и Тип II. Они су се разликовали у детаљима конструкције, али су им димензије и перформансе биле сличне.

  • Тип I - Ова бомба је имала тело од ливеног челика са паралелним странама са дебљим носним делом који је био централно урезан за држање носног упаљача. Постојао је и конусни репни конус са 4 репна пераја. Бомбе су биле маслинастозелене боје са црвеним пругама између пераја.
  • Тип II - Ова бомба је имала и унутрашње и спољашње извучено челично кућиште. Између кућишта, налазиле су се челичне коцке од 7 мм (0,28 ин) које су биле постављене у бетон ради фрагментације и обе шкољке су биле спојене заједно на носу. Постојала су четири челична носача заварена између унутрашњег и спољашњег зида носа који су деловали као одстојници, а центар је био урезан да држи осигурач за нос. Постојао је и конусни репни конус са 4 репна пераја. [1]

СД 10 ФРЗ[уреди | уреди извор]

СД 10 ФРЗ - То су биле фрагментационе бомбе француске производње које су Немци заробили након пада Француске. Постојале су две варијанте које су се састојале од две подваријанте. [4] Описи у ТМ 9-1985-6, француска и италијанска експлозивна убојна средства и ТМ 9-1985-2, немачка експлозивна убојна средства, више одговарају 10 кг (П) него 10 кг (ПА). Међутим, ТМ 9-1985-6 не помиње немачку услугу ни за једну бомбу, а ТМ 9-1985-2 има само опис без дијаграма или помињања француских ознака модела 10 кг (П) или 10 кг (ПА). Пошто су имали сличне димензије и перформансе, могуће је да су обоје могли бити коришћени.

  • 10 кг (ПА) - Постојале су две варијанте Тип I и Тип II. Оба су имала једноделна тела од ливеног челика која су била заснована на модификованим артиљеријским гранатама од 90 мм (3,5 ин) и са централним навојем за носни упаљач. Бомбе су биле жуте боје.
    • Тип I - Реп за ову бомбу је конструисан од закованог лима и увијен је на два прстенаста жлеба на кућишту бомбе.
    • Тип II – Реп за ову бомбу је био ливене конструкције и увијен у један прстенасти жлеб на кућишту бомбе. [4]
  • 10 кг (П) - Постојале су две варијанте ове бомбе Тип I и Тип II. Оба су имала једноделна ливена челична тела са централним навојем за носни осигурач. Бомбе су биле жуте боје
    • Тип I - Реп ове бомбе је направљен од четири метална пресовања спојена заједно, затим увијена у два прстенаста жлеба на кућишту бомбе и ојачана подупирачима.
    • Тип II – Реп ове бомбе је направљен од четири пресања од валовитог лима без учвршћења који су спојени заједно, а затим увијени у два прстенаста жлеба у кућишту бомбе [4]

СД 10 C[уреди | уреди извор]

СД 10Ц - Да ли је била фрагментациона бомба немачке производње која је била другачије конструисана од СД 10А, али су њене димензије и перформансе биле сличне. Тело је направљено од ливеног челика са 9 прстенастих жлебова који су машински обрађени у кућишту ради побољшања фрагментације. Нос је имао централно смештен осигурач, а реп је машински обрађен да формира основу за репну јединицу. Реп је затим затворен челичном плочом која је скупљена у положај и увијена на четири удубљења на телу. Реп је био направљен од четири пресовања лима који су били спојени заковицама. Бомбе су биле боје каки. [1]

Фото Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Унитед Статес Wар Оффице (1953). Герман еxплосиве орднанце: (бомбс, фузес, роцкетс, ланд минес, гренадес анд игнитерс). Унитед Статес Говернмент Принтинг Оффице. ОЦЛЦ 713755660. 
  2. ^ Поулин, Оливиер (2017-07-31). „WW2 Еqуипмент Дата: Герман Пројецтилес - 50мм то 80мм Мортар Роундс”. WW2 Еqуипмент Дата. Приступљено 2019-03-03. 
  3. ^ „Инженерные боеприпасы (W-1) - w-1.хтмл”. сапер.иснет.ру. Приступљено 2019-03-03. 
  4. ^ а б в г Унитед Статес Департмент оф тхе Армy (1953). Италиан анд Френцх еxплосиве орднанце, 1953. У.С. Г.П.О. ОЦЛЦ 506057726.