Жена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Детаљ Ботичелијеве слике Рођење Венере (око 1485.)
Слика жене на Пиониру 11 који је 1973. године послат у свемир.

Жена је одрасло људско биће женског пола (тј. особа која продукује женске полне ћелије). Ради продужења врсте, жена упражњава полне односе са мушкарцем, односно са мужјаком људског бића.

Термин жена је обично резервисана за одраслу особу, док се термин девојка (или девојчица, у деминутиву) обично користи за женско дете или адолесцента. У погледу пола, жена може бити и особа чији се пол разликује од њеног родног идентитета,[1] или чије полне карактеристике се не подударају са типичним појмовима мушкарца или жене (интерсексуалност).

У српском језику, појам жена се такође користи у значењу супруга („моја жена”).

Развој и етимологија[уреди]

Одрастање жене период је у животу сваке жене из којега она прелази из детета у одраслу особу, барем на телесни начин. Жена тај период започиње менструацијом. Многе културе,[2] као нпр. у јудаизму, имају посебну церемонију звану bat mizvah.

Израз жена се користити уопштено у било којем добу њеног живота, или конкретније када се жели назначити доба и разлучити од младе жене, девојке или цуре. У данашњем времену, израз девојка се такође користи и за неудану жену. Феминискиње су се током 1970-их строго успротивиле том називу те употреба израза девојка код одрасле особе може значити увреду. Занимљива је и ситуација да латински израз femina, откуд је и сам феминистички покрет добио назив, значи она која је сисана (од. латинскога корена felo = сисати), стога су се и око самог назива покрета водиле полемике.

У неким облицима израз девојка се може односити и на одраслу жену у свакодневним ситуацијама (као нпр. девојачка вечер) и међу старијим женама. У овом случају, израз девојка може се упоредити с изразом дечко за мушкарца. Ипак, и међу либералним културама, реч девојка често се сматра увредљивим ако се користи код старијих жена.

Осим већ наведених израза, у широкој употреби је и реч женственост, што означава женску особу с карактеристичним женским понашањем.

Биолошки симбол[уреди]

Симбол Венере, идеала женске лепоте.[3]:p. 337

Симбол за планету и богињу Венеру или Афродиту код Грка је знак који се исто тако користи у биологији за женски пол.[3]:p. 337 То је стилизована репрезентација ручног огледала богиње Венере, или апстрактни симбол за богињу: круг са малим једнакостраничним крстом испод њега. Симбол Венере исто тако представља женственост, а у древној алхемији је означавао бакар. Алхемичари су конструисали симбол од круга (који представља дух) изнад једнакостраничног крста (који представља материју).

Терминологија[уреди]

Женственост је раздобље у животу људске жене након што је прошла кроз детињство и адолесценцију, углавном око узраста од 18 година.

Реч жена се може генерално користити, за означавање било које женске особе или специфично, може се односити на одраслу женску особу у контрасту са „девојчицом”. У енглеском језику је реч girl оригинално означавала „младу особу било ког пола”;[4] тек почетком 16. века почела је да значи специфично „женско” дете.[5] Термин девојка се понекад колоквијално користи за ословљавање младе или неудате жене. Током раних 1970-их, феминисткиње су доводиле у питање такву употребу, јер употреба ове речи за потпуно одрасле жене може имати увредљиве конотације. Конкретно, ранији заједнички изрази као што је „канцеларијска девојка” више нису у широкој употреби. Насупрот томе, у одређеним културама које повезују породичну част са женском невиношћу, реч девојка (или њен еквивалент на другим језицима) се још увек користи за неудату жену; у том смислу она се користи на начин који је приближно аналоган мање или више застарелој енглеској речи maid или maiden.

Постоје различите речи које се односе на својство постојања као жена. Термин „женственост” означава само стање постојања жене, која је прошла менарху (први менструални циклус); „феминитет” се односи на скуп типичних женских квалитета везаних за одређени став према родној улози; „женство” је попут „феминитета”, али се обично повезује са другачијим погледом на родне улоге; „фемалност” је општи термин, али се често користи као скраћеница за „људску фемалност”; „преслица” (енглески: distaff) је архаични придев који произилази из конвенционалне улоге жене као преље, који се сада користи само као намерни архаизам.

Менарха, почетак менструација, јавља се у просеку при узрасту 12-13. Многе културе имају обред пролазности да симболизују девојчино одрастање, као што је конфирмација у неким гранама хришћанства,[6] бат мицва у јудаизаму, или чак само обичајна специјална прослава одређеног рођендана (генерално између 12. и 21. године), као што је кинсеањера у Латинској Америци.

Историја[уреди]

Најраније жене чије су имена позната кроз археологију укључују:

Социолошки статус жена кроз историју[уреди]

Ткаља из Бангладеша

У бројним праисторијским културама, улога жена била је у обради земље и припитомљавању животиња, док би мушкарци ловили дивљач.

