Амилоид

С Википедије, слободне енциклопедије
Микрографија приказује амилоидне агрегате (розе) у танком цреву. Х&Е стаин.

Амилоиди су несолубилини фиброзни протеински агрегати. Амилоиди настају од бар 18 врста протеина који се нормално налазе у организну, али имају грешку у протеинском фолдингу.[1] Протеини који нису заузели нативну конформацију међусобно интерагују и граде амилоиде. Амилоиди затим интерагују међусобно повећавајући амилоидне агрегате или интерагују са ћелијским структурама на штетан начин угрожавајући нормалне функције ћелије. Амилоиди су повезани са најмање 20 тешких хуманих болести. Патолошка акумулација амилоидних фибрила у органима може довести до амилоидозе, која је кључни патолошки фактор у развоју бројних неуродегенеративних болоести.[2]

Патологија[уреди | уреди извор]

Разлози због који амилоиди изазивају болести нису потпуно јасни. У неким случајевима амилоидни агрегати и фибрили простим механичким дејством уништавају унутарћелијске и ткивне структуре. Консенсзус у научној зајединици је да интермедијерни прекурсори амилоида заправо имају већу патолошку улогу у нарушавању ћелијских структура и да прекурсори агрегата заправо доводе до ћелијске смрти.[3] [4]

Дерегулација нивоа и транспорта калцијума је примећена у ћелијама изложеним амилоидним олигомерима. Показано је да мали амилоидни агрегати могу да формирају јонске канале у ћелијској и митохондријалној мембрани и на тај начин изазову поремећаје у транспорту и регулацији нивоа калцијума како у ћелији тако у митохондријама.[5]

Студије су показале да амилоидне формације које доводе до дисфункције митохондрија резултују производњом реактивних кисеоничних врста које даље могу иницирати сигнални пут који води ка програмираној ћелијској смрти, апоптози.[6]

Истраживања су показала да неки амилоидни агрегати као Хантингтин, који изазива Хантингтонов синдром, имају ензимску активност, односно да индукују полимеризацију природних амилоидогеничних протеина у неуронима, што доводи до  смрти неурона.[7] Сличан ензимски ефекат показују прионски протеини у Кројцфелд-Јакобова болест. Приони индукују рефолдинг нормалних протина у ненативне конформације, што доводи до стварања амилоидних агрегата који проузрокују Кројцфелд-Јакобову болест.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марина Рами´рез-Алварадо; Јане С. Меркел; Лyнне Реган (2000). „А сyстематиц еxплоратион оф тхе инфлуенце оф тхе протеин стабилитy он амyлоид фибрил форматион ин витро”. ПНАС. 97 (16): 8979—8984. ПМЦ 16807 Слободан приступ. ПМИД 10908649. дои:10.1073/пнас.150091797. 
  2. ^ Пулаwски, W; Гхосхдастидер, У; Андрисано; Филипек, С (2012). „Убиqуитоус амyлоидс”. Апплиед Биоцхемистрy анд Биотецхнологy. 166 (7): 1626—43. ПМЦ 3324686 Слободан приступ. ПМИД 22350870. дои:10.1007/с12010-012-9549-3. 
  3. ^ Демуро А, Мина Е, Каyед Р, Милтон СЦ, Паркер I, Глабе ЦГ (2005). „Цалциум дyсрегулатион анд мембране дисруптион ас а убиqуитоус неуротоxиц мецханисм оф солубле амyлоид олигомерс”. Тхе Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy. 280 (17): 17294—300. ПМИД 15722360. дои:10.1074/јбц.М500997200. 
  4. ^ Ферреира СТ, Виеира МН, Де Фелице ФГ (2007). „Солубле протеин олигомерс ас емергинг тоxинс ин Алзхеимер'с анд отхер амyлоид дисеасес”. ИУБМБ лифе. 59 (4–5): 332—45. ПМИД 17505973. дои:10.1080/15216540701283882. 
  5. ^ Каган БЛ, Азимов Р, Азимова Р (2004-11-01). „Амyлоид Пептиде Цханнелс”. Ј Мембране Биол. 202 (1): 1—10. дои:10.1007/с00232-004-0709-4. 
  6. ^ Кадоwаки, Х; et al. (2005). „Амyлоид бета индуцес неуронал целл деатх тхроугх РОС-медиатед АСК1 ацтиватион”. Целл Деатх Диффер. 12 (1): 19—24. ПМИД 15592360. дои:10.1038/сј.цдд.4401528. 
  7. ^ Коцхнева-Первукхова, НВ; Алеxандров, АИ; Тер-Аванесyан, MD (2012). Туите, Мицк Ф, ур. „Амyлоид-медиатед сеqуестратион оф ессентиал протеинс цонтрибутес то мутант хунтингтин тоxицитy ин yеаст”. ПЛоС ОНЕ. 7 (1): е29832. ПМЦ 3256205 Слободан приступ. ПМИД 22253794. дои:10.1371/јоурнал.поне.0029832. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Amiloid&oldid=26727365”