Пређи на садржај

Бранка Докнић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Бранка Докнић
Бранка Докнић
Лични подаци
Датум рођења13. децембар 1953.
Место рођењаНикшић, ФНРЈ
ОбразовањеФакултет политичких наука Универзитета у Београду
Научни рад
ПољеПолитичке науке

Бранка Докнић (Никшић, 1953) докторка је политичких наука, културолог, историчарка културне политике, професорка по позиву Факултета политичких наука у Београду, ауторка више књига из области теорије културе и културне политике.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 13. децембра 1953. у старој црногорској породици - Докнићи са Голије, Вукотићи са Чева, Жижићи са Дурмитора и Ковачевици са Грахова. Рано детињство је провела у Хрватској, а прву огледну основну школу у ФНРЈ ”Ратко Жарић” и гимназију “Стојан Церовић” завршила је у родном Никшићу, као носилац дипломе “Луча”.

Факултет политичких наука Универзитета у Београду уписала је 1972/73 а дипломирала 1976/77 на смеру Новинарство. На Факултету политичких наука је и магистрирала са темом Утопија у научном и идеолошком мишљену (ментор проф. Смиља Тартаља) и докторирала са дисертацијом Историја културне политике Југославије 1946.-1963. (ментор проф. Бранко Прњат).[1]

Као студенткиња магистарских студија бавила се социологијом сазнања, односно начином на који појединци или групре обликују идеје као покретаче будућих друштвених промена, што се касније показало као добра основа за изучавање конкретних политичких и културних промена које су се десиле успостављањем и трајањем комунистичке југословенске власти.

Целу своју радну каријеру је провела у истраживању документаристичке и архивске грађе социјалистичке Југославије, кратко у ТВБ као сарадница на емисијама документарног програма, а оснивањем Меморијалног центра Јосип Броз Тито, почиње са радом у Архиву Јосипа Броза. Измештањем тог архива у Архив Југославије, прелази на рад у ту институцију, где и данас ради на истраживању граде социјалистичке провенијенције и на изради и публиковању водича кроз најзначајније институције власти социјалистиког периода југословенске државе.

Објавила је четири књге неколико десетина чланака, са темама из историје културне политике, рада институција културе, социологије сазнања, теорије културе. Све њене књиге и чланци су цитирани од стране научне и стручне јавности. Посебну похвалу научне критике је изазвала књига Културна политика Југославије 1846-1963. у свим државама бивше Југославије. Предавачица је по позиву на Факултету политичких наука. Учесница је значајног броја научних и стручних конгреса и скупова. Радећи у институцијама културе националног значаја, настоји да својим излагањем на међународним и домаћим скуповима укаже на присутне проблеме али и начине њиховог решавања, залажући се, одувек, за уводјење европских стандарда у рад ових институција.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • О утопији, Прометеј, 2003.
  • Културна политика Југославије 1945-1952.,I и II, УНЕСЦО, Архив Југославије, 2009.
  • Културна политика Југославије 1946.-1963, Службени гласник, 2013.[2]
  • Водич кроз фондове Архива Југославије 1945-2006 (Председник- Председништво Републике, Скупштина, Влада), Архив Југославије, Службени гласник, 2014.
  • Водич кроз фондове Архива Југославије 1945-2006 (Култура, Просвета), - у припреми

Чланци (избор)[уреди | уреди извор]

  • Усинг оф Арцхивес ин Сциентифиц Пурпорес: Тхе Арцхивес оф Yугославиа, ИССН 1318-0134
  • Валоризација архивске грађе као културне баштине, ИСНН 978-86-88289-04-7
  • Арцхивистс анд 21ст Центурy: Хоw Реадy Аре Арцхивистс фор тхе Ацхиевементс оф 21ст,ИССН 1318-0134
  • Теорија конвергенције у условима (бес)краја идеологије, ИССН 1450-9733
  • Архивска грађа социјалистичког периода у Архиву Југославије, ИССН 0436-046X
  • Нови културни идентитет, ИССН 1800-5128
  • Архивска грађа као културна баштина, ИССН 1450-0733
  • Окренути себи самима, ИССН 1800-5128
  • Острво савремене наде, ИССН 0350-4379
  • Совјетизација и десовјетизација југословенске културне политике, ISBN 978-86-80099-15-6
  • Партнери а не ривали: држава и култура, ИССН 0350-4379
  • Међусобне везе архива, библиотека и музеја, ИССН- 1581-7407
  • Мисао једне епохе: истинитост и(ли) лажност идеологија у савременом свету, ИССН 0350-4379
  • Мобилизаторска моћ идеја: идеологија у савременом свету, ИССН 1800-5128
  • Уметност као отпор фашизму, ISBN 978-86-84811-26-6
  • Острво савремене наде – пут у земљу која се још није походила,, ИССН 0350-4379
  • Потреба за сазнањем: наука и идеологија, ИССН 1800-5128
  • Доступност архивске грађе у Архиву Југославије, ИССН 1581-7407
  • Водич кроз фондове Архива Југославије 1945-2006, www архивистика. нет
  • Сан је био бољи: утопија и историја, ИССН 0350-4379
  • Улога архивисте у институцији културне баштине, ИССН 1581-7407
  • Страх од будућности: остваривање негативне утопије, ИССН 0350-4379
  • Технички и садржински проблеми класичног и електронског архивирања, ИССН 1450-9733
  • Судбина нашег доба: моћ и немоћ савремене науке, ИССН 0350-4379
  • Нови статус Архива Југославије, ИССН 1581-7407
  • Вриједносно поље културе, ИССН 1800-5128
  • Трагање за новим: бескрај научног истраживања, ИССН 0350-4379
  • Затечен и заточен историјом, ИССН 1800-5128

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Прометеј Београд/Бранка Докнић
  2. ^ Књизара/Културна политика Југославије 1946-1963

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Branka_Doknić&oldid=27828215”