Теодор Рузвелт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Теодор Рузвелт
President Theodore Roosevelt, 1904.jpg
Теодор Рузвелт
Биографија
Датум рођења (1858-10-27)27. октобар 1858.
Место рођења Њујорк
САД
Датум смрти 6. јануар 1919.(1919-01-06) (60 год.)
Место смрти Ојстер Беј, Њујорк
САД
Држављанство  Сједињене Америчке Државе
Политичка
партија
Републиканска странка
Потпис Theodore Roosevelt Signature-2.svg
14. септембар 1901. — 4. март 1909.
Претходник Вилијам Макинли
Наследник Вилијам Х. Тафт
4. март 1901. — 14. септембар 1901.
Претходник Гарет Хобарт
Наследник Чарлс В. Фербанкс

Seal of the President of the United States.svg Seal of the Vice President of the United States.svg

Теодор „Теди“ Рузвелт (енглески: Theodore "Teddy" Roosevelt; Њујорк, 27. октобар 1858Ојстер Беј, Њујорк, 6. јануар 1919) је био двадесет шести председник САД (1901—1909).

Изабран је у њујоршко законодавство (1882), где је постао републикански вођа који се супроставављао демократској политичкој машинерији. После политичких пораза и смрти супруге, отишао је у Дакоту да се бави пољопривредом. Вратио се у Њујорк и служио у комисији градске службе (1889—1895) и као шеф градског одбора полицијских комесара (1895—1897). Будући присталица Вилијама Макинлија, служио је као подсекретар морнарице (1897—1898). Када је избио Шпанско-амерички рат, поднео је оставку да би организовао коњичку јединицу Груби јахачи. Вратио се у Њујорк као херој и изабран је за 33. гувернера Њујорка 1899. Као први републикански потпредседнички кандидат, заузео је положај када је Макинли поново изабран, и постао председник после Макинлијевог убиства 1901. године. Једна од његових раних иницијатива била је спровођење Шермановог акта против трустова да би се спречили пословни монополи.

Освојио је изборе 1904. победивши против кандидата Алтона Паркера.[1] На његово подстицање. Конгрес је регулисао железничке стопе и одобрио акт о исправној храни и лековима и акт о инспекцији меса (1906) ради заштите јавног здравља. Стварао је националне шуме и одвајао залихе минерала, нафте и угља за чување. Заједно са државним секретаром Елихуом Рутом објавио је Рузвелтов амандман Монроовој доктрини, који је потврдио положај САД као заштитника западне хемисфере. За посредовање у руско-јапанском рату добио је Нобелову награду за мир (1906). Осигурао је споразум са Панамом за изградњу канала. Одбивши да се поново кандидује за председника обезбедио је номинацију Вилијаму Х. Тафта. Пошто је пропутовао Африку и Европу, покушао је да освоји републиканску председничку номинацију 1912; када је одбијен, организовао је Прогресивну странку и водио политику новог национализма. Иако је изгубио на изборима, освојио је 88 електорских гласова, што је најуспешнија кандитатура треће партије у XX веку. Током читавог живота бавио се писањем, објављујући дела о историји, политици, путовањима и природи.

Током Првог светског рата, поново се политички активирао. Након америчке објаве рата Немачкој (1917), залагао се да САД објаве рат и свим немачким савезницима, не само Аустроугарској, већ и Бугарској и Турској, али ови његови предлози нису били у целини прихваћени, пошто је рат објављен и Аустроугарској, али не и Бугарској.[2]

Детињство и породица[уреди]

Теодор Рузвелт Млађи је рођен 27. октобра 1858. године у Источној 20. улици у Њујорку.[1] Био је друго од четворо деце припаднице високог друштва Марте Стјуарт „Мити“ Булок и бизнисмена и филантропа Теодора Рузвелта Старијег (брата Роберта Рузвелта и Џејмса А. Рузвелта, сви синови Корнелијуса Рузвелта). Имао је старију сестру Ану (коју су звали Бами), млађег брата Елиота и млађу сестру Корину.

