Пређи на садржај

Антиродни покрет

С Википедије, слободне енциклопедије
Демонстрације антиџендеристичког покрета "Ла Маниф поур тоус" у Паризу 2013

Антиродни покрет или антиџендеристички покрет (енг. анти-гендер мовемент) настао је првих година 21. века, у Европи и Латинској Америци из међународно координисаних културалних и политичких активности противљења идејама које поборници анти-џендер покрета називају „џендер идеологија” или „џендеризам”.[1] Ови покрети произашли из феминизма трећег таласа, у великој мери повезани су са институционалним или родним студијама - некин научних установа које су основане у сврху изучавања и промоције феминизма и ЛГБТИQ активизма.[2]

Антиродни покрет - а и сам термин „родна идеологија” изворно је настао у католичким круговима.

Зачеци антиродног покрета везује се за период од 1994. до 1995. године, када су почеле прве расправе о тумачењу термина „род” у документима конференција Уједињених нација у Каиру и Пекингу, а идејно заокружен до 2003. године када је Папски савет за породицу објавио (на енглеском језику) књигу Леxицон: Амбигуоус анд Дебатабле Термс Регардинг Фамилy Лифе анд Етхицал Qуестионс аутора Мицхел Сцхооyанс, Алфонсо Цардинал Лопез Трујилло и других.

Покрет се прво развио (2004) у Шпанији, у којој су кругови везани уз Католичку цркву ангажовали на широком плану како би мобилисали што више слојева становништва против увођења истополног брака.

Потом је 2006. године у Хрватској покрет агресивно деловао поводом увођења сексуалног васпитања у школе; а у Италији 2007. године против легализације истополних партнерстава.

Потом се покрет видљиво шири у земље широм Европе, пре свека у Француској 2012. и 2013. као реакција на предлог закона о истополним браковима, а касније и на глобалном нивоу.[3]

Сами носиоци идеја (које поборници антиџендеристичког покрета називају џендеризмом), не прихватају термине "родна идеологија" или "џендеризам", него себе називају "феминисти"/"феминисткиње" и "ЛГБТ-активисти".

Међународно удружење за равноправност ЛГБТ особа "ИЛГА Европе" наводи 2019). годинме да "анти-џендер" покрет "окупља конзервативне и верске актере који сарађују на националном и међународном нивоу против родне идеологије".

Како се активности антиџендериста налазе на путу реформи које предлажу ЛГБТ удружења, ИЛГА Европе је 2019. године одржала семинар под називом “Одговор андиџендеристичком покрету: Реторика противљења, могућности нашегапокрета и начини за грађење наших наратива”.[4]

Неусаглашеност појмова[уреди | уреди извор]

Неусуглашеност појмова видљива је у великом броју назива антиродних покрета (па тако нпр. један аутор наводи и до 31 термин). Ево примера неких од назива из литературе:

  • антиродни покрет,[5]
  • антиродна мобилизација,[6]
  • антиродна кампања,[7]
  • антиџендеризам,[8]
  • антифеминистички покрет,[9]
  • антиродни активизам,[10]
  • антиродне позиције,[11]
  • назадна политика родне равноправности.[12]

Развојне фазе[уреди | уреди извор]

Антиродни покрет развијао се у две фазе: прву у којој је створена стратегија и нови оквир деловања, да би потом започела антиродна мобилизација и убрзано ширење које карактерише другу фазу.

Прва фаза[уреди | уреди извор]

Почетак осмишљавања главне стратегије деловања антиродног покрета везује се за ватиканску конструкцију појма "родна идеологија",[13] јер је "родна идеологија", један од најраспрострањенијих и најкориштенијих дискурзивних оквира за интерпретацију појма рода као друштвеног конструкта, супротна од ватиканског схватања полне различитости мушкараца и жена.

