Адам Вајсхаупт

С Википедије, слободне енциклопедије
Johan Johan Adam Veishaupt
Лични подаци
Датум рођења(1748-02-06)6. februar 1748.
Место рођењаIngolštat, Bavarska, Sveto rimsko carstvo
Датум смрти18. novembar 1830.(1830-11-18) (82 god.)
Место смртиGota, Saks-Koburg-Gota, Nemačka konfederacija
ОбразовањеUniversity of Ingolstadt

Johan Adam Veishaupt (нем. Adam Weishaupt; 6. фебруар 1748, Инголштат – 18. новембар 1830,[1][2][3][4] Гота) је био немачки филозоф и оснивач реда Илумината, тајног друштва које води порекло из Баварске.

Рани живот[уреди | уреди извор]

Адам Вајсхаупт је рођен 6. фебруара 1748. у Инголштату [1][5] у бирачком телу Баварске. Вајсхауптов отац Јохан Георг Вајсхаупт (1717–1753) је умро [5] када је Адам имао пет година. После очеве смрти дошао је под старатељство свог кума Јохана Адама Фрајхера фон Икштата[6] који је, као и његов отац, био професор права на Универзитету у Инголштату.[7] Икштат је био заговорник филозофије Кристијана Волфа и просветитељства,[8] и својим рационализмом је утицао на младог Вајсхаупта. Вајсхаупт је започео своје формално образовање са седам година[1] у језуитској школи. Касније се уписао на Универзитет у Инголштату и дипломирао је 1768. године[9] са 20 година са докторатом права.[10] Године 1772[11] постао је професор права. Следеће године се оженио Афром Саузенхофер[12] из Ајхштата.

Након што је папа Клемент КСИВ угушио Дружбу Исусово 1773. године, Вајсхаупт је постао професор канонског права[13], што су до тог времена имали искључиво језуити. Године 1775. Вајсхаупт је уведен[14] у емпиријску филозофију Јохана Георга Хајнриха Федера[15] са Универзитета у Гетингену. I Федер и Вајсхаупт ће касније постати противници кантовског идеализма.[16]

Оснивање Илумината[уреди | уреди извор]

Међутим, у време када није било краја стварању и злоупотреби тајних друштава, планирао сам да искористим ову људску ману за прави и вредан циљ, за добробит људи. Желео сам да урадим оно што су поглавари црквених и световних власти требало да ураде по својој функцији...[17]

Јохан Адам Вајсхаупт је 1. маја 1776. основао „Илуминате“ у бирачком телу Баварске. У почетку је Илуминација била намењена групи изузетних и просвећених појединаца у друштву. Заиста, реч је прилагођена из латинског корена, Илуминатус, што се директно преводи као „просветљен“. У оквиру реда усвојио је и име „Брат Спартак“. Чак се и референце на енциклопедије разликују у зависности од циља реда, као што је Католичка енциклопедија (1910) која каже да Ред није био егалитаран или демократски изнутра, већ је настојао да промовише доктрине једнакости и слободе у целом друштву;[18] док друге, попут Колијерове, имају рекао је да је циљ био борба против религије и неговање рационализма на њеном месту.[19] Илуминати су формирани са визијом ослобађања људи од верског ропства и подривања корумпираних влада.[20]

Стварни карактер друштва била је разрађена мрежа шпијуна и контрашпијуна. Свака изолована ћелија иницираних подносила је извештај претпостављеном, кога нису познавали: партијска структура коју су неке касније групе ефективно усвојиле.[18]

Вајсхаупт је инициран у масонску ложу "Тхеодор зум гутен Ратх", у Минхену 1777. Његов пројекат "просветљења, просветљења разумевања сунцем разума, које ће распршити облаке сујеверја и предрасуда" био је непожељна реформа. [18][неуспела провера] Користио је масонерију да регрутује за своје сопствено квазимасонско друштво, са циљем да „усаврши људску природу“ кроз преваспитавање како би постигао заједничко стање са природом, ослобођено власти и организоване религије. Представљајући сопствени систем као чисто зидање, Вајсхаупт и Адолф Фрајхер Книге, који су организовали његову ритуалну структуру, увелико су проширили тајну организацију.[18]

Супротно чувеној изреци Имануела Канта да је просветитељство (а Вајсхауптов поредак је у неким аспектима био израз просветитељског покрета) био излазак човека из своје „самонаметнуте незрелости” кроз смелост да „користи сопствени разум, без вођство другог“, Веисхауптов Ред Илумината је врло детаљно прописао све што су чланови морали послушно читати и размишљати, тако да је др Волфганг Ридел прокоментарисао да овакав приступ просветљењу или просветљењу представља деградацију и извртање кантовског принципа просветитељства. [21] Ридел пише:

„Независност мисли и расуђивања коју је захтевао Кант... била је посебно спречена правилима и прописима Реда Илумината. Просветљење се овде дешава, ако се уопште дешава, управо под руководством другог, наиме под оним „Надређених“ [реда].[22]