Рузвелтову младост су у великој мери обележили лоше здравље и исцрпљујућа астма. Често је имао изненадне ноћне нападе астме који су га гушили скоро до смрти што је ужасавало и Теодора и његове родитеље. Доктори нису имали лек.[3] Ипак, био је енергичан, несташан и веома радознао. Његово занимање за зоологију је почело у седмој години када је угледао мртву фоку на локалној пијаци. Када су прибавили фокину главу, Рузвелт и његова два рођака оснивају нешто што зову „Рузвелтов музеј природне историје“. Савладавши основе препарирања животиња, испунио је свој импровизовани музеј животињама које је убио или уловио, а затим проучавао и припремао за излагање. Са девет година је забележио своја посматрања инсеката у раду „Природна историја инсеката“.

На Рузвелта је значајно утицао његов отац, који је имао истакнуту улогу у културним дешавањима у Њујорку. Помогао је оснивање музеја Метрополитен и посебно је био активан у обезбеђивању подршке за Унију током грађанског рата, иако су му рођаци са женине стране били вође Конфедерације. Рузвелт је једном рекао: „Мој отац, Теодор Рузвелт, био је најбољи човек кога сам икада познавао. У њему су снага и храброст били уједињени са благошћу, нежношћу и огромном несебичношћу. Код нас деце није толерисао себичност, окрутност, лењост, кукавичлук и неистину“. Породична путовања у иностранство, укључујући путовања у Европу 1869. и 1870. као и у Египат 1872. обликовала су његов космополитски поглед на свет.[4] Планинарећи на Алпима с породицом 1690, Рузвелт је схватио да може да одржати корак са својим оцем. Открио је значајне предности физичког напора за смањивање напада астме и јачање духа. Рузвелт је започео напоран режим вежбања. Након малтретирања од стране два старија дечака на једном камповању, нашао је тренера бокса да га учи да се бори и ојача своје тело.[5]

Образовање[уреди]

Рузвелт се углавном школовао код куће, где су га подучавали учитељи и родитељи. Биограф Х. В. Бренд тврди: „Најочигледнији недостатак његовог школовања код куће била је неуједначена покривеност различитих области људског знања“.[6] Био је добар из географије, бистар за историју, биологију, француски и немачки; међутим, мучио се око математике и класичних језика. Када се уписао на Харвард, 27. септембра 1876, отац га је саветовао: „Најпре брини о моралу, затим о здрављу и на крају о студијама“.[7] Очева изненадна смрт 9. фебруара 1878, снажно је погодила Рузвелта, али се временом опоравио и удвостручио активности.[8] Добро су му ишле наука, филозофија и реторика али је наставио да се мучи са латинским и грчким језиком. Интезивно је проучавао биологију и већ је био признати природњак с објављиваним радовима из орнитологије. Читао је изузетно много и имао скоро фотографско памћење.[9] Док је био на Харварду, бавио се веслањем и боксом. Једном је освојио друго место на хардварском такмичењу у боксу.[10] Рузвелт је био члан књижевног друштва Алфа Делта, братства Делта Капа Епсилон и престижног Порцелијанског клуба; био је и уредник часописа Хардвард Адвокејт. Рузвелт је 1880. године дипломирао на Харварду са изузетним похвалама (био је двадесет други од 177 студената). Биограф Хенри Прингл наводи:

Рузвелт је анализирајући своју каријеру на универзитету и настојећи да утврди какве је ту користи стекао, сматрао да је добио мало од Харварда. Сметали су му формалистичко обрађивање многих тема, крутост, обраћање пажње на ситнице које су биле важне саме по себи, али које нико није повезивао са целином.[11]

