Пређи на садржај

Боби Хал

С Википедије, слободне енциклопедије

Боби Хал
Пуно имеБоббy Хулл
Датум рођења(1939-01-03)3. јануар 1939.
Место рођењаПојн Ен, Онтарио
 Канада
Датум смрти30. јануар 2023.(2023-01-30) (84 год.)
Место смртиВитон, Илиноис
 САД
ПребивалиштеКанада
Држављанствоканадско
Занимањехокејаш на леду
Активни период1957-1980

Роберт Хал, ОЦ (Појн Ен, 3. јануар 1939 — Витон, 30. јануар 2023)[1] био је канадски хокејаш на леду који важио за једног од највећих играча свих времена. Његова плава коса, легендарна брзина клизања, налети с крана на крај и способност веома брзог ударања пака зарадили су му назив „Златни џет”. Његове способности су биле такве да су један или два противничка играча често имала задатак само да га прате - што је почаст његовој експлозивности.

У своје 23 године у Националној хокејашкој лиги (НХЛ) и Светској хокејашкој асоцијацији (WХА), Хал је играо за Чикаго блекхоксе, Винипешке џетсе и Хартфордске вејлерсе. Он је освојио Хартов меморијални трофеј као највриједнији играч НХЛ-а два пута и Арт Росов трофеј као водећи стрелац НХЛ-а три пута, док је помагао блекхоксима у освајању Станли купа 1961. године. Он је такође предводио Винипешке џетсе на шампионату Авко купа 1976. и 1978. године. Он је био играч са највише НХЛ голова седам пута, у ком погледу је други играч у историји. Он је примљен у Хокејски хол славних 1983. године, Спортски хол славних у Онтарију 1997. године, а Међународну награду Вејн Грецки добио је 2003. године.[2][3] Године 2017, Хал је проглашен једним од 100 највећих НХЛ играча у историји.[4]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Хал је рођен у Појнт Ену у Онтариу. Он је син Лене Кук и Роберта Едварда Хала, руководиоца цементне компаније.[5] Он је играо мали хокеј у Белевилу, а потом јуниорски Б хокеј за Вудстоцк Вориоре у јесен 1954. године. Хал је предводио Вориоре до Садерландског купа 1955. године у Онтарију. Касније је играо за Галт блекхоксе и Сент Катаринс типије у Хокејашком савезу у Онтарија, пре него што се 1957. године придружио Чикашким блекхоксима, са 18 година.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

НХЛ каријера[уреди | уреди извор]

Хул са Блекхоксима 1968. године

Хал је имао солидну дебитантску годину и завршио на другом месту у Калдеровом меморијалном трофеју. Хал је првобитно носио бројеве 16 и 7 као Блекхок, али је касније прешао на свој чувени број 9, одајући почаст његовом идолу из детињства Гордију Хау. До своје треће сезоне (1959–60), предводио је лигу у постизању голова и поена (Трофеј Арт Роса), двоструки успех који је постигао у 1961–62 и 1965–66. Предводио је Чикаго до Стенли купа 1961. године — њиховог укупно трећег и првог у 23 године. Завршио је други по поенима још три пута.

Дана 12. марта 1966, Голден Џет је постао први НХЛ играч који је постигао више од 50 голова у сезони, надмашивши Мориса Ришара, Бернија Џефриона и његову сопствену оцену од 50 голова. Његов 51. гол, који је постигао на Чезаре Манијаго из Њујорк ренџерса, донео му је седмоминутне овације верника стадиона у Чикагу. Хал је на крају постигао 54 гола те сезоне, што је највећи укупан број у једној сезони у ери Оригиналних шест. Исте године, Хал је поставио рекорд за највише поена у сезони са 97, један више од претходног рекорда који је поставио Дики Мур 7 година раније. Његов укупан број поена изједначио је следеће године саиграч Стан Микита, а њихов рекорд је три године касније оборио Фил Еспозито. Хал је водио лигу у броју голова седам пута током 1960-их. У сезони 1968–69, упркос томе што је Хал превазишао своје голове у сезонском рекорду за четири гола (58) и поставио рекорд у НХЛ лиги од 107 поена (други у лиги те године), његов тим је први пут пропустио плејоф од његове почетничке сезоне. До своје последње НХЛ сезоне, постигао је 50 или више голова, невероватних пет пута. Ово је било само једном мање од свих осталих играча у историји НХЛ-а заједно до тог тренутка.

У пуних 15 НХЛ сезона, десет пута је изабран за лево крило све-звезданог првог тима и два пута за лево крило другог тима. Његов слапшот је некада имао брзину од 118,3 мпх (190,5 км/х), а могао је да клиза брзином од 47,8 км/х.[6] Током његовог покушаја да буде први који је премашио праг од 50 голова, тврдило се да је Хулов зглобни ударац био тежи од његовог слапшота.[7]

Награде и достигнућа[уреди | уреди извор]

Статистике каријере[уреди | уреди извор]

