Брахијални индекс глежња
Брахијални индекс глежња | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси |
Брахијални индекс глежња (акроним АБИ — енг. анкле-брацхиал индеx) је медицински тест којим се одређује однос највишег притиска измереног на глежњу у односу на систолни крвни притисак измерен на надлактици.[1] Тест је нашао широку примену у дијагностиковању периферне олклузивне болести (ПАОБ), јер је лако доступан, јефтин, није ризичан, има осетљивости од 95% и специфичности од 99% и показао се као добар за праћење стање крвног суда пре и после интервенције.[2][3]
[уреди | уреди извор]
Брахијални индекс глежња (АБИ) — је количник брахиалног систолног притиска и систолног артеријског притиска педалних артерија (АТА и АТП) која се израчунава по обрасцу:[4][5]
- где је:
- ПЛег — систолни крвни притисак педалних артерија или задње тибијалне артерије
- ПАрм — највиши систолни крвни притисак леве и десне руке изнад надлактице.[6]
Метода[уреди | уреди извор]
За извођеање тесат користи се уређај који мери крвни притисак након надувавања гумене манжетне манжете, на надлактици и глежњу. Уређај може имати ручно или дигитално управљање са аутоматским електронским израчуном крвног притска, који се састоји од манометарске манжетне, сонде и ЦW доплер апарата.[7]
Изводи се тако што се након што болесник хода 300 м. током 6 мин. или хода по покретној траци која се креће брзине 60 м/мин у трајању од 5 мин, мери брахијални индекс глежња (АБИ).[3]
У овом тесту, који спада у групу тестова оптерећења — добијена вредност се пореде према доле наведеној класификацији:[8]
Вредности АБИ и њихова значења
Тежина промена | Вредност АБИ |
---|---|
Некомпресибилна артерија | |
Периферна васкуларна болест | |
Нормалне вредности АБИ | |
Блага периферна артеријска оклузивна болест | |
Умерена периферна артеријска болест | |
Тешка периферна артеријска болест или критична исхеимија доњег уда |
Тумачење резултата[3]
- АБИ индекс виши од 0,9 сматра се нормалним (особа нема значајну ПАД).
- Вриедност АБИ виша од 1,3 сматра се патолошком и упућује на калцификацију зида артерија, што указује на озбиљну периферну васкуларну болест (ПВБ).[9][10][11]
- Вредности АБИ између 1,0 и 1,2 је уредан налаз, уз индикацију за примену компресивне терапије код болесника са променама у венама као и код болесника са вредностима АБИ 0,9-1,0.
- Вредности АБИ између 0,5 и 0,8 указују на средње присутне артеријске промене. У том случају треба примиенити редуковану компресивну терапију и о даљњем лечењу консултовати васкуларног хирурга а и радиолога.
- Вредности АБИ 0,5 и ниже указују на тешко оштећење артеријске циркулације, компресивна терапија није индицикована, а болесник се одмах упућује васкуларном хирургу и радиологу због даље обраде и лечења.[10][12]
Индикације[3][уреди | уреди извор]
- варикозитети доњих екстремитета
- улцерације на доњим екстремитетима
- периферна васкуларна болест
- периферна артеријска болест
Контраиндикације[уреди | уреди извор]
- Апсолутне контраиндикације[7]
- целулитис
- дубока венска тромбоза
- болне улцерације на глежњу
- Релативне контраиндикације[7]
- фибрилација атрија (могуће да ће се систолни притисак тешко измерити, јер вредности могу значајно варирати код сваког откуцаја срца)
- калцификација артерија (могући лажно високи резултати очитаног теста)
- болесници са дијабетесом, атеросклерозом или стањима праћенима едемом потколеница (могући лажно високи резултати теста)
- болесници са реуматоидним артитисом (постоји високи ризик од болести на нивоу микроциркулације).[13]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Кецељ Лесковац Н., Козјак M., Слана А. и сур., Одкривање ин здрављење кроничне венске болезни, Ацта Мед Цроатица, 67 (Супл. 1) (2013) 45 – 50.
- ^ Ал-Qаиси, M; Нотт, ДМ; Кинг, ДХ; Каддоура, С (2009). "Анкле брацхиал прессуре индеx (АБПИ): Ан упдате фор працтитионерс". Васцулар Хеалтх анд Риск Манагемент. 5: 833–41.
- ^ а б в г Цраwфорд, Фаy. „Анкле брацхиал индеx фор тхе диагносис оф лоwер лимб перипхерал артериал дисеасе”. ПМИД 27623758. дои:10.1002/14651858.ЦД010680.пуб2. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ Допплер ассессмент анд АБПИ: Интерпретатион ин тхе манагемент оф лег улцератион www.wорлдwидеwоундс.цом Приступљено 12.11.2019.
- ^ „Периферна артеријска болест, глежањски индекс, потреба и значај мјерења глежањског индекса на разини ПЗЗ-а”. ЈГЛ (на језику: хрватски). 2020-12-18. Приступљено 2021-01-29.
- ^ МцДермотт MM, Цриqуи МХ, Лиу К, Гуралник ЈМ, Греенланд П, Мартин ГЈ, Пеарце W (децембар 2000). „Лоwер анкле/брацхиал индеx, ас цалцулатед бy аверагинг тхе дорсалис педис анд постериор тибиал артериал прессурес, анд ассоциатион wитх лег фунцтионинг ин перипхерал артериал дисеасе”. Ј Васц Сург. 32 (6): 1164—71. .
- ^ а б в С. Мариновић Кулишић. Мјерење глежањског индекса (АБПи). Ацта Мед Цроатица, 66 (Супл. 1) (2012) 89-91
- ^ Хиатт WР, Хоаг С, Хамман РФ. „Еффецт оф диагностиц цритериа он тхе преваленце оф перипхерал арериал дисеасе.”. Тхе Сан Луис Валлеy Диабетес Студy. Цирцулацион. 91 (5): 1472—9. 1995..
- ^ Монтгомерy ПС, Гарднер АW. „Тхе цлиницал утилитy оф а сиxминуте wалк тест ин перипхерал артериал оццлусиве дисеасепатиентс”. Ј Ам Гериатр Соц. 46: 706—11. 1998.
- ^ а б Стеин Р, Хриљац I, Халперин ЈЛ, Густавсон СМ, ТеодоресцуВ, Олин ЈW. Лимитатион оф тхе рестинг анкле-брацхиал индеx ин сyмптоматиц патиентс wитх перипхерал артериал дисеасе.Ј Васц Мед. . 11. 2006: 29—33. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ). - ^ Абоyанс V, Дененберг ЈО, Натарајан L, Цриqуи МХ. Тхе
ассоциатион бетwеен елеватед анкле сyстолиц прессурес анд перипхерал оццлусиве артериал дисеасе ин диабетиц анд нондиабетиц субјецтс. Ј Васц Сург. 48: 1197—203. 2008. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ). - ^ Јеелани НУ, Браитхwаите БД, Томлин C, МацСwеенеy СТ. „Вариатион оф метод фор меасуремент оф брацхиал артерy прессуре сигнифицантл аффецтс анкле-брацхиал прессуре индеx валуес”. Еур Ј Васц Ендовасц Сург. 20: 25—8. 2000..
- ^ Десаи, Цхинтан С.; Блументхал, Рогер С.; Греенланд, Пхилип (2014). "Сцреенинг лоw-риск индивидуалс фор цоронарy артерy дисеасе". Цуррент Атхеросцлеросис Репортс. 16 (4): 402.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |