Баварска

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 48° 48′ СГ Ш, 11° 26′ ИГД

За друго значење, погледајте чланак Баварска (вишезначна одредница).
Слободна Држава Баварска
Freistaat Bayern
Freistååt Baian
Застава Грб
Застава Баварске
Застава
Грб Баварске
Грб
Положај
Deutschland Lage von Bayern.svg Берлин Бремен Бремен Хамбург Доња Саксонија Баварска Сарланд Шлезвиг-Холштајн Шлезвиг-Холштајн Бранденбург Саксонија Тирингија Саксонија-Анхалт Мекленбург-Западна Померанија Баден-Виртемберг Хесен Северна Рајна-Вестфалија Рајна-Палатинат
О овој слици
Управа
Главни град Минхен
Министар-председник Хорст Зехофер (ЦСУ)
Владајућа странка ЦСУ - ФДП
Последњи избори 28. септембра 2008.
Следећи избори 2013.
Гласова у Савезном савету 6
Основни подаци
Површина 70.551,57 км² (1 у Нем.)
Број становника 12.584.893 (2 у Нем, 2011.)
176 ст./км² (11 у Нем.)
ISO 3166-2 DE-BY
Химна Gott mit dir du Land der Bayern!
Службене странице www.bayern.de

Баварска (нем. Freistaat Bayern - Слободна Држава Баварска) налази се у јужном делу Немачке и по територији је највећа немачка држава. Граничи се са: Баден-Виртембергом, Хесеном, Тирингијом и Саксонијом. На истоку се граничи са Чешком и на југу са Аустријом. Главни град Баварске је Минхен.

Традиционално, Баварска се дели на три дела: Франконију (горњу, средњу и доњу), Швабију и Стару Баварску (Горњи Палатинат, Горња и Доња Баварска). Највећи градови су, поред Минхена, Нирнберг, Аугзбург, Вирцбург и Регензбург.

Још од 1962. године на власти је партија ЦСУ (CSU).

Географија[уреди]

Области[уреди]

Баварска се састоји из следећих географских области:

Највиши врх Баварске и Немачке је Цугшпице (2962 метра).

Воде[уреди]

Најважнија река је Дунав, која код Пасауа прелази у Аустрију. Њене главне притоке су:

Река Ин на свом ушћу у Дунав носи више воде него Дунав.

Франконија припада сливу реке Мајна. На североистоку Горње Франконије извиру неке притоке реке Елба.

Језера:

Клима[уреди]

Клима са северозапада прелази (релативно уједначено)према истоку у континенталну. Око 100 дана годишње је температура испод 0 °C, западни ветрови доносе просечно 70cm кише, на северу Алпа локално чак до 180cm годишње. Просечно трајање сунчаних сати износи око 1600—1900 сати годишње.

Историја[уреди]

У време Јулија Цезара, данашња Баварска је била келтска земља, а у време Августа су јужно од Дунава Римљани основали провиције Норик и Реција. Почетком 6. века овде је настало германско племе Бајувари[1][2]. Свети Бонифације их је у раном 8. веку превео у хришћанство[3]. Народ Баварске је од тада био снажно привржен хришћанству, односно римокатоличкој цркви. Једино је у Франконији значајан утицај лутеранства.

Породица Вителсбах је владала Баварском од 1180. до 1918. Баварска је постала краљевина 1806. када је накратко завладала Тиролом и Салцбургом. Године 1815. Рајнски Палатинат је постао део Баварске краљевине. Лудвиг II од Баварске (1845—1886) је владао као краљ Баварске 1864—1886. Због пораза у Аустријско-пруском рату 1866, Баварска је била принуђена да се 1871. придружи Немачком царству.

Краљ Лудвиг III је абдицирао новембра 1918. После тога је у Баварској настао период немира који је кулминирао у наслином гушењу комунистичке побуне. Баварска је била регија у којој се 20-их година појавио национал-социјалистички покрет. После Другог светског рата, Рајнски Палатинат је издвојен из Баварске и данас је део државе Рајна-Палатинат. Тешко порушена у рату, Баварска се обновила и данас је једна од привредно најпросперитетнијих регија Европе.

Бајерн (Bayern) се са y пише тек од 20. октобар 1825. када је краљ Лудвиг I наредио да се Baiern промени у Bayern.[4]

Административна подела[уреди]

  1. Средња Франконија (Mittelfranken)
  2. Доња Баварска (Niederbayern)
  3. Горња Баварска (Oberbayern)
  4. Горња Франконија (Oberfranken)
  5. Горњи Палатинат (Oberpfalz)
  6. Швабија (Schwaben)
  7. Доња Франконија (Unterfranken)

Највећи градови[уреди]

Минхен
Минхен
Нирнберг
Нирнберг
Поредак Град Популација Аугзбург
Аугзбург
Регенсбург
Регенсбург
1 Минхен 1.388.308
2 Нирнберг 495.121
3 Аугсбург 272.699
4 Регенсбург 138.296
5 Инголштат 127.886
6 Вирцбург 124.577
7 Фирт 118.358
8 Ерланген 105.412
9 Бајројт 71.482
10 Бамберг 70.863


Референце[уреди]

  1. die-bajuwaren.de - Die Entstehung der Bajuwaren
  2. Die Bajuwaren - Von Severin bis Tassilo - 488—788
  3. Jarnut, Jörg: Bonifatius und Bayern, in: Ehbrecht, Wilfried; Lampen, Angelika; Post, Franz – Joseph; Siekmann, Mechthild (editors): Der weite Blick des Historikers. Einsichten in Kultur-, Landes- und Stadtgeschichte. Peter Johanek zum 65. Geburtstag, Köln; Weimar; Wien 2002.
  4. König Ludwig ordnete am 20. Oktober 1825 an, dass der Name „Baiern“ statt mit einem „i“ von da an als „Bayern“ mit einem „y“ zu schreiben sei. Siehe zum Beispiel: Hans Nöhbauer: Die Chronik Bayerns. 3. Auflage. Chronik Verlag, München. 1994. ISBN 978-3-570-14430-5. pp. 303

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: