Антички Рисан

Антички Рисан
Археолошки локалитет Рисан
Место	Рисан
Саграђен	3. век
Тип структуре	град
Антички Рисан

Антички Рисан је једно од најбогатијих, али истовремено и најмање истражених археолошких налазишта у Црној Гори, иако је Рисан најстарије насеље у Боки, које се помиње у 3. веку п.н.е. као илирско утврђење. Према предању, у Рисну је, под најездом Римљана, нашла уточиште Илирска краљица Теута. Изнад града налази се археолошко налазиште Царине, а изнад њега на брду Градина, налази се утврђење које садржи остатке илирско-грчке акрополе. У самом граду налази се значајни остаци римске виле с краја 2. или с почетка 3. века са подним римским мозаицима који спадају у најређе културне споменике ове врсте у Европи.

Заштита

Рисан и његови археолошки локалитете из античког периода међународни комитет УНЕСКО унео је у Листу светске културне баштине у категорији највише вреднованог међународног ранга.

Положај и размештај

Антички Рисан простирао се на територији данашњег Рисна, градића смештеног у унутрашњем делу Бококоторског залива. Окружен високим планинама, и скривен у заливу одувек је представљао стратешки добро место за развој ангтичког насеља, коме је погодовало и обиље слатке воде и добра приступачност обале за пристајање бродова.

Положај античког Рисна у Бококоторском заливу (1)

Данашњи изглед и положај Рисна у Бококоторском заливу

Историја

Рисан, који је вековима био на раскрсници путева од Јадрана према Скадарском језеру, био је значајно илирско средиште и једна од римских станица, а данас позната туристичка дестинација у бококоторском заливу, које између осталог привлачи и античко налазиште богато уметничким артефактима, са вилом Хипнос.

Град датира из 3. века п.н е. и за њега су знали Хелени. Основало га је илирско племе Ризунита, а у античко време залив Боку которску нису тако звали, већ су га по Рисну звали Рисански залив (лат. Синус Рхизоницус). Место је након оснивања постало средиште Илирске државе и главно њихово утврђење, у коме су илирска племена доживела највећи напредак под вођством краљице Теуте, која је по непотврђеним претпоставкама, нашла уточиште и из Рисна владала својим краљевством.

После Илирских ратова градом је завладала Римска република. Први помени Рисна јављају се код античких писаца, који су ово место повезивали са митом о легендарном оснивачу беотске Тебе Кадмосу, и његовој жени Хармонији, који су дошли у област илирског племена Енхелеја. Наиме у једном Псеудо Скилаксовом запису „Периплусу“ из 4. века п. н. е. о Рисну наводи се...

„ да је у њему настањено илирско племе Енхелеји, у Илирији код...Ризона и ризинске реке...где су се налазиле стене Кадмоса и Хармоније. ”

У том периоду Рисан се помиње под именом (лат. Рхизиниум) а Плиније у римском периоду спомиње Рисан као лат. оппида цивиум Романорум — што значи да је град имао најмање муниципални статус, а Полибије је забележио да је град не много велики, али зато јако утврђен, у свом делу „Историја“, и даље наводи како се Теута склонила у Рисан, градић згодан због неосвојивости, повучен од мора, а лежи на самој Ризинској реци.

У својим записима Рисан спомињу и Псеудо Скилакс у 4. веку п.н.е., Аполоније с Родоса у Епу о Аргонаутима у 3. веку п.н.е. и грчки историчар, географ и филозоф Страбон који је Боку которску назвао „Синус рисоницус“, и то име залив је имао све до средњег века.

Становници Рисна добили су право римског грађанства од стране Октавијана Августа и град се од тада службено назива Иулиум Рисиниум. Остао је у римској провинцији Далмацији, на самој граници са новоформираном Праевалитаном, а након поделе државе, налазио се у Западном римском царству, у непосредној граници са Источним римским царством (Византијом), с обзиром да је граница ишла од Будве, планином изнад Котора и преко данашњих Кривошија.

Из овог, некада римском града, до данас су сачувани материјални остаци датовани у 3. и 4. век нове ере, богато украшене подним мозаицима (међу којима је најпознатији медаљон са јединственим и ретким приказом грчког бога Хипноса).

Археолошка истраживања

У Црној Гори Антички Рисан се сматра најбогатијим археолошким налазиштем које је до данас најмање истражено.

Почетна истраживања

Прва истраживања овог локалитета почела су рано, од стране сер А. Еванс, који је, обилазећи ове крајеве као дописник „Манчестер Гардијана“ (Манцхестер Гуардиан) у време босанскохерцеговачког устанка, вршио истраживања у Рисну, и о њима написао неколико расправа, које датује у хеленистички период. Налази потичу с истраживања локалитета Царине, и једног гробу у коме је А. Еванс пронашао грнчарију хеленистичког карактера.

Х. Ричли био је следећи истраживач Рисна, који је у чланку „Археолошки материјал из Боке которске“ 1898. године описо налазе са локалитета Царине, и прилажио плану, који дели локалитет на девет сектора. Међу значајнијим налазима навео је:

• два златна новчића,
• фрагменти земљаних посуда,
• мраморне полиране плочице,
• фрагменти стакла
• киклопске зидоведуге 12 метара.

Истраживања између два свестка рата

Округли медаљон са приказом грчког божанства сна Хипноса

Душан Вуксан, тадашњи директор Државног музеја на Цетињу, водио је истраживања у Рисну између два светска рата. Он је током тих истраживања у јужном делу града открио комплекс виле „виле урбане“ (вилла урбана) грађене по римском принципу. Просторије ове виле биле су поређане око квадратног унутрашњег дворишта – атријума. Душан Вуксан је открио:

• у пет просторија класичне подове,
• у три собе подне мозаике са геометријским и вегетабилним орнаментима,
• у четвртој у средини мреже вегетабилних мотива - округли медаљон са приказом грчког божанства сна Хипноса (Хyпнос), у лику уснулог дечака склопљених крила.

Истраживања у другој половини 20. века

Ученици Умјетничке школе из Херцег Новог, први су вршили ископавања на Царинама 1950. године. Тада су нађени остаци веће сакралне грађевине ‒ храма, велики мермерни блокови и делови архитектонске пластике са грађевина, сада изложени на простору виле са мозаицима.

Следеће истраживање спровео је Републичког завода за заштиту споменика културе из Цетиња двадесетак година касније, тачниј 1968. године, у северном сектору „Царина”. Током ових истраживања откривени су.

• остаци великих неидентификованих грађевина,
• остаци једног бунара-извора,
• фрагменти мермерних статуа,
• мноштво уломака керамике.

Након катастрофалног земљтреса који је захватио Црну Гору 1979. године, током обнове порушеног подручја, откривени су следећи вредни налази сепулкралног карактера:

• купасти ципуси,
• римске урне са натписима,
• богати прилози у виду стаклених флашица ‒ балзамарија и лакримарија. Готово све је задржано у приватном власништву.

Новчић са ликом илирског краља Балајоса

У две кампање: 1988. и 1989. године истраживања је вршио Регионални завод за заштиту споменика културе из Котора, који је паралелно вршио и заштиту археолошких ископавања на локалитету Царине. Током ових истраживања су откривени:

• остаци стамбене архитектуре већег објекта,
• велика концентрација керамичких уломака разних посуда, углавном јужноиталског типа „Гнатија“ керамике.
• остаци великих кратера,
• остаци питоса, амфора са поклопцима који носе ознаке произвођача,
• остаци малих посуда са танким осликаним зидовима,
• тањира типа „терра сигилата“,
• велики број нумизматичког материјала, углавном новца илирског краља Балајоса.

Истраживања у 21. веку

Прва систематска археолошка ископавања Рисна у 21. веку, обављена су 2000 године уз сарадњу са Регионалним заводон за заштиту Европе „Новае“ из Варшаве.

Фазе у развоју града

У археолошким истраживањима архитектуре у Рисну утврђене су три фазе градње, које су припадале разним периодима градских насеља.

Предурбана фаза

Предурбана фаза је најстарији период у архитектури Рисна, или илирској насеобини на рисанској Градини, узвишењу у коме је доминирала одбрана архитектура. Ово узвишење изнад заравни на морској обали са стрмим странама било је право место за прављење утврђења. Утврђење је имало два одбрамбена прстена. Градина је имала континуитет у свим историјским раздобљима управо због доброг стратешког положаја.

