Пређи на садржај

Antirodni pokret

С Википедије, слободне енциклопедије
Demonstracije antidženderističkog pokreta "La Manif pour tous" u Parizu 2013

Antirodni pokret ili antidženderistički pokret (eng. anti-gender movement) nastao je prvih godina 21. veka, u Evropi i Latinskoj Americi iz međunarodno koordinisanih kulturalnih i političkih aktivnosti protivljenja idejama koje pobornici anti-džender pokreta nazivaju „džender ideologija” ili „dženderizam”.[1] Ovi pokreti proizašli iz feminizma trećeg talasa, u velikoj meri povezani su sa institucionalnim ili rodnim studijama - nekin naučnih ustanova koje su osnovane u svrhu izučavanja i promocije feminizma i LGBTIQ aktivizma.[2]

Antirodni pokret - a i sam termin „rodna ideologija” izvorno je nastao u katoličkim krugovima.

Začeci antirodnog pokreta vezuje se za period od 1994. do 1995. godine, kada su počele prve rasprave o tumačenju termina „rod” u dokumentima konferencija Ujedinjenih nacija u Kairu i Pekingu, a idejno zaokružen do 2003. godine kada je Papski savet za porodicu objavio (na engleskom jeziku) knjigu Lexicon: Ambiguous and Debatable Terms Regarding Family Life and Ethical Questions autora Michel Schooyans, Alfonso Cardinal Lopez Trujillo i drugih.

Pokret se prvo razvio (2004) u Španiji, u kojoj su krugovi vezani uz Katoličku crkvu angažovali na širokom planu kako bi mobilisali što više slojeva stanovništva protiv uvođenja istopolnog braka.

Potom je 2006. godine u Hrvatskoj pokret agresivno delovao povodom uvođenja seksualnog vaspitanja u škole; a u Italiji 2007. godine protiv legalizacije istopolnih partnerstava.

Potom se pokret vidljivo širi u zemlje širom Evrope, pre sveka u Francuskoj 2012. i 2013. kao reakcija na predlog zakona o istopolnim brakovima, a kasnije i na globalnom nivou.[3]

Sami nosioci ideja (koje pobornici antidženderističkog pokreta nazivaju dženderizmom), ne prihvataju termine "rodna ideologija" ili "dženderizam", nego sebe nazivaju "feministi"/"feministkinje" i "LGBT-aktivisti".

Međunarodno udruženje za ravnopravnost LGBT osoba "ILGA Evrope" navodi 2019). godinme da "anti-džender" pokret "okuplja konzervativne i verske aktere koji sarađuju na nacionalnom i međunarodnom nivou protiv rodne ideologije".

Kako se aktivnosti antidženderista nalaze na putu reformi koje predlažu LGBT udruženja, ILGA Evrope je 2019. godine održala seminar pod nazivom “Odgovor andidženderističkom pokretu: Retorika protivljenja, mogućnosti našegapokreta i načini za građenje naših narativa”.[4]

Neusaglašenost pojmova

[уреди | уреди извор]

Neusuglašenost pojmova vidljiva je u velikom broju naziva antirodnih pokreta (pa tako npr. jedan autor navodi i do 31 termin). Evo primera nekih od naziva iz literature:

  • antirodni pokret,[5]
  • antirodna mobilizacija,[6]
  • antirodna kampanja,[7]
  • antidženderizam,[8]
  • antifeministički pokret,[9]
  • antirodni aktivizam,[10]
  • antirodne pozicije,[11]
  • nazadna politika rodne ravnopravnosti.[12]

Antirodni pokret razvijao se u dve faze: prvu u kojoj je stvorena strategija i novi okvir delovanja, da bi potom započela antirodna mobilizacija i ubrzano širenje koje karakteriše drugu fazu.

Početak osmišljavanja glavne strategije delovanja antirodnog pokreta vezuje se za vatikansku konstrukciju pojma "rodna ideologija",[13] jer je "rodna ideologija", jedan od najrasprostranjenijih i najkorištenijih diskurzivnih okvira za interpretaciju pojma roda kao društvenog konstrukta, suprotna od vatikanskog shvatanja polne različitosti muškaraca i žena.

