Боб Вудворд
| Боб Вудворд | |
|---|---|
 Вудворд у ЛБЈ библиотеци 2016. године | |
| Пуно име | Роберт Апшер Вудворд |
| Име по рођењу | Роберт Упсхур Wоодwард |
| Друга имена | Боб Wоодwард |
| Датум рођења | 26. март 1943. |
| Место рођења | Џенива (Илиноис) САД |
| Пребивалиште | САД |
| Држављанство | америчко |
| Образовање | Јејл (БА) Џорџ Вашингтон универзитет |
| Занимање | новинар |
| Послодавац | Вашингтон пост |
| Деловање | извештавање у Вотергејт скандалу |
| Деца | 2 |
| Веб-сајт | bobwoodward |
Роберт Апшер Вудворд (рођен 26. март 1943) амерички је инвестигативе јоурналист. Радио је за Вашингтон Пост од 1971. године као новинар, а тренутно је придружени уредник.[1]
Док је био млади репортер у Вашингтон Посту 1972. године, Вудворд се удружио с Карлом Бернстајном; њих двоје су произвели знатан део оригиналних вести о скандалу са Вотергејтом. Тај скандал је довео до бројних владиних истрага и коначне оставке председника Ричарда Никсона. Рад Вудворда и Бернстајна је дугогодишњи новинар Џин Робертс назвао је „вероватно највећим појединачним извештачким напором свих времена”.[2]
Вудворд је наставио да ради за Вашингтон Пост након свог извештавања о Вотергејту. Од тада је написао 19 књига о америчкој политици, од којих је 13 на врху листе најпродаванијих.
Рани животи и каријера[уреди | уреди извор]
Вудворд је рођен у Џениви у Илиноису, као син Џејн (девојачки Апшер) и Алфреда Ена Вудворда II, адвоката који је касније постао главни судија у суду 18. Судског круга. Он је одгајан у оближњем Витону у држави Илиноис. Његови родитељи су се развели када му је било дванаест година, а њега и њетговог брата и сестру одгајао је отац, који се касније поново оженио.[3] Вудворд се уписао на Јејл колеџ са стипендијом за морнаричке резервне официре (НРОТЦ), и студирао је историју и енглеску књижевност. Док је био на Јејлу, Вудворд се придружио братству Фај Гама Делта и био је члан престижног тајног друштва Књига и змија.[4][5] Он је дипломирао 1965. године и започео петогодишњу службену дужност у Морнарици Сједињених Држава.[6] Током своје морнаричке службе Вудворд је служио у броду УСС Рајт и био је један од два официра који су додељени за померање или руковање нуклеарним лансирним кодовима које је Рајт носио у својству пловећег штаба за хитне ситуације (НЕЦПА).[7] У једном тренутку, био је близак адмиралу Роберту О. Веландеру, као службеник за комуникације на УСС Фоксу под Веландеровом командом.[8]
Након што је у августу 1970. окончао војни рок као поручник, Вудворд је примљен на Правни факултет на Харварду, али је одлучио да не похађа наставу. Уместо тога, конкурисао је за посао репортера у Вашингтон Посту, док је похађао постдипломске студије о Шекспиру и међународним односима на Универзитету Џорџ Вашингтон. Хари M. Розенфелд, главни метрополитенски уредник Поста, примио га је на двонедељну пробу, али га није запослио због недостатка новинарског искуства. Након годину дана у Монтгомери Сентинелу, недељнику у предграђу Вашингтона, Вудворд се 1971. године запослио као репортер Поста.[9]
Цареер рецогнитион анд аwардс[уреди | уреди извор]
Иако није прималац, Вудворд је дао пресудни допринос двема Пулицеровим наградама које је освојио Вашингтон Пост. Прво, он и Бернстајн су били главни извештачи о Вотергејту, а Пост је освојио Пулицерову награду за јавну службу 1973.[10] Такође је био главни извештач за Постовог покрића о нападима 11. септембра 2001. Пост је добио Пулицерову награду за национално извештавање 2002. за 10 својих прича на ту тему.[11]
Сам Вудворд је добитник је готово сваке велике америчке награде за новинарство, укључујући награду Хејвуд Браун (1972), Ворт Бингам награду за истраживачко новинарство (1972 и 1986), награду Сигма Делта Хи (1973), награду Џорџ Полк (1972), Вилијам Ален Вајт медаљу (2000) и награду Џералд Р. Форд за извештавање о председништву (2002). Колбијев колеџ је 2012. године уручио Вудворду награду Елајџа Париш Лавџој за храбро новинарство, као и почасни докторат.[12]
У филму[уреди | уреди извор]
Вудворда је портретисао Роберт Редфорд у филму Сви председникови људи (1976), Џ. Т. Волш у Повезан (1989), Џулијан Морис у Марк Фелт: Човек који је срушио Белу кућу (2017), и Спенсер Гарет у Предводнику.