С настанком патријархалног друштва, примарни задатак жена био је одгајање деце, а мушкарац је био задужен за издржавање породице. У патријархалном друштву, породица у којој жена није радила био је пример добростојеће породице. Жена је радила само ако је то било неопходно за преживљавање породице. У самом друштву, жене нису имале право гласа, образовање им је било ограничено на читање и писање, ручне радове, и гајење деце, а саме оне су сматране неспособним да се старају саме о себи.

У 19. веку, долази до настанка феминизма, чији је најистакнутији представник била Клара Цеткин. Феминистиње су захтевале потпуну једнакост жена и мушкараца. Највећа препрека том покрету биле су (и још увек су) предрасуде које су стваране вековима и које су стварале неједнакост. Феминисткиње су захтевале да се одбаци идеал жене домаћице. Међутим, тек ће крај Првог светског рата донети озбиљније промене у статусу жене у друштву. Како су сви мушкарци били на фронту, жене су морале да преузму послове које су ти мушкарци оставили отишавши у рат. У фабрикама, нарочито фабрикама оружја, раднички редови су се састојали од жена. Жене су вариле, лиле, и правиле топове и муницију. Такође је огроман број жена отишао на фронт као медицинско особље, где су радиле као болничарке и неговале рањенике. Након завршетка рата, многе од њих су одбиле да се врате у улогу домаћице, а и само друштво у многим земљама је почело да мења тврдокорне патријархалне ставове.

Данас у многим земљама света жене су доста изједначене са мушкарцима, а социолошка свест друштва се полако мења. Све је више жена које активно учествују у друштвеном, економском и политичком животу једне земље. Неке земље имају жене на месту председника или других битних политичких положаја. Међутим, још увек постоји дискриминација жена, чак и у најнапреднијим друштвима, почев од насиља у породици до неједнаких материјалних прихода за обављање истог посла. С друге стране, у примитивнијим друштвима многа људска права жена се крше, почев од потпуне потчињености мушкарцу да одлучује о њеној судбини и животу, било да се ради о мужу или оцу, брату, преко благонаклоног гледања на убиства жена од стране истих због кршења неког од патријархалних закона, до физичког сакаћења (аблација) које је још увек присутно у неким афричким земљама[21].

Биологија[уреди]

Женски репродуктивни систем.[22]

Биолошки, жене нормално имају женске полне органе. Женски полни органи део су репродуктивног система и примарно служе за развијање заметка (ембриона) у телу жене, а секундарно за привлачење мужјака, конкретно мушкарца. У јајницима сазревају јајне ћелије, које у процесу оплодње сперматозоидима дају заметак. Грана медицине која се бави женским полним системом зове се гинекологија. Материца је орган који штити и помаже у развоју заметка. Након прве менструације, жене постају спремне за трудноћу. Жене досежу менопаузу (престанак менструације) у касним четрдесетим или раним педесетим годинама свог живота. Тада јајници престају производити естроген и жене не могу више затруднети. Женске груди еволуирале су из млечне жлијезде, а примарна им је улога дојење малог детета.

Жене болују већином од истих болести као и мушкарци, иако су неке болести специфичне искључиво за жене. Код болести које су својствене и мушкарцима и женама, симптоми су исти или врло слични, али лечење и одговор на лекове често је одраз индивидуалне варијабилности.

У просеку се рађа више мушке деце од женске (однос је израчунат на приближно 105:100).

Здравље[уреди]

Трудна жена

Здравље жена се односи на здравствена питања специфична за људску женску анатомију. Постоје болести које првенствено утичу на жене, као што је лупус. Исто тако, постоје за пол везана оболења која се чешће или искључиво јављају код жена, e.g, рак дојке, рак грлића материце, или рак јајника. Жене и мушкарци могу да имају различите симптоме болести и могу да имају различите респонсе на медицинске третмане. Ову област медицинског истраживања изучава родна медицина.[23]

Питањем здравља жена су се бавиле многе феминискиње, а посебно облашћу репродуктивног здравља. Здравље жена је позиционирано у оквиру ширег тела знања које наводи, између осталог, Светска здравствена организација, која наглашава значај пола као социјалне детерминанте здравља.[24]

