Браманско говедо
_110307_REFON_2.jpg) Брамански бик у Авару, Бразил | |
| Конзервациони статус | ФАО (2007): није у ризику[1]:143 |
|---|---|
| Земља порекла | Сједињене државе |
| Дистрибуција |
|
| Стандард | Америцан Брахман Бреедерс Ассоциатион |
| Употреба | месо |
| |
Браман је америчка пасмина зебуинског говеда.[2] Она је узгајана у Сједињеним Државама од 1885. године од канкреј говеда, пореклом из Индије, увожених у различитим периодима из Велике Британије, Индије и Бразила; тиме су обухваћена крда гир, гузера, инду-бразилског и онголског. Браманска говеда имају високу толеранцију на топлоту, сунчеву светлост и влагу, и добру отпорност на паразите.[3] ор ресистанце то иллнесс.[4] Она су извезена у многе земље, посебно у тропима; у Аустралији је то најбројнија пасмина говеда. Она је кориштена за стварање бројних таурин-индисинских хибрида, од којих су неки - попут брамоусина - успостављени као засебне пасмине.[5]:137[6][7]
Етимологија[уреди | уреди извор]
Браманско говедо је индијског порекла и именовано је по Браманима (хиндуистичким свештеницима), који су названи по хиндуистичком божанству Брахми. Многи хиндуистички брахмани су вегетаријанци, који сматрају говеда светим, и стога их не једу.[8]
Узгој и употреба[уреди | уреди извор]
.jpg)
Амерички браман први пут је узгајан почетком 1900-их као укрштање четири различите пасмине индијских говеда: гуџарат, онгол, гир и кришна вали.[9] Оригинална америчка браманска говеда су настала из језгре од око 266 бикова и 22 краве неколико сорти Bos indicus (говеда Индије) увезених у Сједињене Државе између 1854. и 1926. године.
Браман се користи за месну индустрију. Ова пасмина је екстензивно укрштана са Bos taurus taurus (Европским) пасминама говеда. Кориштена је за развој бројних других америчких пасмина говеда, укључујући брангус, бифмастер, симбрах и санта гертрудис.
Ова пасмина је такође кориштена као бикови за јахање, а омиљена је због своје послушности, величине и интелигенције.
Браманска говеда су позната по екстремној толеранцији на врућину и распрострањена су у тропским регионима. Она су отпорна на инсекте због своје дебеле коже. Браманска стока живи дуже од многих других пасмина, често производе телад у узрасту од 15 и више година.[9]
У Оману и Фуџајри, брамански бикови се користе у традиционалном спорту борбе бикова. При томе се два бика упуштају у бесну рунду ударања глава. Први који је сруши или уступио своје подручје сматра се губитником. Брамански бикови који се спремају за овај спорт се држе на посебној дијети од млека и меда ради стицања врхунске снаге.[10]
Сједињене Државе[уреди | уреди извор]
Америчко удружење узгајивача брамана основано је 1924. године као званични регистар крда ради праћења и верификације крвних линија говеда. Седиште ове организације је у Хјустону. Назив „браман” креирао је први секретар Америчког удружења узгајивача брамана, Џ. V. Сартвел.[11]
Аустралија[уреди | уреди извор]
Браманска пасмина је извршила велики утицај на тржиште аустралијске говедине, посебно у северним деловима Аустралије. Од увођења пасмине у Аустралију, преко 50% говеђе популације у Аустралији је браманска стока, или укрштене пасмине. Ова пасмина је добро прилагођена не само на високе температуре, већ и на хладну климу. Постоје узгајивачи браманске пасмине од Викторије све до северног Квинсленда. Честа је заблуда да пасмини неће погодовати хладна клима; бројни узгајивачи у Централној Викторији узгајају ове животиње где температуре могу бити изузетно хладне (испод нуле) и чак може бити снега у околним областима.
У Аустралији је Аустралијско удружење узгајивача брамана формално тело које води регистар стоке и чији су чланови узгајивачи који желе да имају регистровану стоку. Међутим, постоји одређени број људи који узгајају „комерцијалну” стоку при чему они нису регистровани узгајивачи. Они врше узгај стоке за тржиште говеђег меса и обично користе расплодне бикове за побољшање квалитета своје стоке.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Црвене браманске краве -
Брамански бикови у ограђеном пашњаку, Типерари Стејшон, Северна Територија, Аустралија
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Барбара Рисцхкоwскy, D. Пиллинг (едс.) (2007). Лист оф бреедс доцументед ин тхе Глобал Датабанк фор Анимал Генетиц Ресоурцес, аннеx то Тхе Стате оф тхе Wорлд'с Анимал Генетиц Ресоурцес фор Фоод анд Агрицултуре. Роме: Фоод анд Агрицултуре Организатион оф тхе Унитед Натионс. ISBN 9789251057629. Accessed January 2017.