Након очеве смрти, Рузвелт је наследио суму од 125.000 долара, довољну да живи пристојно до краја живота. Рузвелт је одустао од свог пређашњег плана да студира природне науке и уместо тога одлучио да упише Правни факултет на Универзитету Колумбија и врати се у породичну кућу у Њујорку. Рузвелт је био добар студент права али је често сматрао да су закони нелогични; много времена је провео пишући књигу о Рату из 1812. Одлучивши да почне да се бави политиком, Рузвелт почиње да присуствује састанцима Републиканске странке. Иако је његов отац био истакнути члан ове странке, Рузвелтов избор каријере је био необичан за припадника његове класе, с обзиром на то да већина његових вршњака није желела да се озбиљно бави политиком. Без обзира на то, Рузвелт је нашао савезнике у локалној Републиканској партији и победио актуелног државног посланика који је био уско повезан са сенатором Роском Конклингом. Након победе, Рузвелт је одлучио да напусти студије права, о чему је касније рекао: „Намеравао сам да постанем члан владајуће класе“.[12]

Смрт[уреди]

У ноћи 5. јануара 1919. године, Рузвелт је имао проблеме са дисањем. Након што му је његов лекар, др Џорџ В. Фелер, дао терапију било му је боље и отишао је на спавање. Рузвелтове последње речи: „Молим те угаси то светло, Џејмсе“ биле су упућене породичном батлеру Џејмсу Ејмосу. Између 4:00 и 4:15 тог јутра, Рузвелт је умро у сну, у свом дому Сагамор Хил након што му се крвни угрушак откачио од вене и доспео у плућа.[13] Имао је шездесет година. Пошто је примио вест о смрти свог оца, његов син Арчибалд је послао телеграм својој браћи и сестрама: „Стари лав је умро“. Потпредседник Вудроа Вилсона, Томас Р. Маршал је рекао: „Смрт је морала узети Рузвелта у сну, јер да је био будан дошло би до борбе“.[14] Након приватног опела у северној соби у Сагамор Хилу, скромна сахрана је одржана у Христовој епископалној цркви у Ојстер Беју.[1] Међу ожалошћенима су били потпредседник Томас Р Маршал, Чарлс Еванс Хјуз, Ворен Хардинг, Хенри Кабот Лоџ и Вилијам Хауард.[1] Дуж снегом прекривене путање поворке до гробља стајало је мноштво посматрача и одред коњичких полицајаца који су дојахали из Њујорка. Рузвелт је сахрањен на брду са погледом на Ојстер Беј.[1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Morris 2001.
  2. ^ Petkov 1991, стр. 44.
  3. ^ McCullough, David (1981). Mornings on horseback. New York, NY: Simon & Schuster. ISBN 9780671227111. 
  4. ^ DiNunzio, Mario R. (2003). Theodore Roosevelt. Washington: CQ Press, a Division of SAGE. ISBN 9781604264043. 
  5. ^ Thayer, William Roscoe (2011). Theodore Roosevelt an intimate biography. New York, NY: Barnes & Noble Digital Library. ISBN 9781411446472. 
  6. ^ Brands, H. W. (2000). T. R. the last romantic ([Nachdr.] изд.). New York, NY: Basic Books. ISBN 9780465069590. 
  7. ^ Kohn, Edward P. (2013). Heir to the Empire City : New York and the making of Theodore Roosevelt (Unabridged. изд.). ISBN 9781482946925. 
  8. ^ Miller, Nathan (1992). Theodore Roosevelt : a life (1st Quill ed. изд.). New York: Quill. ISBN 9780688132200. 
  9. ^ Brands, H.W. (1997). T.R. : the last romantic (1. ed. изд.). New York, NY: Basic Books. ISBN 9780465069583. 
  10. ^ Clark, Suzanne (2000). Cold warriors : manliness on trial in the rhetoric of the West. Carbondale: Southern Illinois University Press. ISBN 9780809323029. 
  11. ^ Theodore Roosevelt. ISBN 9780156028028. 
  12. ^ Brands, H.W. (2000). T.R. the last romantic. Newport Beach, CA: Books on Tape. ISBN 9780736652322. 
  13. ^ „Theodore Roosevelt Dies Suddenly at Oyster Bay Home; Nation Shocked, Pays Tribute to Former President; Our Flag on All Seas and in All Lands at Half Mast”. archive.nytimes.com. 
  14. ^ Tr And Will. New York: Harcourt, Brace & World. 1969. ISBN 978-0151910816. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]