Биљна дрога
.JPG)
Биљне дроге су обично осушене цела или резани биљке или део биљака, неки ексудати биљака, алге, гљиве или лишајеви, које се користе због својих лековитих својстава. За разлику од обичног жаргона, у коме израз дрога означава забрањену психоактивну супстанцу, биљна дрога су у фармацији лековита супстанца природног порекла, која садрже фармаколошки активна једињења - организоване дроге (дроге са структуром). Упркос великом броју синтетских лекова, биљне дроге и у модерно доба имају приметан значај у фармакотерапији. Њиховим проучавањем бави се фармакогнозија.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]
Лечење биљем је старо колико и свет. На писаним споменицима који датирају из периода пре Христа остала су сведочанства о употреби разног биљних дрога за лечење код многих народа (Кинеза, Индуса, Египћана, Грка, Римљана).
У периоду пре нове ере славни антички лекар Хипократ (459-370. год. п.н.е.) описао је у својим делима вештину лечења код Грка и биљне дроге које су у то време користили (углавном наркотике као што су опијум, буника и мандрагора).[2]
Теофраст (371-287 год. п.н.е.) је у својој "Историји биљака“ оставио прецизне ботаничке описе.
Диоскорид (1. век н.е.) у делу “Материа медица", описао је око 500 природних дрога биљног, животињског и минералног порекла. Био је то први највећи шрикааз лековитих биљка и њихова употреба на почетку нове ере.
Код Римљана је Целзус (I век нове ере) описао око 250 природних лекова. Плиније Старији (23-79. год. н.е.) је описао у својој "Историји природе" у 37 томова својства многих лековитих биљака.
Гален (2. век нове ере), сматра се оцем галенске фармације (вештине израде лекова), јер је опсиао бројне рецепте за израду лекова. Његов рад је више векова касније утицао на развој средњовековне медицине на Западу.
У средњем веку када је доминантну улогу имала манстирска (самостанска) медицина у многим манастирима се чувала вештине лечења биљним дрогама, израде лекова и гајења лековитог и ароматичног биља.
Нови век за научну фармацију почео је након Француске револуције. На пољу лековитог биља, најпознатији научници у том периоду били су Лавоазје, Шеле, Пристли, Сертирнер. Касније се издвајају они који проучавају алкалоиде и то: Пелтије, Кавенту, Робике и други.
I док је манстирска медиицина у Европи незнатно напредовала у то време, арапски народи су стварали велика научна открића. Најпознатији је био лекар Авицена (Абу-Али Иби-Сина) у 10. веку који је описао употребу великог броја биљних дрога у делу "Канон“.
Традиција употребе лековитог биља паралелно са осталим земљама у Европи развијала се и у српском народу, о чему говоре важна дела попут:
- Ходошки кодекс (14. век)
- Хиландарски медицински кодекс (15. и 16. век)
- Велики српски травник – 1783. Захарија Стефановића Орфелина.
- Српски речник – 1818, Вука Стефановића Караџића
- Ботаника – 1868; 1873. Јосифа Панчића,
- Народна медицина у Срба – 1872, Владана Ђорђевића
- Лековите биљке у Србији – 1883. Саве Петровиће
- Народни учитељ, Васе Пелагића
Основне информације
[уреди | уреди извор]Биљке представљају полазне сировине за добијање препарата биљних дрога или као такве улазе у састав биљних лековитих производа.
| Биљни делови | Назив дроге |
|---|---|
| Цела биљка | херба |
| Корен радиx | Ризом рхизома |
| Кртола | тубер |
| Луковица | булбус |
| Лист | фолиум |
| Лисни пупољак | гемма |
| Кора | цортеx |
| Цвет или цваст | флос |
| Плод или део плода | фруцтус |
| Семе | семен |
Често се примењују у облику:[1]
- биљних чајева,
- производа који се састоје искључиво од једне или више биљних дрога,
- намењеном најчеђће за оралну (преко уста) примену у облику водених инфуза, мацерата или декокта припремљених непосредно пре испијања.[3][4]
Рапрострањеност и прерада
[уреди | уреди извор]
На тржишту се данас може наћи велики број монокомпонентних и вишекомпонентних чајева, чији квалитет зависи од квалитета биљних дрога које улазе у њихов састав.[1]
Највеће количине биљне сировине која се преради у дроге или се користи за различите облике екстракције, добија се организованом производњом у оквиру:
- плантажа биљака,
- производње у биореакторима применом ин витро култура биљних ткива.
Организована производња биљних сировина за прераду у дроге има за циљ да:
- обезбеди велику количину квалитетне сирове биљне масе на малој површини обрађеног земљишта,
- штити природне ресурсе,
- обезбеђује довољну количину сировине,
- обезбеди сировину уједначеног и устаљеног квалитета.