Књиге[уреди | уреди извор]
Вудворд је коаутор или ауторед тринаест Но. 1 националних најпродавањих нефикционих књига.[13]
- All the President's Men. о Вотергејт скандалу. 1974. ISBN 978-0-671-21781-5., издање 25. годишњице. 1999. ISBN 978-0-684-86355-9.; napisano sa Karlom Bernstajnom
- The Final Days. о Никсоновој оставци 1976. ISBN 978-0-671-22298-7.; napisano sa Karlom Bernstajnom
- The Brethren. о Врховном суду и годинама Ворена Е. Бергера. 1979. ISBN 978-0-671-24110-0.; napisano sa Skotom Armstrongom
- Wired. о смрти Џона Белушија и холивудској култури дроге 1984. ISBN 978-0-671-47320-4.
- Veil: The Secret Wars of the CIA. о „тајним ратовима” ЦИА током управе Вилијама Џ. Кејсија 1987. ISBN 978-0-671-60117-1.
- The Commanders. о Пентагону, првој Бушевој администрацији и Заливском рату 1991. ISBN 978-0-671-41367-5.
- The Agenda. о Бил Клинтоновом првом мандату 1994. ISBN 978-0-7432-7407-4.
- The Choice. о Бил Клинтоновој другој изборној кампањи 1996. ISBN 978-0-684-81308-0.
- Shadow. о оставштини Вотергејта и скандала с којима су се суочиле касније председничке администрације 1999. ISBN 978-0-684-85262-1.
- Maestro. о председавајућем Федералних резерви Алану Гринспану 2000. ISBN 978-0-7432-0412-5.
- Bush at War. о путу до рата са Авганистаном након 11. септембра 2002. ISBN 978-0-7432-0473-6.
- Plan of Attack. о томе како и зашто је председник Џорџ V. Буш одлучио да уђе у рат са Ираком 2004. ISBN 978-0-7432-5547-9.
- The Secret Man: The Story of Watergate's Deep Throat. о Марк Фелтовом обелодањењу, након више од 30 година, да је он био Дубоко Грло. Књига је била написана пре него што је Фелт признао свој статус, јер је био болестан и Вудворд је очекивао да ће на један начин, или други, доћи од обелодањења. 2005. ISBN 978-0-7432-8715-9..
- State of Denial: Bush at War, Part III. о Бушовој администрацији и Ирачком рату 2006. ISBN 978-0-7432-7223-0.
- The War Within: A Secret White House History (2006–2008). 2008. ISBN 978-1-4165-5897-2.
- Obama's Wars. о начину на који је Обамина администрација поступала са ратовима у Ираку и Авганистану 2010. ISBN 978-1439172490.
- The Price of Politics. о председнику Обами и покушају конгресних републиканских и демократских лидера да обнове америчку економију и побољшају фискално стање федералне владе током 3,5 године. 2012. ISBN 978-1451651119..
- The Last of the President's Men. о Александру Батерфилду, Никсоновом помоћнику који је открио тајни систем прислушкивања Беле куће, што је променило историју и довело до Никсонове оставке. 2015. ISBN 978-1501116445..
- Fear: Trump in the White House. 2018. ISBN 978-1471181306..
Телевизија[уреди | уреди извор]
Вудворд је учествовао у писању НБЦ ТВ филма из 1986 Под опсадом (енгл. Under Siege) о серији терористичких напада на Сједињене Државе.[14][15] Остали писци филма су Кристијан Вилијамс, Ричард Харвуд, и Алфред Соул.
Wоодwард агаин цоллаборатед wитх Wиллиамс wхен тхеy wере сторy wритерс фор тхе 1989 ТНТ ТВ минисериес адаптатион оф Тхе Нигхтмаре Yеарс абоут Америцан јоурналист Wиллиам L. Схирер статионед ин пре-Wорлд Wар II Нази Германy.[16] Тхе минисериес' сцреенплаy wас wриттен бy Иан Цуртеис.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Боб Wоодwард". Тхе Wасхингтон Пост. Ретриевед Септембер 4, 2018.