- ^ Chen, Shanyuan; Lin, Bang-Zhong; Baig, Mumtaz; Mitra, Bikash; Lopes, Ricardo J.; Santos, António M.; Magee, David A.; Azevedo, Marisa; Tarroso, Pedro; Sasazaki, Shinji; Ostrowski, Stephane (2010-01-01). „Zebu Cattle Are an Exclusive Legacy of the South Asia Neolithic”. Molecular Biology and Evolution. 27 (1): 1—6. ISSN 0737-4038. PMID 19770222. doi:10.1093/molbev/msp213
.
- ^ „Beef Production”. University of Guelph, Animal Sciences. Архивирано из оригинала 28. 10. 2021. г. Приступљено 6. 4. 2013.
- ^ „Beef Research School: What's the Latest Research on Antimicrobial Resistance?”. RealAgricultureOnline. Приступљено 6. 4. 2013.
- ^ Valerie Porter, Lawrence Alderson, Stephen J.G. Hall, D. Phillip Sponenberg (2016). Mason's World Encyclopedia of Livestock Breeds and Breeding (sixth edition). Wallingford: CABI. ISBN 9781780647944.
- ^ Марлеен Фелиус (1995). Цаттле Бреедс: Ан Енцyцлопедиа. Доетинцхем, Нетхерландс: Миссет. ISBN 9789054390176.
- ^ Хилтон Марсхалл Бриггс, Динус M. Бриггс (1980). Модерн Бреедс оф Ливестоцк. Лондон; Неw Yорк: Мацмиллан. Алсо цитед ин: Бреедс оф Ливестоцк - Брахман Цаттле. Департмент оф Анимал анд Фоод Сциенцес, Оклахома Стате Университy. Аццессед Април 2019.
- ^ Рацхел Цутрер (4 Марцх 2014). Тхат ис а Брахман ... Ор ис ит?. Брахман Јоурнал. Арцхивед 1 Април 2015.
- ^ а б Бреедс оф Ливестоцк - Брахман Цаттле. Департмент оф Анимал анд Фоод Сциенцес, Оклахома Стате Университy. Аццессед Април 2019.
- ^ „Буллфигхтинг à ла Батинах”. Роугх Гуидес. Архивирано из оригинала 10. 10. 2017. г. Приступљено 12. 07. 2020.
- ^ Јохн Б. Фриенд (1978). Цаттле оф тхе Wорлд. Пооле: Бландфорд Пресс. ISBN 9780713708561.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Pollan, Michael (2006). The Omnivores Dilemma. Penguin.
- „Beef Cattle: The codes of practice” (PDF). Agriculture Canada. Приступљено 6. 4. 2013.
- „5 Freedoms of Animal Welfare”. Canadian Federation of Humane Societies. Архивирано из оригинала 02. 02. 2018. г. Приступљено 1. 2. 2018.
- Linnaeus, C. (1758). „Bos indicus”. Systema naturae per regna tria naturae: secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: латински). 1 (Tenth reformed изд.). Holmiae: Laurentii Salvii. стр. 71.
- Clutton-Brock, J. (1999) [1987]. „Asiatic cattle”. A Natural History of Domesticated Mammals (Second изд.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 85. ISBN 978-0-521-63495-3. OCLC 39786571.
- Gentry, A.; Clutton-Brock, J.; Groves, C.P. (2004). „The naming of wild animal species and their domestic derivatives”. Journal of Archaeological Science. 31 (5): 645—651. doi:10.1016/j.jas.2003.10.006.
- Groves, C.; Grubb, P. (2011). „Domestication”. Ungulate taxonomy. Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 8—9. ISBN 9781421400938.
- Van Vuure, C. (2005). Retracing the Aurochs: History, Morphology and Ecology of an Extinct Wild Ox. Sofia: Pensoft Publishers. ISBN 978-954-642-235-4.
- Rangarajan, M. (2001). India's Wildlife History. Delhi, India: Permanent Black. стр. 4. ISBN 978-81-7824-140-1.
- Turvey, Samuel T.; Sathe, Vijay; Crees, Jennifer J.; Jukar, Advait M.; Chakraborty, Prateek; Lister, Adrian M. (јануар 2021). „Late Quaternary megafaunal extinctions in India: How much do we know?” (PDF). Quaternary Science Reviews. 252: 106740. doi:10.1016/j.quascirev.2020.106740.
- „Bos primigenius: Tikhonov, A.: The IUCN Red List of Threatened Species 2008: e.T136721A4332142” (на језику: енглески). International Union for Conservation of Nature. 30. 6. 2008. doi:10.2305/iucn.uk.2008.rlts.t136721a4332142.en.
