Амерички музеј природне историје

Координате: 40° 46′ 50″ Н 73° 58′ 29″ W / 40.78056° С; 73.97472° З / 40.78056; -73.97472
С Википедије, слободне енциклопедије

Амерички музеј природне историје
Поглед на источни улаз са западног дела Централног парка
Мапа
Успостављен6. април 1869. год.; пре 155 година (1869-04-06)[1]
ЛокацијаЦентрални парк запад у Њујорку, САД 12560
ТипПриродна историја
Посетилаца5 милиона (2016)[2]
ДиректорЕлен V. Футер
БебсајтАМНХ.орг
Амерички музеј природне историје
Невалидна дезигнација
Изграђено1874. год.; пре 150 година (1874)
NRHP реф. №76001235[3]
Значајни датуми
Упис у NRHP24. јун 1976
Дезигн. НYЦЛ24. август 1967

Амерички музеј природне историје (енгл. American Museum of Natural History - AMNH), смештен на Горњој западној страни Менхетна, у Њујорку, је један од највећих музеја природне историје на свету. Смештен у парку Теодора Рузвелта преко пута Централног парка, музејски комплекс садржи 28 међусобно повезаних зграда које имају 45 сталних изложбених дворана, поред планетаријума и библиотеке. Музејске збирке садрже преко 33 милиона примерака[4][5] биљака, животиња, фосила, минерала, стена, метеорита, људских остатака и људских културних артефаката, од којих се само мали део може приказати у било ком тренутку и заузима више од 190.000 м². Музеј има 225 сталног научног особља, спонзира преко 120 специјалних експедиција сваке године,[6] и просечно годишње има око пет милиона посетилаца.[7][8]

АМНХ је приватна 501(ц)(3) организација.[9] Једна од изјава о мисији Америчког музеја природне историје је: „Откривање, тумачење и ширење - научним истраживањем и образовањем - сазнања о људским културама, природном свету и универзуму”.[10]

Историја[уреди | уреди извор]

Цртеж јужне фасаде АМНХ
Такође погледајте: Списак двораца у Сједињеним Државама

Оснивање[уреди | уреди извор]

Амерички музеј природне историје је био смештен у Арсеналу од 1869 до 1877, кад је прва зграда АМНХ отворена.

Пре изградње садашњег комплекса, музеј је био смештен у згради Арсенала у Централном парку. Теодор Рузвелт, старији, отац Теодора Рузвелта, 26. председника САД, био је један од оснивача заједно са Џоном Дејвидом Волфом, Вилијамом Т. Блоџетом, Робертом L. Стјуартом, Ендру Х. Грином, Робертом Колгејтом, Морисом К. Џесупом, Бенџамином Х. Филдом, D. Џексон Стјуардом, и низом других. Оснивањем музеја остварен је сан природњака др Алберта С. Бикмора. Бикмор, својевремено студент зоолога Луиса Агасиза, годинама је неуморно лобирао за оснивање природословног музеја у Њујорку. Његов предлог, подржан од стране његових моћних спонзора, добио је подршку њујоршког гувернера Џона Томпсона Хофмана, који је 6. априла 1869. потписао закон којим се званично створен Амерички музеј природне историје.[11]>[12][13]

Природњак др Алберт С. Бикмор осмислио је идеју за Амерички природњачки музеј 1861. године.[14] У то време студирао је у Кембриџу, у Масачусетсу, у Музеју упоредне зоологије Луиса Агасиза.[14][15] Уочивши да су многи европски музеји природне историје били у насељеним градовима, Бикмор је у биографији написао: „Сада је Њујорк наш град највећег богатства и стога вероватно најбоља локација за будући музеј природне историје за целу нашу земљу.“[14] Бикмор је неколико година лобирао за оснивање природњачког музеја у Њујорку.[16] По завршетку Америчког грађанског рата, Бикмор је замолио бројне истакнуте Њујорчане, као што је Виллиам Е. Доџ млађи, да спонзирају његов музеј.[17][18] Иако сам Доџ није могао да финансира музеј у то време, упознао је природњака са Теодором Рузвелтом старијим, оцем будућег председника САД Теодора Рузвелта.[17][19]