Вајсхауптов радикални рационализам и речник вероватно неће успети. Списи који су пресретнути 1784. протумачени су као бунтовни, а Друштво је забранила влада Карла Теодора, изборног бирача Баварске, 1784. Вајсхаупт је изгубио позицију на Универзитету у Инголштату и побегао из Баварске.[18]

Активности у егзилу[уреди | уреди извор]

Добио је помоћ од војводе Ернеста II од Сакс-Гота-Алтенбурга (1745–1804) и живео је у Готи пишући низ радова о илуминизму, укључујући Комплетну историју прогона илумината у Баварској (1785), Слика илуминизма (1786), Апологија за илуминате (1786) и Унапређени систем илуминизма (1787). Адам Вајсхаупт је умро у Готи 18. новембра 1830. године.[1][2][3][4] Иза њега је остала друга супруга Ана Марија (рођена Саузенхофер) и деца Нанет, Шарлот, Ернст, Карл, Едуард и Алфред.[2] Његово тело је сахрањено поред тела његовог сина Вилхелма, који га је претходио у смрти (1802.), на Фридхоф II дер Сопхиенгемеинде Берлин, протестантском гробљу.

Након што је Вајсхауптов Ред Илумината забрањен и његови чланови распршени, он није оставио за собом трајне трагове утицаја, чак ни на своје некадашње чланове, који су се даље развијали у сасвим различитим правцима.[23]

Процена карактера и намере[уреди | уреди извор]

Вајсхауптов карактер и намере су различито оцењени. Неки су заузели негативан став, као што је Августин Баруел, који је упркос томе што је писао да су Вајсхауптови циљеви били да „једнакост и слобода, заједно са најапсолутнијом независношћу, буду замена за сва права и сву имовину“, то је видео као више опасно него корисно , [24] и Џон Робисон, који је Вајсхаупта сматрао 'људским ђаволом' и видео је његову мисију као мисију злонамерне деструктивности. Други су заузели позитивније гледиште, укључујући Томаса Џеферсона, који је у писму Џејмсу Медисону написао да су „Баруелови сопствени делови књиге савршено бунцање бедламита“ и сматрао је Вајсхаупта за „ентузијастичног филантропа“ који верује у неодређено. савршенство човека, и веровао је да је намера Исуса Христа била једноставно да „поново успостави природну религију, и ширењем светлости његовог морала, да нас научи да управљамо собом“.[25]

У своју одбрану, Вајсхаупт је написао Курзе Рецхтфертигунг меинер Абсицхтен (Кратко оправдање мојих намера)[26] 1787. Аутор Тони Пејџ коментарише:

„Вајсхауптов план је био да образује следбенике Илумината на највишим нивоима човечанства и морала (засновавајући своја учења на супремацији разума, удруженом са духом златног правила да се другима не чини оно што не би желео да учине себи), тако да да ако би алумни Илумината накнадно стекли значајне и моћне позиције (као што су у области образовања и политике), могли би да врше благонаклон и уздижући утицај на друштво у целини.Његов пројекат је био утопијски и наивно оптимистичан, а он сам свакако није био без карактерних мана – али ни он ни његов план сами по себи нису били зли или насилни.То је једна од жалосних и трагичних иронија историје да је човек који је покушао да усађује врлину, човекољубље, социјалну правду и морал постао један од велике фигуре мржње 'завереничког' размишљања 21. века."[27]

Дела[уреди | уреди извор]

О Илуминатима[уреди | уреди извор]

  • (1786) Apologie der Illuminaten.
  • (1786) Vollständige Geschichte der Verfolgung der Illuminaten in Bayern.
  • (1786) Schilderung der Illuminaten.
  • (1787) Einleitung zu meiner Apologie.
  • (1787) Einige Originalschriften des Illuminatenordens...
  • (1787) Nachtrage von weitern Originalschriften... Гоогле Боокс
  • (1787) Kurze Rechtfertigung meiner Absichten.
  • (1787) Nachtrag zur Rechtfertigung meiner Absichten.
  • (1787) Apologie des Mißvergnügens und des Übels.
  • (1787) Das Verbesserte System der Illuminaten.
  • (1788) Der ächte Illuminat, oder die wahren, unverbesserten Rituale der Illuminaten.
  • (1795) Pythagoras, oder Betrachtungen über die geheime Welt- und Regierungskunst.