- Pérez-Pardal, Lucía; Sánchez-Gracia, Alejandro; Álvarez, Isabel; Traoré, Amadou; Ferraz, J. Bento S.; Fernández, Iván; Costa, Vânia; Chen, Shanyuan; Tapio, Miika; Cantet, Rodolfo J. C.; Patel, Ajita; Meadow, Richard H.; Marshall, Fiona B.; Beja-Pereira, Albano; Goyache, Félix (2018-12-21). „Legacies of domestication, trade and herder mobility shape extant male zebu cattle diversity in South Asia and Africa”. Scientific Reports (на језику: енглески). 8 (1): 18027. ISSN 2045-2322. PMC 6303292 . PMID 30575786. doi:10.1038/s41598-018-36444-7.
- Marshall, F (1989). „Rethinking the Role of Bos indicus in Sub-Sahara Africa”. Current Anthropology. 30 (2): 235—240. JSTOR 2743556. S2CID 143063029. doi:10.1086/203737.
- Pérez-Pardal, L.; Sánchez-Gracia, A.; Álvarez, I.; Traoré, A.; Ferraz, J.B.S.; Fernández, I.; Costa, V.; Chen, S.; Tapio, M.; Cantet, R.J.; Patel, A. (2018). „Legacies of domestication, trade and herder mobility shape extant male zebu cattle diversity in South Asia and Africa”. Scientific Reports. 8 (1): 18027. Bibcode:2018NatSR...818027P. JSTOR 18027. PMC 6303292 . PMID 30575786. doi:10.1038/s41598-018-36444-7.
- Porter, V. (1991). „Hariana — India: Haryana, eastern Punjab”. Cattle: A Handbook to the Breeds of the World. London: Helm. стр. 245. ISBN 0-8160-2640-8.
- Porter, V. (1991). „Rath — India: Alwar and eastern Rajasthan”. Cattle: A Handbook to the Breeds of the World. London: Helm. стр. 246. ISBN 0-8160-2640-8.
- Wilcox, R.W. (2004). „Zebu's Elbows: Cattle Breeding the Environment in Central Brazil, 1890-1960”. Ур.: Brannstrom, C. Territories, commodities, and knowledges: Latin American Environmental History in the Nineteenth and Twentieth Centuries. London: Institute for the Study of the Americas. стр. 218—246. ISBN 9781900039574.
- Bhattacharya, S. 2003. Cattle ownership makes it a man's world Архивирано 7 октобар 2008 на сајту Wayback Machine. Неwсциентист.цом. Ретриевед 26 Децембер 2006.
- Цаттле Тодаy (ЦТ). 2006. Wебсите. Бреедс оф цаттле. Цаттле Тодаy. Ретриевед 26 Децембер 2006
- Цлаy, Ј. 2004. Wорлд Агрицултуре анд тхе Енвиронмент: А Цоммодитy-бy-Цоммодитy Гуиде то Импацтс анд Працтицес. Wасхингтон, DC: Исланд Пресс. ISBN 1-55963-370-0.
- Цлуттон-Броцк, Ј. 1999. А Натурал Хисторy оф Доместицатед Маммалс. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-63495-4.
- Huffman, B. 2006. The ultimate ungulate page. UltimateUngulate.com. Retrieved 26 December 2006.
- Invasive Species Specialist Group (ISSG). 2005. Bos taurus Архивирано 25 јун 2008 на сајту Wayback Machine. Глобал Инвасиве Специес Датабасе.
- Јохнс, Цатхерине. 2011 Цаттле: Хисторy, Мyтх, Арт. Лондон: Тхе Бритисх Мусеум Пресс. 978-0-7141-5084-0
- Ноwак, Р.M. анд Парадисо, Ј.L. 1983. Wалкер'с Маммалс оф тхе Wорлд. Балтиморе, MD: Тхе Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ISBN 0-8018-2525-3
- Oklahoma State University (OSU). 2006. Breeds of Cattle. Retrieved 5 January 2007.
- Public Broadcasting Service (PBS). 2004. Holy cow Архивирано 13 октобар 2014 на сајту Wayback Machine. ПБС Натуре. Ретриевед 5 Јануарy 2007.
- Пурдy, Херман Р.; Р. Јохн Даwес; Др. Роберт Хоугх (2008). Бреедс Оф Цаттле (2нд изд.). – А висуал теxтбоок цонтаининг Хисторy/Оригин, Пхенотyпе & Статистицс оф 45 бреедс.
- Ратх, С. 1998. Тхе Цомплете Цоw. Стиллwатер, МН: Воyагеур Пресс. ISBN 0-89658-375-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Америцан Брахман Бреедерс Ассоциатион
- Аустралиан Брахман Бреедерс Ассоциатион
- Брахман Цаттле - Цаттле.цом
- Брахман Цаттле Видео - А Видео он тхе Америцан Брахман
- „Wеирд Цоw Бреедс: Тхе Америцан Брахман - Тхе цоw wитх тхе биг лонг еарс”. 27. 8. 2017. Архивирано из оригинала 23. 08. 2020. г. Приступљено 12. 07. 2020.