- ^ Роy Ј. Харрис, Јр., Пулитзер'с Голд, 2007, п. 233, Цолумбиа: Университy оф Миссоури Пресс. ISBN 9780826217684.
- ^ Барбара Матусоw. "Тхе Сецретиве Ман Wхо Глеанс Отхер'с Сецретс." Неwсдаy, Септембер 18, 1987, п. 2.
- ^ Роббинс, Алеxандра (11. 5. 2012). „Тхе Протéгé'с Пен: Портраyал ор Бетраyал” — преко НYТимес.цом.
- ^ „Пхи Гамма Делта – Фамоус Фијис – едуцатион”. Пхигам.орг. Архивирано из оригинала 29. 9. 2011. г. Приступљено 7. 3. 2010.
- ^ „Боб Wоодwард: Америцан Јоурналист анд Аутхор”. Енцyцлопедиа Британница.
- ^ Графф, Гарретт M. (2017). Равен Роцк: Тхе Сторy оф тхе У.С. Говернмент'с Сецрет План то Саве Итселф – Wхиле тхе Рест оф Ус Дие. Симон & Сцхустер.
- ^ Јацк Wиллиамс, У-Т Сан Диего, Јулy 29, 2005, Адм. Роберт О. Wеландер, 80; флотилла ЦО анд Јоинт Цхиефс аиде
- ^ Wоодwард, Боб, Тхе Сецрет Ман, пп. 17–20, 27–35, Симон анд Сцхустер, 2005
- ^ Јамес Тхомас Флеxнер. „Тхе Пулитзер Призес | Аwардс”. Пулитзер.орг. Приступљено 7. 3. 2010.
- ^ „Тхе Пулитзер Призес | Цитатион”. Пулитзер.орг. 3. 3. 2010. Приступљено 7. 3. 2010.
- ^ Страцхота, Маделине. „Wоодwард то рецеиве 2012 Ловејоy аwард”. Тхе Цолбy Ецхо. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012.
- ^ Стевенс, Матт; Баилеy, Јасон M. (30. 7. 2018). „Боб Wоодwард'с Неw Боок Wилл Детаил 'Харроwинг Лифе' Инсиде Трумп Wхите Хоусе”. Приступљено 4. 9. 2018.
- ^ Унгер, Артхур (7. 2. 1986). „'Ундер Сиеге' гивес мелодраматиц портраyал оф доместиц террорисм”. Тхе Цхристиан Сциенце Монитор. Приступљено 15. 9. 2017.
- ^ Цоррy, Јохн (9. 2. 1986). „А Тале оф Доместиц Террор Wиндс Уп ин а Муддле”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 15. 9. 2017.
- ^ Фабрикант, Гералдине (17. 9. 1989). „Хитлер'с Берлин Ис Сеен Тхроугх Схирер'с Даириес”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 15. 9. 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Гатес, Роберт (1996). Фром тхе Схадоwс. Неw Yорк: Симон анд Сцхустер. стр. 411–414. ИСБН 978-0-684-81081-2.
- Кесслер, Роналд (2003). Тхе ЦИА ат Wар. Неw Yорк: Ст. Мартин'с Пресс. стр. 129. ИСБН 978-0312319328.
- Кесслер, Роналд (2003). Тхе ЦИА ат Wар. Неw Yорк: Ст. Мартин'с Пресс. стр. 128. ИСБН 978-0312319328.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Official personal website
- Bob Woodward at The Washington Post
- Боб Вудворд на сајту IMDb (језик: енглески)
- Боб Вудворд на сајту C-SPAN (језик: енглески)
- Стафф, Јоурнал Рецорд (19. 4. 2018). „Боб Wоодwард то спеак ат ОЦЦЦ”. јоурналрецорд.цом.
- „'А wар он трутх'” (на језику: енглески). Приступљено 17. 10. 2018.
- „"Боб Wоодwард Схарес 'Цхиллинг' Wордс фром Формер Пресидент Рицхард Ниxон Абоут Маy 4 Схоотингс"”. WКСУ. Архивирано из оригинала 29. 04. 2020. г. Приступљено 28. 12. 2019.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