Регуларна сезона   Плејофови
Сезона Тим Лига ГП Г А Птс ПИМ ГП Г А Птс ПИМ
1954–55 Сент Катаринс типији ОХА 6 0 0 0 0 — — — — —
1955–56 Сент Катаринс типији ОХА 48 11 7 18 79 6 0 2 2 9
1956–57 Сент Катаринс типији ОХА 52 33 28 61 95 13 8 8 16 24
1957–58 Чикаго блекхокси НХЛ 70 13 34 47 62 — — — — —
1958–59 Чикаго блекхокси НХЛ 70 18 32 50 50 6 1 1 2 2
1959–60 Чикаго блекхокси НХЛ 70 39 42 81 68 3 1 0 1 2
1960–61 Чикаго блекхокси НХЛ 67 31 25 56 43 12 4 10 14 4
1961–62 Чикаго блекхокси НХЛ 70 50 34 84 35 12 8 6 14 12
1962–63 Чикаго блекхокси НХЛ 65 31 31 62 27 5 8 2 10 4
1963–64 Чикаго блекхокси НХЛ 70 43 44 87 50 7 2 5 7 2
1964–65 Чикаго блекхокси НХЛ 61 39 32 71 32 14 10 7 17 27
1965–66 Чикаго блекхокси НХЛ 65 54 43 97 70 6 2 2 4 10
1966–67 Чикаго блекхокси НХЛ 66 52 28 80 52 6 4 2 6 0
1967–68 Чикаго блекхокси НХЛ 71 44 31 75 39 11 4 6 10 15
1968–69 Чикаго блекхокси НХЛ 74 58 49 107 48 — — — — —
1969–70 Чикаго блекхокси НХЛ 61 38 29 67 8 8 3 8 11 2
1970–71 Чикаго блекхокси НХЛ 78 44 52 96 32 18 11 14 25 16
1971–72 Чикаго блекхокси НХЛ 78 50 43 93 24 8 4 4 8 6
1972–73 Винипег џетси WХА 63 51 52 103 37 14 9 16 25 16
1973–74 Винипег џетси WХА 75 53 42 95 38 4 1 1 2 4
1974–75 Винипег џетси WХА 78 77 65 142 41 — — — — —
1975–76 Винипег џетси WХА 80 53 70 123 30 13 12 8 20 4
1976–77 Винипег џетси WХА 34 21 32 53 14 20 13 9 22 2
1977–78 Винипег џетси WХА 77 46 71 117 23 9 8 3 11 12
1978–79 Винипег џетси WХА 4 2 3 5 0 — — — — —
1979–80 Винипег џетси НХЛ 18 4 6 10 0 — — — — —
1979–80 Хартфорд вејлери НХЛ 9 2 5 7 0 3 0 0 0 0
НХЛ тотали 1063 610 560 1170 640 119 62 67 129 102
WХА тотали 411 303 335 638 183 60 43 37 80 38

Тренерски период[уреди | уреди извор]

Теам Година Регуларна сезона Постсезона
Г W L Т Птс Финиш Ресулт
WИН 1972–73 78 43 31 4 90 2. у Вестерну Изгубили у финалу Авко купа
WИН 1973–74 78 34 39 5 73 4. у Вестерну Изгубили у четвртфиналу
WИН 1974–75 13 4 9 0 (8) (дао оставку) —
Тотално 169 81 79 9

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „УПИ Алманац фор Тхурсдаy, Јан. 3, 2019”. Унитед Пресс Интернатионал. 3. 1. 2019. Архивирано из оригинала 3. 1. 2019. г. Приступљено 3. 9. 2019. „хоцкеy Халл оф Фаме мембер Боббy Хулл ин 1939 (аге 81)” 
  2. ^ „Боббy Хулл”. Онтарио Спортс Халл оф Фаме. Архивирано из оригинала 28. 06. 2018. г. Приступљено 24. 9. 2014. 
  3. ^ „Боббy Хулл wинс Гретзкy аwард”. Тхе Глобе анд Маил. 31. 7. 2003. Приступљено 19. 3. 2018. 
  4. ^ „100 Греатест НХЛ Плаyерс”. НХЛ.цом. 27. 1. 2017. Приступљено 27. 1. 2017. 
  5. ^ Раyнер, Wиллиам (2011). Ницоле Цхаплин, ур. Цанада он тхе Доорстеп: 1939 (на језику: енглески). Цанада: Дундурн Пресс. стр. 36. ИСБН 978-1-55488-993-8. 
  6. ^ „Хаwк он тхе Wинг”. Тиме. 1. 3. 1968. Приступљено 25. 1. 2021. 
  7. ^ Wиллиам Леггетт (25. 1. 1965). „Ин тхе болдест аттацк yет он хоцкеy'с сееминглy импассабле барриер, Боббy Хулл хас сент хис лигхтнинг-фаст слап анд wрист схотс инто тхе нет 36 тимес то пут хим анд Цхицаго он тхе роад то а цхампионсхип”. Спортс Иллустратед. Приступљено 9. 3. 2011. 
  8. ^ „Цхицаго'с Боббy Хулл”. Тиме. 1. 3. 1968. Цовер. Архивирано из оригинала 3. 12. 2007. г. 
  9. ^ „Хоноуред Мемберс Датабасе - Боббy Хулл”. хоноуредмемберс.спортманитоба.ца. Приступљено 27. 6. 2018. 
  10. ^ „WХА Халл оф Фаме Мемберс”. Wхахоф.цом. 1. 1. 2004. Архивирано из оригинала 26. 8. 2018. г. Приступљено 11. 3. 2017. 
  11. ^ „Боббy Хулл”. осхоф.ца. Онтарио Спортс Халл оф Фаме. Архивирано из оригинала 28. 6. 2018. г. Приступљено 11. 3. 2017. 
  12. ^ Куц, Цхрис (22. 10. 2011). „Мовинг момент фор Хулл анд Микита”. цхицаготрибуне.цом. Приступљено 27. 6. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Боби Хал на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bobi_Hal&oldid=26088481”