Drugu, aktuelanu fazu mobilizacije antirodnih pokreta karakteriše ubrzan rast 2000-tih godina pri čemu se 2012. može smatrati prekretnicom. Masovno delovanje prvo se razvilo u Francuskoj 2012. i 2013. kao reakcija na predlog zakona o istopolnim brakovima. Iako na kraju nije ostvarilo svoje ciljeve, služilo je kao primer drugima koji su u svojima nacionalnim kontekstima preslikavali francusku strategiju i načine delovanja. Najbolji primer preslikavanja bio je italijanski antirodni pokret. Garbagnoli (2016) zaključuje kako je italijanski antirodni pokret zasnovan na preuzimanju logotipova, imena i stilova glavnih francuskih antirodnih aktivnosti.[13] Italijanski pokret je usmerio svoje aktivnosti 2013. protiv zakona o suzbijanju diskriminacije na tosnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, kao i protiv implementacije obrazovnih alata kojima bi se ostvarila rodna ravnopravnost i spriečilo zlostavljanje LGBTQ-osoba u osnovnim školama.[6]

  1. ^ Maja Gergorić. Antirodni pokreti u 21. stoljeću. Anali Hrvatskog politološkog društva : časopis za politologiju, Vol. 17 No. 1, 2020.
  2. ^ Studies, Gender, Women’s & Sexuality. „Courses - Carleton College”. www.carleton.edu (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  3. ^ Garbagnoli, Sara. 2017. Italy as a Lighthouse: Anti-Gender Protests between the" Anthropological Question "and National Identity. U: Kuhar, Roman, Paternotte, David. (ur.). Anti-Gender Campaigns in Europe: Mobilizing against Equality. London; New York: Rowman & Littlefield Publishers, str. 151–74.
  4. ^ „Responding to anti-gender | ILGA-Europe”. www.ilga-europe.org. Приступљено 2021-09-17. 
  5. ^ Kuhar, Roman, Zobec, Aleš. 2017. The Anti-Gender Movement in Europe and the Educational Process in Public Schools. Center for Educational Policy Studies Journal. (7) 2  29–46.
  6. ^ а б Gennero, Valeria. 2017. 'This Town Is Against Gender': Bending Gender in Italian Culture. Review of International American Studies. (10) 2  105–20.
  7. ^ Korolczuk, Elżbieta (2020). „The fight against 'gender' and 'LGBT ideology': New developments in Poland”. European Journal of Politics and Gender. 3: 165—167. doi:10.1332/251510819X15744244471843. 
  8. ^ Buschmann, Dovainė. 2017. Worse than Communism? Discursive Anti-Gender Mobilizations in Lithuania. Informacijos mokslai. (80): 31–49.
  9. ^ Kováts, Eszter, Pető, Andrea. 2017. Anti-Gender Discourse in Hungary: A Discourse Without a Movement. U: Kuhar, Roman, Paternotte, David.(ur.). Anti-Gender Campaigns in Europe: Mobilizing against Equality. London;New York: Rowman & Littlefield Publishers, str. 117-31.
  10. ^ Kováts, Eszter, Pető, Andrea. 2017. Anti-Gender Discourse in Hungary: A Discourse Without a Movement. U: Kuhar, Roman, Paternotte, David. (ur.). Anti-Gender Campaigns in Europe: Mobilizing against Equality. London; New York: Rowman & Littlefield Publishers, str. 117-31.
  11. ^ Kalil, Isabela Oliveira (2019). „'Gender Ideology' Incursions in Education”. Sur – International Journal on Human Rights. 29 (16): 115—123. .
  12. ^ Krizsan, Andrea, Roggeband, Conny.2018. Towards a Conceptual Framework for Struggles over Democracy in Backsliding States: Gender Equality Policy in Central Eastern Europe.Politics and Governance. (6) 3  90–100
  13. ^ а б Garbagnoli, Sara (2016). „Against the Heresy of Immanence: Vatican's 'Gender' as a New Rhetorical Device Against the Denaturalization of the Sexual Order”. Religion and Gender. 6 (2): 187—204. doi:10.18352/rg.10156. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]

Mediji vezani za članak Antirodni pokret na Vikimedijinoj ostavi