Аи но Цоррида

С Википедије, слободне енциклопедије

Царство чула (јап. Аи но цоррида) је контроверзна јапанско-француска еротска драма из 1976. године коју је режирао Нагиса Ошима. Филм је снимљен по наводно истинитим догађајима о младом јапанском пару који је целе дане проводио у страственој еротској вези па је дигао пуно буре након премијере због експлицитних сцена полног односа те је и данас забрањен у неким земљама.

Радња[уреди | уреди извор]

УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Јапан, 1936. Абе Сада је бивша проститутка која се је запослила као служавка у хотелу. Једне ноћи један старац ју препозна и замоли за сполни однос, на што она пристаје, али овај не успијева добити ерекцију. Власница локала је Току чији је супруг потентни Кицхизо. Он убрзо започне аферу са Абеом те се чак и уда за њу. Млади пар по цијеле дане проводи у кревету, испробавајући стално нове начине страсти, али с временом почиње губити занос. Коначно, Кицхизо замоли Абе да га почне давити тијеком сполног односа. Након пар покушаја, она доживи оргазам још једном, али га задави те одреже његов пенис.

Глумци[уреди | уреди извор]

Критике[уреди | уреди извор]

Незадовољни критичар Јеремy Хеилман је написао: "Већина онога што видимо на филму није ни просвјетљујуће, ни занимљиво, ни еротично. Филм, на крају, заврши као повијесни документ у филмској повијести. Његова фасцинација сексуалном опсесијом је једнодимензионална. Ликови су потпуно "згњечени" од своје страсти и као резултат тога рад глумаца се доима као збирка непостојећег наступа. Не знамо ништа о њима изван спаваће собе. Њихова страст прождире не само једно друго, него и цијели свијет овог филма. Ја немам ништа против сексуално провокативних филмова. Дапаче, вјерујем да је то занимљива тема. Но овдје се доима као да је редатељ био храбар позабавити се том темом јер није имао ништа за рећи."

Јамес Берардинелли је пак хвалио филм: "У својој накани да покаже поноре људске опсједнутости страшћу, филм је успио - чак и предобро".

Румсеy Таyлор је закључио: "Постоји тренутачни импулс да аплаудирамо Царству чула - вјеројатно најискренијој употреби експлицитног секса на филму. Главни је задатак мјерити филм по његовој естетици, као што је и донекле претходно споменути секс - који је приказан у таквом стрпљивом детаљу да никада не би био упитан у стварности...Вољели ви то или не, овај филм има безвременску моћ. Приговори да се ради о порнографији - додуше, оправдани с обзиром на тему - су ултимативно неутемељени. Поједине сцене између необичног пара трају предуго, иако, истовремено, не садрже једноличну еротичност како би се описали као обична порнографија. Царство чула је вјеројатно најчишћи спој између наративног филма и порнографије".

Спољашње везе[уреди | уреди извор]