Формирање подграђа у подножју Градине, било је античко пристаниште, уз саму речицу Спилу, које је такође временом попримало изглед утврђеног града.

Протоурбана фаза

У протоурбаној фазаи насеље је задобило особине насеља-центра и друге основне предуслове за израстање у праву урбану формацију.

„ Овој фази би у Рисну одговарао хеленистички изглед града, који је условљен директно хеленистичким утицајем. Диспозиција Градине постаје „акропољ“, на коме је, према неким претпоставкама, могао бити и храм посвећен илирском божанству Медауру. ”

На равном терену уз морску обалу и речицу Спилу основан је трговачки део полиса, са свим неопходним садржајима.

Током археолошке кампање 2006. г. откривена је и јужна градска капија, у коју се улазило с рјечице, као и унутрашње лице бедема. На та градска врата улазило се кроз широку, каменом поплочану улицу. Са западне стране одвајао се један крак побочне улице, која је с обје стране имала објекте ‒ вјероватно дио трговачког кварта града, јер се налазио у близини могућег пристаништа бродова у кориту Спиле.

Урбана фаза

У урбаној фази развоја Рисна, која се поклапа са римском владавине и доминацијом, град је задржап наслеђену локацију, коју проширује нарочито према моруна, напредујући у свим функцијама:

• управно-политичким,
• организацијским,
• економским и социјалним.

Такав начин урбане структуре града резултовао је квалитетном материјалном реализацијом и функционалном организацијом насеља, Ова етапа се назива урбана фаза.

Из овог период откривени су темељи великих грађевина, које су припадале центру римског града ‒ форуму. Једна од тих грађевина имала је нишу поплочану подним мозаиком. У њој је пронађено и место неког постамента на ком је била статуа једног од римских божанстава. У ископу испред објекта откривени су велики стубови, који су носили стилобат на улазу у ту грађевину. На том сектору локалитета пронађени су и темељи неких великих грађевина, што говори да се ту налазио римски центар града, са тргом и јавним грађевинама на њему. Од јавне инфраструктуре пронађени су трагови водовода уз главну градску улицу. Могуће је да се цели град снабдевао водом системом аквадукта, спроведеним природним падом са извора реке Спиле.

Архитектура античког насеља и града

Трговачки и занатски центар

Антички Рисан је у урбанистичком смислу имао трговачки и занатски центар, могуће и на више локација, о чему говоре налази новца краља Балајоса и римских императора и велика концентрација керамичког материјала са којом се највероватније интензивно трговало са земљама медитерана али и са залеђем.

Стамбени део

Један од већих стамбених објекта из античког Рисна

У Рисну су пронађени и већи стамбени објекти, грађени по уобичајеној шеми римске градске куће:

„ просторије концентрисане око унутрашњег дворишта. Ти објекти су имали и купатила уграђена у одаје. При ископавањима су пронађене фрагментоване керамичке кадице за купање дјеце, као и један мањи базен за купање одраслих. ”

С учвршћивањем власти и просперитетом, насеље се шири ван утврђеног града. Тако позната „вила урбана“ са подним мозаицима припада резиденцијалном делу Рисна, у којем је становао најбогатији слој становништва.

Некропола

Изван зидина града Рисна формирана је и некропола, као култно место из старијег периода.

Позориште

У Рисну је током археолошки истраживања уочено и хипотетично место античког позоришта, које је лоцирано непосредно уз саме градске зидове. Оно је имало сцену у доњем делу, а око ње у горњем полукружном делу, на терасастом терену налазила су највероватније седишта за гледаоце.

Види још

• Рисан
• Вила Хипнос из Рисна
• Бока которска
• Археолошки налази керамике из Рисна

Литература

• Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 4, Даилy Пресс-Вијести, 2006.
• Ивана Комненић (29. 6. 2011). „У Рисну пронађен златни прстен и остаци куће из хеленистичког периода”. Вијести.ме. Приступљено 29. 4. 2020. 

Спољашње везе

Медији везани за чланак Антички Рисан на Викимедијиној остави