Филозофска дела[уреди | уреди извор]

  • (1775) De Lapsu Academiarum Commentatio Politica.
  • (1786) Über die Schrecken des Todes – eine philosophische Rede.
    • (језик: француски) Discours Philosophique sur les Frayeurs de la Mort (1788). Gallica
  • (1786) Über Materialismus und Idealismus. Torino
  • (1788) Geschichte der Vervollkommnung des menschlichen Geschlechts.
  • (1788) Über die Gründe und Gewißheit der Menschlichen Erkenntniß.
  • (1788) Über die Kantischen Anschauungen und Erscheinungen.
  • (1788) Zweifel über die Kantischen Begriffe von Zeit und Raum.
  • (1793) Über Wahrheit und sittliche Vollkommenheit.
  • (1794) Über die Lehre von den Gründen und Ursachen aller Dinge.
  • (1794) Über die Selbsterkenntnis, ihre Hindernisse und Vorteile.
  • (1797) Über die Zwecke oder Finalursachen.
  • (1802) Über die Hindernisse der baierischen Industrie und Bevölkerung.
  • (1804) Die Leuchte des Diogenes.
    • (језик: енглески) Diogenes Lamp (Tr. Amelia Gill) introduced by Sir Mark Bruback chosen by the Masonic Book Club] to be its published work for 2008. (Ed. Andrew Swanlund).
  • (1817) Über die Staats-Ausgaben und Auflagen. Google Books
  • (1818) Über das Besteuerungs-System.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Allgemeine Deutsche Biographie Vol. 41, p. 539 Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2017).
  2. ^ а б в Engel, Leopold. Geschichte des Illuminaten-ordens. Berlin: H. Bermühler Verlag, 1906.
  3. ^ а б van Dülmen, Richard. Der Geheimbund der Illuminaten. Stuttgart: Frommann-Holzboog, 1975.
  4. ^ а б Stauffer, Vernon. New England and the Bavarian Illuminati. Columbia University, 1918.
  5. ^ а б Енгел 22.
  6. ^ Аллгемеине Деутсцхе Биограпхие Вол. 13, пп. 740–741.
  7. ^ Френингер, Франз Xавер, ед. Дас Матрикелбуцх дер Университает Инголстадт-Ландсхут-Мüнцхен. Мüнцхен: А. Еицхлеитер, 1872. 31
  8. ^ Хартманн, Петер Цлаус. Баyернс Wег ин дие Гегенwарт. Регенсбург: Пустет, 1989. 262. Алсо, Бауерреисс, Ромуалд. Кирцхенгесцхицхте Баyернс. Вол. 7. Ст. Оттилиен: ЕОС Верлаг, 1970. 405.
  9. ^ Френингер 47.
  10. ^ Енгел 25–28.
  11. ^ Френингер 32.
  12. ^ Енгел 31.
  13. ^ Енгел 33. Алсо, Аллгемеине Деутсцхе Биограпхие Вол. 41, п. 540.
  14. ^ Енгел 61–62.
  15. ^ Аллгемеине Деутсцхе Биограпхие Вол. 6, пп. 595–597.
  16. ^ Беисер, Фредерицк C. Тхе Фате оф Реасон. Харвард Университy Пресс, 1987. 186–88.
  17. ^ Сцхнеидер, Хеинрицх (2005) [1947]. Qуест фор Мyстериес: Тхе Масониц Бацкгроунд фор Литературе ин 18тх Центурy Германy. Кессингер Публисхинг. стр. 24 н.49. ИСБН 1419182145. 
  18. ^ а б в г д Цатхолиц Енцyцлопедиа: Иллуминати,
  19. ^ Цоуцх, Wиллиам (1956). Цоллиер'с Енцyцлопедиа, Волуме 10. Цроwелл-Цоллиер Публисхинг Цомпанy. стр. 370. 
  20. ^ „иллуминати | Фацтс, Хисторy, Суппрессион, & Цонспирацy | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 14. 12. 2021. 
  21. ^ Др. Wолфганг Риедел, 'Ауфклаерунг унд Мацхт', ин Дие Wеимарер Классик унд ихре Гехеимбуенде, ед. бy W. Муеллер-Сеидел анд W. Риедел, Коенигсхаусен унд Неуманн, 2002, п. 112
  22. ^ Др. Wолфганг Риедел, Дие Wеимарер Классик унд ихре Гехеимбуенде,2001, п. 112
  23. ^ Др. Еберхард Wеис ин Дие Wеимарер Классик унд ихре Гехеимбüнде, едитед бy Профессор Wалтер Мüллер-Сеидел анд Профессор Wолфганг Риедел (Кöнигсхаусен унд Неуманн, 2003), 100–101.
  24. ^ „Цоде оф тхе Иллуминати, Парт III оф: Мемоирс Иллустратинг тхе Хисторy оф Јацобинисм - Аббé Барреул”. www.сацред-теxтс.цом. 
  25. ^ „Фром Тхомас Јефферсон то Бисхоп Јамес Мадисон, 31 Јануарy 1800”. 
  26. ^ Wеисхаупт, Адам (1787). „Курзе Рецхтфертигунг меинер Абсицхтен - Адам Wеисхаупт”. 
  27. ^ Тонy Паге (транслатор анд едитор), Супплемент то тхе Јустифицатион оф Мy Интентионс бy Адам Wеисхаупт, Јустице Публицатионс, Бангкок, Амазон Киндле, 2014, п. 1

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Икона за клице

Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.


Adam Vajshaupt на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Adam_Vajshaupt&oldid=26725991”