Позиви за музеј природне историје су се повећали након што је Барнумов амерички музеј изгорео 1868. године.[17] Осамнаест истакнутих Њујорчана је тог децембра написало писмо Комисији Централног парка, тражећи стварање природњачког музеја у Централ Парку.[15][20][21] Комесар Централног парка Ендрју Хасвел Грин указао је на своју подршку пројекту у јануару 1869.[21][20] За музеј је формиран управни одбор. Следећег месеца Бикмор и Џозеф Хоџис Чојт су израдили нацрт повеље за музеј, коју је управни одбор одобрио без икаквих промена. У овој повељи је први пут употребљен назив „Амерички музеј природне историје“.[22] Бикмор је рекао да жели да назив музеја одражава његово „очекивање да ће наш музеј на крају постати водећа институција те врсте у нашој земљи“, слично Британском музеју.[22] Пре него што је музеј основан, Бикмор је морао да добије одобрење од шефа Твида, вође моћне и корумпиране политичке организације Тамани Хол. Закон о оснивању Америчког музеја природне историје морао је да потпише Џон Томпсон Хофман, гувернер Њујорка, који је био повезан са Твидом.[23]

Након тога, председавајући извршног комитета АМНХ-а је питао Грина да ли музеј може да користи два горња спрата Арсенала у Централ Парку, а Грин је одобрио захтев у јануару 1870. године.[12] Узорци инсеката постављени су на доњем нивоу Арсенала,[24] док су камење, фосили, сисари, птице, рибе и гмизавци постављени на горњи ниво.[25] Музеј је отворен у оквиру Арсенала 22. маја 1871. године.[25][26] АМНХ је постао популаран у наредним годинама. Локација Арсенала је само у првих девет месеци 1876. имала 856.773 посетилаца, више него што је Британски музеј забележио за целу 1874. годину.[27]

Конструкција[уреди | уреди извор]

Године 1874, камен темељац је положен за прву зграду музеја, која је сада скривена од погледа многим зградама у комплексу који данас заузима већи део Менхетнског трга. Оригиналну викторијанску готичку зграду, која је отворена 1877. године,[1] дизајнирали су Калверт Вокс и Ј. Реј Моулд, који су већ били блиско идентификовани са архитектуром Централног Парка.[28]‍:19–20

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Бенгалски тигар у Америчком музеју природне историје
    Бенгалски тигар у Америчком музеју природне историје
  • Диорама у Ејкли дворани афричких сисара
    Диорама у Ејкли дворани афричких сисара
  • Диорама у Ејкли дворани афричких сисара
    Диорама у Ејкли дворани афричких сисара
  • Диорама у Ејкли дворани афричких сисара
    Диорама у Ејкли дворани афричких сисара
  • Конзерваторија лептира
    Конзерваторија лептира
  • Изложба у Милстиновој дворани океанског света
    Изложба у Милстиновој дворани океанског света
  • Тибетанска Ваџрапани статуа
    Тибетанска Ваџрапани статуа
  • Тибетанска Калачакра статуа
    Тибетанска Калачакра статуа
  • Јужни опсег музеја, и неке од западних фасада, из 1920-их
    Јужни опсег музеја, и неке од западних фасада, из 1920-их
  • Диорама америчког бизона и рачвороге антилопе (десно)
    Диорама америчког бизона и рачвороге антилопе (десно)
  • Поглед на музеј ноћу, гледајући северозападно са западног Централног парка
    Поглед на музеј ноћу, гледајући северозападно са западног Централног парка