Паковање и чување
[уреди | уреди извор]- Паковање
Биљне дроге се пакују у различиту амбалажу (дрвени сандуци, јутене вреће, папирни џакови, картонске кутије и папирне кесе; етарска и масна уља се пакују у алуминијумску бурад, балоне, флаше или у стаклену амбалажу).
- Чување
Добро запакована дрога се чува на сувом месту, у просторији која се може проветравати:
- на релативној влажности ваздуха (испод 60% влаге),
- на температура не виша од 25 °Ц.
Рок чувања није за све дроге и за неке је наведен на овој табели:
| Биљна дрога | Година чувања |
|---|---|
| Белладоннае фолиум | 1 |
| Тилиае флос | 1 |
| Алтхаеае радиx | 2 |
| Цхамомиллае флос | 2 |
| Оригани херба | 3 |
| Еqуисети херба | 4 |
| Увае урси фолиум | 5 |
| Гентианае радиx | 5 |
| Салеп тубер | 6 |
| Глyцyррхизае радиx | 10 |
Регулатива
[уреди | уреди извор]
Према прописима Европске агенције за лекове, квалитет биљних дрога треба да одговара захтевима актуелне Европске фармакопеје, која у онографији биљне дроге у Европској фармакопеји наводи захтеви који се односе на макроскопску, микроскопску, фитохемијску анализу и испитивање вредности (код појединих дрога), као и захтеви општих испитивања која обухватају одређивање страних примеса, губитак сушењем/садржај воде, одређивање укупног пепела и пепела нерастворљивог у хлороводоничној киселини.[5]
Поред тога, биљне дроге се испитују и у погледу присуства тешких метала, резидуа пестицида, микотоксина, микроорганизама и радиоактивних супстанци, за које су захтеви дати у општем делу Европске фармакопеје (07/2010:1433).[6]
У Србији као и у Европској унији квалитет биљних дрога треба да одговара захтевима актуелне југословенске фармакопеја из 2000. год. (Пх. Југ. V), која представља прилагођени превод треће европске фармакопеје (Пх. Еур. III).
Неодговарајући квалитет биљне дроге може бити последица погрешне идентификације, сакупљања дроге у неодговарајућем стадијуму развоја биљке, неодговарајућих услова гајења (земљиште, ђубрење итд.) или чувања дроге, као и неадекватног руковања током примарне прераде (нпр. током сушења, уситњавања, стерилизације).[7] Током сушења, чувања и прераде дрога мора се водити рачуна о условима процеса и хигијени објеката и опреме, како не би дошло до контаминације и разградње активних материја.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Дробац, Милица; Арсенијевиц, Јелена; Стојановиц, Данило; Јанциц, Радиса; Ковацевиц, Нада (2017). „Qуалитy оф селецтед ароматиц хербал другс аваилабле он Белграде'с маркетплацес”. Арх Фарм. 67: 26—40. дои:10.5937/архфарм1701026Д.
- ^ Јанчић, П. (2002): Ботаника фармацеутика. ЈП Службени лист СРЈ. Београд.
- ^ Тхе Еуропеан Пхармацопоеиа, 7тх едитион, Страсбоург: Цоунцил оф Еуропе, 2011.
- ^ Еуропеан Парлиамент анд оф тхе Цоунцил оф Еуропеан Унион. Дирецтиве 2004/24/ЕЦ оф тхе Еуропеан Парлиамент анд оф тхе Цоунцил оф 31 Марцх 2004 амендинг, ас регардс традитионал хербал медицинал продуцтс, Дирецтиве 2001/83/ЕЦ он тхе Цоммунитy цоде релатинг то медицинал продуцтс фор хуман усе. Оффициал Јоурнал оф тхе Еуропеан Унион. 2004. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ);(Л136):85-90. - ^ Еуропеан Медицинес Агенцy, Цоммиттее он Хербал Медицинал Продуцтс. ЕМА/ХМПЦ/201116/2005 Рев. 2, Гуиделине он qуалитy оф хербал медицинал продуцтс/традитионал хербал медицинал продуцтс. Лондон, 2011.
- ^ Тхе Еуропеан Пхармацопоеиа, 7тх едитион, Страсбоург: Цоунцил оф Еуропе, 2011
- ^ Танко Х., Царриер ДЈ, Дуан L, Цлаусен Е (2005). „Пре- анд пост-харвест процессинг оф медицинал плантс”. Плант Генетиц Ресоурцес. 3 (2): 304—13. дои:10.1079/ПГР200569..
Литература
[уреди | уреди извор]- Горуновић, M. С., Лукић, П. Б. (2001): Фармакогнозија. Универзитет у Београду, Фармацеутски факултет.
- Павловић, С., Живановић, П. (1982): Систематика лековитих биљака. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
- Јанчић, П. (2002): Ботаника фармацеутика. ЈП Службени лист СРЈ. Београд.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
