Акиле Бонито Олива
Akile Bonito Oliva | |
---|---|
Datum rođenja | 4. novembar 1939. |
Mesto rođenja | Caggiano |
Veb-sajt | www |
Акиле Бонито Олива (итал. Achille Bonito Oliva; 4. новембар 1939) је познати италијански критичар уметности, теоретичар уметности и професор Историје савремене уметности на римском универзитету La Sapienza. Најпознатији је по формулисању и афирмисању појма и правца трансавангарде, био је и као директор 45. Венецијанског бијенала (1993) и добитник је бројним међународних награда за уметничку критику.
Трансавангарда[уреди | уреди извор]
Трансавангарда је италијански (глобални) уметнички покрет касних седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века. Сам термин је Олива осмислио и применио први пут у каталогу изложбе Le Stanze (Собе) коју је организовао 1979. године. Олива инцидентни карактер тадашње младе италијанске уметности и њену значењску херметичност концептуализује кроз појам трансавангарде. Реч је о једном несвакидашњем мислиоцу, који у годинама када актуелна теорија проглашава „кризу“, „смрт“ уметности, ревитализује уметничку сцену, преиспитујући вредности класичних медија у новим условима.
Дела[уреди | уреди извор]
- Дела начињена у уметности (1979)
- La Transavanguardia Italiana (1980)
- Genius Loci (1980)
- Уметнички сан: Између авангарде и трансавангарде (1981)
- Интернационална трансавангарда (1982)
- Италијанска и америчка трансавангарда (1982)
- Авангарда – Трансавангарда 1968–1977. (1982)
- Quartetto (1984)
- Ново италијанско сликарство (1985)
- Progetto dolce (1986)
- Nadumetnost (1988)
- Drugačiji duh u savremenoj umetnosti (1989)
- Nove umetničke teritorije – Evropa/Amerika (1992)
- Predmeti u smeni (1996)
- Američki grafiti (1997)
- Fathi Hassan, Contenitori di sogni (2000)
- Fathi Hassan, Luigi Meneghelli, (2000)
- Umetnička plemena (2001) itd.