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Хисторy 1869–1900”. АМНХ. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2012. 
  2. ^ „ТЕА-АЕЦОМ 2018 Тхеме Индеx анд Мусеум Индеx: Тхе Глобал Аттрацтионс Аттенданце Репорт” (ПДФ). Тхемед Ентертаинмент Ассоциатион. стр. 62—77. Архивирано (ПДФ) из оригинала 12. 12. 2020. г. Приступљено 10. 2. 2020. 
  3. ^ „НПС Фоцус”. Натионал Регистер оф Хисториц Плацес. Натионал Парк Сервице. Архивирано из оригинала 25. 07. 2008. г. Приступљено 18. 11. 2011. 
  4. ^ „Диорамас ат тхе Мусеум: Миллионс оф Специменс ин Цонтеxт”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г. Приступљено 22. 2. 2020. 
  5. ^ Реyнолдс, Јацлyн (Септембер 13, 2016). ЦОСИ Форгес Унпрецедентед Партнерсхип wитх Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. Центер оф Сциенце & Индустрy. цоси.орг.
  6. ^ „Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy - Овервиеw анд Програмс”. Архивирано из оригинала 16. 2. 2009. г. Приступљено 18. 2. 2009. 
  7. ^ „Но. 7 Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy, Неw Yорк Цитy”. Травел + Леисуре. Архивирано из оригинала 12. 5. 2014. г. Приступљено 12. 5. 2014. 
  8. ^ „Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy – Овервиеw анд Програмс”. Архивирано из оригинала 16. 2. 2009. г. Приступљено 18. 2. 2009. 
  9. ^ „Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy”. Цхаритy Навигатор. Архивирано из оригинала 4. 2. 2022. г. Приступљено 25. 3. 2022. 
  10. ^ „Миссион Статемент”. АМНХ. Архивирано из оригинала 14. 12. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2018. 
  11. ^ „Тимелине: Тхе Хисторy оф тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy”. Архивирано из оригинала 11. 2. 2009. г. Приступљено 18. 2. 2009. 
  12. ^ а б Давеy 2019, стр. 26.
  13. ^ Осборн 1911, стр. 12.
  14. ^ а б в Давеy 2019, стр. 22.
  15. ^ а б Стерн, Меллинс & Фисхман 1999, стр. 182.
  16. ^ Риеппел, Лукас (2019). Ассемблинг тхе Диносаур: Фоссил Хунтерс, Тyцоонс, анд тхе Макинг оф а Спецтацле (на језику: енглески). Цамбридге: Харвард Университy Пресс. стр. 48—55. ИСБН 9780674737587. 
  17. ^ а б в Давеy 2019, стр. 23.
  18. ^ Осборн 1911, стр. 9.
  19. ^ Осборн 1911, стр. 9–10.
  20. ^ а б Давеy 2019, стр. 23–24.
  21. ^ а б Осборн 1911, стр. 10.
  22. ^ а б Давеy 2019, стр. 24.
  23. ^ Давеy 2019, стр. 24–25.
  24. ^ „Натурал Хисторy Мусеум ин Неw Yорк”. Хеартх анд Хоме. св. 3 бр. 18. 6. 5. 1871. стр. 342. 88750696. 
  25. ^ а б „Хоме Неwс: тхе Wеатхер Проминент Арривалс Департурес Неw-Yорк Цитy Брооклyн Wестцхестер Цоунтy Лонг Исланд Статен Исланд Неw-Јерсеy Лецтурес, Меетингс, Етц Хапс анд Мисхапс”. Неw-Yорк Трибуне. 23. 5. 1871. стр. 8. ПроQуест 572448008. 
  26. ^ „Опенинг оф тхе Мусеум оф Натурал Хисторy ат Централ Парк.”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). 1871-05-23. ИССН 0362-4331. Приступљено 2022-06-13. 
  27. ^ Стерн, Меллинс & Фисхман 1999, стр. 183.
  28. ^ Престон, Доуглас (1986). Диносаурс ин тхе Аттиц: Ан Еxцурсион инто тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. Неw Yорк: Ст. Мартин'с Пресс. ИСБН 978-0-312-10456-6. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Амерички музеј природне историје на Викимедијиној остави.
40° 46′ 50″ Н 73° 58′ 29″ W / 40.78056° С; 73.97472° З / 40.78056; -73.97472
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Američki_muzej_prirodne_istorije&oldid=27675963”