Материнска смртност или умирање мајки СЗО дефинише као „смрт жене током трудноће или у року од 42 дана од престанка трудноће, без обзира на дужину трајања и место трудноће, из било којег узрока који се односи на или отежава трудноћа или њено управљање, али не од случајних или инцидентних узрока.”[25] Око 99% материнске смртности се јавља у земљама у развоју. Више од половине њих се јавља у Подсахарској Африци и скоро једна трећина у Јужној Азији. Главни узроци материнског морталитета су тешко крварење (углавном крварење након порођаја), инфекције (обично након порођаја), прееклампсија и еклампсија, небезбедни абортус и компликације трудноће услед маларије и HIV/AIDS.[26] Већина европских земаља, Аустралија, као и Јапана и Сингапур, веома су безбедни у погледу порођаја, док су подсахарске земље најопасније.[27]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Deana F. Morrow; Lori Messinger, ур. (2006). Sexual Orientation and Gender Expression in Social Work Practice. стр. 8. ISBN 978-0-231-50186-6. 
  2. ^ „BBC — Religions — Christianity: Confirmation”. Приступљено 04. 02. 2017. 
  3. 3,0 3,1 Jose A. Fadul. Encyclopedia of Theory & Practice in Psychotherapy & Counseling
  4. ^ Used in Middle English from c. 1300, meaning 'a child of either sex, a young person'. Its derivation is uncertain, perhaps from an Old English word which has not survived: another theory is that it developed from Old English 'gyrela', meaning 'dress, apparel': or was a diminutive form of a borrowing from another West Germanic Language. (Middle Low German has Gör, Göre, meaning 'girl or small child'.) "girl, n.". OED Online. September 2013. Oxford University Press. 13 September 2013
  5. ^ By late 14th century a distinction was arising between female children, often called 'gay girls' – and male, or 'knave girls' -: a1375 William of Palerne (1867) l. 816 ' Whan þe gaye gerles were in-to þe gardin come, Faire floures þei founde.' ('When the gay girls came into the garden, Fair flowers they found.') By the 16th century the unsupported word had begun to mean specifically a female: 1546 J. Heywood Dialogue Prouerbes Eng. Tongue i. x. sig. D, 'The boy thy husbande, and thou the gyrle his wyfe.' The usage meaning 'child of either sex' survived much longer in Irish English. "girl, n.". OED Online. September 2013. Oxford University Press. 13 September 2013
  6. ^ „BBC — Religions — Christianity: Confirmation”. Приступљено 04. 02. 2017. 
  7. ^ Aidan Dodson & Dyan Hilton The Complete Royal Families of Ancient Egypt. Thames & Hudson. 2004. ISBN 978-0-500-05128-3.
  8. ^ J. Tyldesley, Chronicle of the Queens of Egypt, 2006, Thames & Hudson.
  9. ^ Wilkinson, Toby A.H. (2001). Early dynastic Egypt (1 изд.). Routledge. стр. 74. ISBN 978-0-415-26011-4. 
  10. ^ Aidan Dodson & Dyan Hilton The Complete Royal Families of Ancient Egypt. p. 140. Thames & Hudson. 2004. ISBN 978-0-500-05128-3.
  11. ^ Merit-Ptah at the University of Alabama.
  12. ^ Plinio Prioreschi, A History of Medicine, Horatius Press 1996, p. 334.
  13. ^ Lois N. Magner, A History of Medicine, Marcel Dekker 1992, p. 28.
  14. ^ Elisabeth Meier Tetlow (2004). Women, Crime, and Punishment in Ancient Law and Society: The ancient Near East. Continuum International Publishing Group. стр. 221. ISBN 978-0-8264-1628-5. Приступљено 29. 07. 2011. 
  15. ^ Elisabeth Meier Tetlow (2004). Women, Crime, and Punishment in Ancient Law and Society: The ancient Near East. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-1628-5. Приступљено 29. 07. 2011. 
  16. ^ Michael Roaf (1992). Mesopotamia and the ancient Near East. Stonehenge Press. ISBN 978-0-86706-681-4. Приступљено 29. 07. 2011. 
  17. ^ Kurinsky, Samuel. „Jewish Women Through The Ages — The Proto-Jewess En Hedu'Anna, Priestess, Poet, Scientist”. Hebrew History Federation. 
  18. ^ Bergman, Jennifer (19. 07. 2001). „Windows to the Universe”. www.nestanet.org. National Earth Science Teachers Association. 
  19. ^ Adovasio, J. M.; Olga Soffer; Jake Page (2007). The Invisible Sex: Uncovering the True Roles of Women in Prehistory (1st Smithsonian Books изд.). Smithsonian Books & Collins (Harper Collins Publishers). стр. 278—279. ISBN 978-0-06-117091-1. 
  20. ^ Elisabeth Meier Tetlow. Women, Crime, and Punishment in Ancient Law and Society: The ancient Near East. Continuum International Publishing Group. стр. 84. ISBN 978-0-8264-1628-5. 
  21. ^ Mujer y derechos humanos, Приступљено 11. 4. 2013.
  22. ^ Mahadevan, Harold Ellis, Vishy (2013). Clinical anatomy applied anatomy for students and junior doctors (13th изд.). Chichester, West Sussex, UK: Wiley-Blackwell. ISBN 9781118373767. 
  23. ^ „Advancing the case for gender-based medicine — Horizon 2020 - European Commission”. Horizon 2020 (на језику: енглески). Приступљено 04. 02. 2017. 
  24. ^ „Social determinants of health”. 
  25. ^ „WHO | Maternal mortality ratio (per 100 000 live births)”. Who.int. Приступљено 19. 04. 2014. 
  26. ^ „WHO | Maternal mortality”. Who.int. Приступљено 19. 04. 2014. 
  27. ^ „The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 19. 04. 2014. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]