Жена

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Жена (вишезначна одредница).
Детаљ Ботичелијеве слике Рођење Венере (око 1485.)
Слика жене на Пиониру 11 који је 1973. године послат у свемир.

Жена је одрасло људско биће женског пола (тј. особа која продукује женске полне ћелије). Ради продужења врсте, жена упражњава полне односе са мушкарцем, односно са мужјаком људског бића.

Термин жена је обично резервисана за одраслу особу, док се термин девојка (или девојчица, у деминутиву) обично користи за женско дете или адолесцента. У погледу пола, жена може бити и особа чији се пол разликује од њеног родног идентитета,[1] или чије полне карактеристике се не подударају са типичним појмовима мушкарца или жене (интерсексуалност).

У српском језику, појам жена се такође користи у значењу супруга ("моја жена").

Развој и етимологија[уреди]

Одрастање жене период је у животу сваке жене из којега она прелази из детета у одраслу особу, барем на телесни начин. Жена тај период започиње менструацијом. Многе културе,[2] као нпр. у јудаизму, имају посебну церемонију звану bat mizvah.

Израз жена се користити уопштено у било којем добу њеног живота, или конкретније када се жели назначити доба и разлучити од младе жене, девојке или цуре. У данашњем времену, израз девојка се такође користи и за неудану жену. Феминискиње су се током 1970-их строго успротивиле том називу те употреба израза девојка код одрасле особе може значити увреду. Занимљива је и ситуација да латински израз femina, откуд је и сам феминистички покрет добио назив, значи она која је сисана (од. латинскога корена felo = сисати), стога су се и око самог назива покрета водиле полемике.

У неким облицима израз девојка се може односити и на одраслу жену у свакодневним ситуацијама (као нпр. девојачка вечер) и међу старијим женама. У овом случају, израз девојка може се упоредити с изразом дечко за мушкарца. Ипак, и међу либералним културама, реч девојка често се сматра увредљивим ако се користи код старијих жена.

Осим већ наведених израза, у широкој употреби је и реч женственост, што означава женску особу с карактеристичним женским понашањем.

Биологија[уреди]

Женски репродуктивни систем.[3]
Симбол Венере, идеала женске лепоте.[4]

Биолошки, жене нормално имају женске полне органе. Женски полни органи део су репродуктивног система и примарно служе за развијање заметка (ембриона) у телу жене, а секундарно за привлачење мужјака, конкретно мушкарца. У јајницима сазревају јајне ћелије, које у процесу оплодње сперматозоидима дају заметак. Грана медицине која се бави женским полним системом зове се гинекологија. Материца је орган који штити и помаже у развоју заметка. Након прве менструације, жене постају спремне за трудноћу. Жене досежу менопаузу (престанак менструације) у касним четрдесетим или раним педесетим годинама свог живота. Тада јајници престају производити естроген и жене не могу више затруднети. Женске груди еволуирале су из млечне жлијезде, а примарна им је улога дојење малог детета.

Жене болују већином од истих болести као и мушкарци, иако су неке болести специфичне искључиво за жене. Код болести које су својствене и мушкарцима и женама, симптоми су исти или врло слични, али лечење и одговор на лекове често је одраз индивидуалне варијабилности.

У просеку се рађа више мушке деце од женске (однос је израчунат на приближно 105:100).

Социолошки статус жена кроз историју[уреди]

Ткаља из Бангладеша

У бројним праисторијским културама, улога жена била је у обради земље и припитомљавању животиња, док би мушкарци ловили дивљач.

С настанком патријархалног друштва, примарни задатак жена био је одгајање деце, а мушкарац је био задужен за издржавање породице. У патријархалном друштву, породица у којој жена није радила био је пример добростојеће породице. Жена је радила само ако је то било неопходно за преживљавање породице. У самом друштву, жене нису имале право гласа, образовање им је било ограничено на читање и писање, ручне радове, и гајење деце, а саме оне су сматране неспособним да се старају саме о себи.

У 19. веку, долази до настанка феминизма, чији је најистакнутији представник била Клара Цеткин. Феминистиње су захтевале потпуну једнакост жена и мушкараца. Највећа препрека том покрету биле су (и још увек су) предрасуде које су стваране вековима и које су стварале неједнакост. Феминисткиње су захтевале да се одбаци идеал жене домаћице. Међутим, тек ће крај Првог светског рата донети озбиљније промене у статусу жене у друштву. Како су сви мушкарци били на фронту, жене су морале да преузму послове које су ти мушкарци оставили отишавши у рат. У фабрикама, нарочито фабрикама оружја, раднички редови су се састојали од жена. Жене су вариле, лиле, и правиле топове и муницију. Такође је огроман број жена отишао на фронт као медицинско особље, где су радиле као болничарке и неговале рањенике. Након завршетка рата, многе од њих су одбиле да се врате у улогу домаћице, а и само друштво у многим земљама је почело да мења тврдокорне патријархалне ставове.

Данас у многим земљама света жене су доста изједначене са мушкарцима, а социолошка свест друштва се полако мења. Све је више жена које активно учествују у друштвеном, економском и политичком животу једне земље. Неке земље имају жене на месту председника или других битних политичких положаја. Међутим, још увек постоји дискриминација жена, чак и у најнапреднијим друштвима, почев од насиља у породици до неједнаких материјалних прихода за обављање истог посла. С друге стране, у примитивнијим друштвима многа људска права жена се крше, почев од потпуне потчињености мушкарцу да одлучује о њеној судбини и животу, било да се ради о мужу или оцу, брату, преко благонаклоног гледања на убиства жена од стране истих због кршења неког од патријархалних закона, до физичког сакаћења (аблација) које је још увек присутно у неким афричким земљама[5].

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. Deana F. Morrow; Lori Messinger, ур. (2006). Sexual Orientation and Gender Expression in Social Work Practice. стр. 8. ISBN 978-0-231-50186-6. 
  2. „BBC — Religions — Christianity: Confirmation”. Приступљено 2017-02-04. 
  3. Mahadevan, Harold Ellis, Vishy (2013). Clinical anatomy applied anatomy for students and junior doctors (13th изд.). Chichester, West Sussex, UK: Wiley-Blackwell. ISBN 9781118373767. 
  4. Jose A. Fadul. Encyclopedia of Theory & Practice in Psychotherapy & Counseling pp. 337.
  5. Mujer y derechos humanos, Приступљено 11. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]