Друга фаза[уреди | уреди извор]

Другу, актуелану фазу мобилизације антиродних покрета карактерише убрзан раст 2000-тих година при чему се 2012. може сматрати прекретницом. Масовно деловање прво се развило у Француској 2012. и 2013. као реакција на предлог закона о истополним браковима. Иако на крају није остварило своје циљеве, служило је као пример другима који су у својима националним контекстима пресликавали француску стратегију и начине деловања. Најбољи пример пресликавања био је италијански антиродни покрет. Гарбагноли (2016) закључује како је италијански антиродни покрет заснован на преузимању логотипова, имена и стилова главних француских антиродних активности.[13] Италијански покрет је усмерио своје активности 2013. против закона о сузбијању дискриминације на тоснову сексуалне оријентације и родног идентитета, као и против имплементације образовних алата којима би се остварила родна равноправност и сприечило злостављање ЛГБТQ-особа у основним школама.[6]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Маја Гергорић. Антиродни покрети у 21. стољећу. Анали Хрватског политолошког друштва : часопис за политологију, Вол. 17 Но. 1, 2020.
  2. ^ Студиес, Гендер, Wомен’с & Сеxуалитy. „Цоурсес - Царлетон Цоллеге”. www.царлетон.еду (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  3. ^ Гарбагноли, Сара. 2017. Италy ас а Лигхтхоусе: Анти-Гендер Протестс бетwеен тхе" Антхропологицал Qуестион "анд Натионал Идентитy. У: Кухар, Роман, Патернотте, Давид. (ур.). Анти-Гендер Цампаигнс ин Еуропе: Мобилизинг агаинст Еqуалитy. Лондон; Неw Yорк: Роwман & Литтлефиелд Публисхерс, стр. 151–74.
  4. ^ „Респондинг то анти-гендер | ИЛГА-Еуропе”. www.илга-еуропе.орг. Приступљено 2021-09-17. 
  5. ^ Кухар, Роман, Зобец, Алеш. 2017. Тхе Анти-Гендер Мовемент ин Еуропе анд тхе Едуцатионал Процесс ин Публиц Сцхоолс. Центер фор Едуцатионал Полицy Студиес Јоурнал. (7) 2: 29–46.
  6. ^ а б Геннеро, Валериа. 2017. 'Тхис Тоwн Ис Агаинст Гендер': Бендинг Гендер ин Италиан Цултуре. Ревиеw оф Интернатионал Америцан Студиес. (10) 2: 105–20.
  7. ^ Королцзук, Елżбиета (2020). „Тхе фигхт агаинст 'гендер' анд 'ЛГБТ идеологy': Неw девелопментс ин Поланд”. Еуропеан Јоурнал оф Политицс анд Гендер. 3: 165—167. дои:10.1332/251510819X15744244471843. 
  8. ^ Бусцхманн, Доваинė. 2017. Wорсе тхан Цоммунисм? Дисцурсиве Анти-Гендер Мобилизатионс ин Литхуаниа. Информацијос мокслаи. (80): 31–49.
  9. ^ Ковáтс, Есзтер, Петő, Андреа. 2017. Анти-Гендер Дисцоурсе ин Хунгарy: А Дисцоурсе Wитхоут а Мовемент. У: Кухар, Роман, Патернотте, Давид.(ур.). Анти-Гендер Цампаигнс ин Еуропе: Мобилизинг агаинст Еqуалитy. Лондон;Неw Yорк: Роwман & Литтлефиелд Публисхерс, стр. 117-31.
  10. ^ Ковáтс, Есзтер, Петő, Андреа. 2017. Анти-Гендер Дисцоурсе ин Хунгарy: А Дисцоурсе Wитхоут а Мовемент. У: Кухар, Роман, Патернотте, Давид. (ур.). Анти-Гендер Цампаигнс ин Еуропе: Мобилизинг агаинст Еqуалитy. Лондон; Неw Yорк: Роwман & Литтлефиелд Публисхерс, стр. 117-31.
  11. ^ Калил, Исабела Оливеира. 2019. 'Гендер Идеологy' Инцурсионс ин Едуцатион. Сур – Интернатионал Јоурнал он Хуман Ригхтс. 29  (16):  115–123.
  12. ^ Кризсан, Андреа, Роггебанд, Цоннy.2018. Тоwардс а Цонцептуал Фрамеwорк фор Стругглес овер Демоцрацy ин Бацкслидинг Статес: Гендер Еqуалитy Полицy ин Централ Еастерн Еуропе.Политицс анд Говернанце. (6) 3: 90–100
  13. ^ а б Гарбагноли, Сара (2016). „Агаинст тхе Хересy оф Имманенце: Ватицан'с 'Гендер' ас а Неw Рхеторицал Девице Агаинст тхе Денатурализатион оф тхе Сеxуал Ордер”. Религион анд Гендер. 6 (2): 187—204. дои:10.18352/рг.10156. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Антиродни покрет на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Antirodni_pokret&oldid=27880988”