Биотрансформација

С Википедије, слободне енциклопедије

Биотрансформација је хемијска модификација или модификације које чини организам на хемијском једињењу. Ако се тим модификацијама формирају минерална једињења као што су , или , биотрансформација се назива минерализацијом.

Биотрансформација је хемијска измена хемикалија као што су нутријенти, аминокиселине, токсини, и лекови у телу. Она је исто тако неопходна да би се неполарна једињења претворила у поларна тако да она не буду поново апсорбована у реналним тубулама и излучена. Биотрансформација ксенобиотика може да доминира токсикокинетиком и метаболити могу да досегну више концентрације у организму од њихових родитељских једињења.[1]

Метаболизам лекова[уреди | уреди извор]

Метаболизам лекова или токсина у телу је пример биотрансформације. Тело типично рукује страним једињењем тако што га учини растворнијим у води, чиме се повећава брзина његовог излучивања путем урина. Постоји мноштво различитих процеса до којих може доћи. Путеви метаболизма лекова се деле у две фазе:

  • фаза І
  • фаза II

Лекови могу да подлегну једној од четири потенцијалне биотрансформацијес: активни лек до неактивног метаболита, активни лек до активног метаболита, неактивни лек до активног метаболита, активни лек до токсичног метаболита (биотоксификација).

Реакција фазе I[уреди | уреди извор]

  • Обухвата оксидативне, редуктивне, и хидролитичке реакције.
  • Путем три типа реакција, поларна група је било уведена или демаскирана, тако да молекул лека постаје растворнији у води и може да буде излучен.
  • Реакције су несинтетичке природе и генерално производе у води растворније и мање активне метаболите.
  • Већина метаболита се ствара путем општег хидроксилационог ензимског система познатог као цитохром П450.

Реакција фазе II[уреди | уреди извор]

  • Ове реакције обухватају ковалентно везивање малих хидрофилних ендогених молекула као што је глукуронска киселина, сулфат, или глицин, чиме се формирају у води растворна једињења, која су у већој мери хидрофилна.
  • Ово је исто тако познато као реакција конјугације.
  • Финална једињења имају већу молекулску тежину.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Асхауер, Р; Хинтермеистер, А; О'Цоннор, I; Елумелу, M; et al. (2012). „Сигнифицанце оф Xенобиотиц Метаболисм фор Биоаццумулатион Кинетицс оф Органиц Цхемицалс ин Гаммарус пулеx”. Енвирон. Сци. Тецхнол. 46: 3498—3508. дои:10.1021/ес204611х. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]