Пређи на садржај

Ахмед ибн Фадлан

С Википедије, слободне енциклопедије

Ахмед ибн Фадлāн ибн ел Абāс ибн Рāшид ибн Хамāд (арап. أحمد بن فضلان بن العباس بن راشد بن حماد‎) био је арапски хроничар и путописац из 10. века. Био је амбасадор Абасидског калифата (који је свој центар имао у Багдаду) међу Прабугарима на Волги. Његов рад познат је по опису сахране за које до данас постоје спекулације да ли се ради о Словенима или Викинзима (Варјазима).

Манускрипт

[уреди | уреди извор]

Рад Ахмеда ибн Фадлана дуго је био познат само у фрагментима. Тек 1923. године манускрипт је пронашао турски научник Зеки Велиди Тоган. Манускрипт МС 5229 потиче из 13. века и садржи 420 страница.

Дипломатска мисија

[уреди | уреди извор]

Ахмед ибн Фадлан отишао је из Багдада 21. јуна 921. да служи као секретар амбасадора у вазалском краљевству Прабугара Волге. Дипломатска мисија требало је да обезбеди плаћање пореза Абасидском калифату од стране Прабугара Волге. На овој мисији Фадлан је записивао догађаје, начин размене између Прабугара и финских и словенских племена Кијевске Русије.

Рус

[уреди | уреди извор]

Добар део Ибн Фадлановог рада односи се на народ који он назива Рус (روس) или Рūсиyyах. Још увек се у науци споре око тога ко је заправо овај народ. Постоји норманска школа, која тврди да су народ који је Ибн Фадлан описао заправо Викинзи или финска племена. Друга школа говори у прилог томе да се ради о Словенима, односно Русима. Народ који је он описао припадао је држави која се данас назива Кијевска Русија и која је представљала савез словенских и викиншких (варјашких) племена.

Опис сахране

[уреди | уреди извор]

Ибн Фадлан прича да је и он присуствовао сахрани једног Словена. Крек износи цео тај дуги Фадланов опис, у којем се описује сва церемонија при погребу Словена. Овај би опис резимиран гласио: "Словени су најпре над одром покојника стављали неки кров, који је над њим стојао све дотле док се не сашије одело за покојника. Покојника стављају у чамац; ако је богат, имање му поделе на три дела: један део припада фамилији, другим купе мртвачко одело за покојника, а трећим делом набаве пиће за ову свечаност. У овим згодама они се опијају до бесвести, а понеки на овим свечаностима од пића и умру." Фадлан затим прича како се и дете каквог моћника (обично девојчица) својевољно решавало да умре заједно с оцем и тог дана кад је требало да буде спаљено с оцем врло је много пило и било необично весело.

На сам дан кад ће се покојник спалити заједно са девојчицом извуку чамац, у којем ће покојник бити спаљен, на обалу, па га затим дигну на ломачу, а свет иде око ломаче и нешто говори. Једна жена, коју зову анђео смрти, стара се о оделу покојника, као и о свему другом што је потребно за церемонијал овог погреба; она и девојчицу убија. Ибн Фадлан каже да је та жена била прави ђаво: ружна, подмукла, пакосна изгледа.

Кад је све ово готово, тек онда ваде мртваца из гроба, у којем је лежао под оном надстрешницом, и облаче га, затим га ставе у чамац, а крај њега стављају понуде; положивши га у чамац, бацају у њ једно псето, које су претходно пресекли надвоје, затим доводе два коња и терају их док се не запене, па их онда његовом сабљом убију, а месо им опет бацају у чамац; исто учине са два вола, која доводе одмах после коња. Становници тог краја казују оној девојчици: "Кажи твоме господару: 'Само из љубави према теби чиним то'." – Једној кокошки такође одсеку главу и бацају је у чамац. Девојчица трипут иде на ломачу и с ломаче: први пут каже: "Гле! Овде су ми отац и мајка"; други пут каже: "Гле! Сад видим све моје покојнике где заједно седе"; трећи пут каже: "Гле! Тамо је мој господар. Он седи у рају. Рај је тако леп и зелен, у њему су људи и дечаци, он ме зове; одведите ме к њему". Она се затим свуче, попије неколико чаша пића опраштајући се од живота, а и зато да би могла да оде тамо где јој је господар. Сад наступа грозна смрт девојчице. Вежу јој конопац око врата и стежу док не умре, а "анђео смрти" јој зарије нож између ребара. Запале ломачу и сваки од присутних додаје на ломачу по једно упаљено дрво; чамац запламти и покојник и девојчица и све што је у њему. Тада један Рус рече Фадлану: "Ви, Арапи, ви сте један глуп народ; ви закопавате човека у земљу, где га раздиру животиње и црви; а ми, ми га зачас спалимо, да би одмах отишао у рај". За непун сат све се ово претворило у пепео. На месту где су извукли чамац направе хумку и подигну споменик од букова дрвета, бележећи име покојниково крај царева.

Фикција

[уреди | уреди извор]

Ибн Фадланова путовања привукла су пажњу многих писаца. Мајкл Криктон (Мицхаел Црицхтон) у књизи Једачи мртвих (Еатерс оф тхе Деад) ставља арапског амбасадора у улогу ратника који иде даље на север у авантуре инспирисане британском легендом о Беовулфу. Ова књига касније је адаптирана у холивудском филму Тринаести ратник с Антониом Бандерасом као Ибн Фадланом.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ahmed_ibn_Fadlan&oldid=26726324”