Адолф Тидеманд

С Википедије, слободне енциклопедије
Адолф Тидеманд
Адолф Тидеманд, аутопортрет
Лични подаци
Датум рођења14. август 1814.
Место рођењаМандал,
Датум смрти25. август 1876.
Место смртиЦхристианиа,

Адолф Тидеманд (14. август 18148. август 1876) био је сликар норвешког романтичарског национализма. Његове најпознатије слике су Хаугианерне (1852) и Брудеферд и Хардангер (1848), које је насликао заједно са Ханс Гуде.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Адолф Тидеманд је рођен у Мандалу, Норвешка, као син царинске инспекторке и представника парламента Кристин Тидеманд (1779-1838) и Јохана Хенриет Хенрик Хаста (1779-1859). У свом родном граду је имао приватне часове из уметности и његов таленат је убрзо препознат. Уписао је уметничку школу у Кристијанији, да би од 1832-37. боравио у Копенхаген. Најпре га је по доласку у Копенхаген одбила Данска краљевска академија лепих уметности те је студирао у приватној школи уметности, али је већ 1833. уписао Академију и излагао већ 1835. и 1836. године. Тамо је студирао пет година, да би затим кренуо у Италију на даље студије. На том путу му се Дизелдроф, Немачка јако допао, те одлучује да се ту скраси.[2]

Од 1837-41. је студирао на Академији уметности у Дизелдорфу, која је у то време била светски позната и призната. Велики утицај на њега је имао његов професор Теодор Хилдебрант. Ту је 1838. године и настало његово познато дело “Хјемвендте фискере вед ден сјæлландске кyст”. Слика “Густав Васа талер тил далалмуен и Мора кирке” (1841) је продата немачком музеју, да би касније била враћена у Кристијанију. Радио је у Школи сликања у Дизелдорфу.

На јесен 1841. године студио у Италији са својим бра том Емилом. Сачувано је неколико његових дела из овог периода, осим слике “Наполитанск фискер” (1842). Тидеманда је јако занимала норвешка историја, нарочито по повратку у Норвешку. За време путовања у Хардангер 1843. године, упознаје 18-годишњег Ханс Гуде. То је резултирало блиским пријатељством али и сарадњом на неколико пејсажа код којих је Тидеманд сликао фигуре.

Хаугианерне Лоw Цхурцх Девотион, (Тхе Хаугеанс. 1852)

У периоду између 1842-45. године често путује у Норвешку (Øстердален, Гудбрандсдален, Согн, Хардангер и Телемарк). Доста његових дела из овог периода је сачувано, укључујући “Евентyрфортеллерскен” (1844), “Сøндагсквелд и ен хардангерск рøкстуе” (1843), и “Гудстјенесте и ен норск ландсенс кирке” (1845). Током својих каснијих путовања на југ Норвешке, од којих је последње било 1875, Тидеманд је проучавао народне ношње, као и алатке како би се упознао са оралним традицијама, народним причама и легендама. Његова верзија рустичности се показала изузетно популарна да би му 1848. године Оскар I, краљ Шведске и Норвешке, наручио да наслика серијал живота норвешког сељака за краљевску палату Осцарсхалл, недалеко од Кристијаније.

Данас је Адолф Тидеманд најпознатији управо по таквом представљању норвешке фарме и културе и сматра се једним од пионира норвешког историјског сликарства. Тидеманд је на сликама старе, норвешке културе фарме приказао сељака са новим достојанством, хуманошћу и културом. Национални музеј за уметност, архитектуру и дизајн ("Насјоналгаллериет") у Осло поседује више од 100 његових радова.[3]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Године 1845. је оженио своју љубав из младости, Цлаудине Марие Бергитте Јагер (1817–1887). Преселили су се у Дизелдорф 1845. Њихово једино дете, син Адолф, умро је 1874. са 28 година.

Тидеманд је добитник бројних награда.

Позната дела[уреди | уреди извор]

Брудеферден и Хардангер (Бридал партy, wитх Ханс Гуде. 1848)
  • 1838- Хјемвендте фискере вед ден сјæлландске кyст
  • 1841 - Густав Васа талер тил далкарлене и Мора кирке
  • 1843 - Сøндагсквелд и ен хардангерск рøкстуе
  • 1844 - Евентyрфортеллерскен
  • 1845 - Сøндагсквелд и ен рøyкстуе и Хардангер
  • 1846 - Норск јулескикк
  • 1848 - Брудеферден и Хардангер (паинтед тогетхер wитх Ханс Гуде)
  • 1848 - Сигне Халворсдаттер Валле и Сæтерсдален
  • 1848 - Хаугианерне (паинтед агаин ин 1852)
  • 1849 - Де енсомме гамле (Алсо кноwн ас Хусандакт)
  • 1849 - Ингеборг Андерсдаттер Гулсвик, Флå, сом бруд
  • 1851 - Афтен пå Крøдерен (паинтед тогетхер wитх Ханс Гуде)
  • 1852 - сериес Бонделив и Осцарсхалл
  • 1852 - Хаугианерне
  • 1853 - Ликферд пå Согнефјорден (паинтед тогетхер wитх Ханс Гуде)
  • 1854 - Ден форелдрелøсе
  • 1859 - Фискере и хавснøд (паинтед тогетхер wитх Ханс Гуде)
  • 1865 - Бестеморс брудекроне
  • 1865 - Фанатикерне
  • 1874 - Сyневе
  • 1874 - Нøд

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Адолпх Тидеманд”. Сторе норске лексикон. 
  2. ^ „Адолпх Тидеманд”. Сторе норске лексикон. 
  3. ^ „Онлине 1911 Енцyцлопедиа Британница”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Аскеланд, Јан (1991). Адолпх Тидеманд ог ханс тид. Осло: Асцхехоуг. ИСБН 978-82-03-16670-9. 
  • Аскеланд, Јан Норск Малеркунст, Ховедлињен гјенном 200åр – утен стедсангивелсе . . Oslo: Aschehoug. 1981. ISBN 978-82-02-04898-3. 
  • Диетрицхсон, Лорентз Адолпх Тидеманд, Ханс Лив Ог Ханс Вæркер, Волумес 1-2 . . Nabu Press. 1923. ISBN 978-1-145-67978-8. 
  • Носс, Аагот Адолпх Тидеманд ог фолк хан мøтте, студиар фрå реисене и норске далфøре, аквареллар, мåларстyкке ог теикнингар . . Universitetsforlaget. 1981. ISBN 978-82-00-05712-3. 
  • Хаверкамп, Фроде Адолпх Тидеманд 1814-1876, Ханс Фредрик Гуде 1825-1903 (Блаафарвевæркет, 1984) . ISBN 978-82-990568-6-1.