Централни венски притисак

С Википедије, слободне енциклопедије
Неинвазивни мониторинг крвног притиска

Централни венски притисак (ЦВП) је притисак крви у десној срчаној преткомори.[1] Његово мерење заснива се на претпоставци да је његова вредност еквивалентна притиску у десној преткомори и да одсликава доток крви у десну комору. Уз неке додатне претпоставке (одсуство плућне патологије и плућне хипертензије, одсуство валвуларних мана и изоловане инсуфицијенције десног срца) централни венски притисак може да одражава притиске пуњења у левој срчаној преткомори и комори.[2][3][4][5]

Основне информације[уреди | уреди извор]

Нови докази указују на то да нема апсолутне директне корелације између централног венског притиска (ЦВП) и укупне запремине крви присутне у циркулацији. Појавом концепта реакције на течност  и њеног утицаја на исход пацијента, утврђено је да је ЦВП лош предиктор реакције на течност. Тачно мерење централног венског притиска такође је било изазовно. Истраживање је открило да се приближно код 75% испитаника погрешило у мерењу ЦВП-а. Такођер је показало да многи млађи клиничари и даље користе централни венски притисак за лечење кардиоваскуларних случајева упркос сумњи у тачност ЦВП-а; ово наглашава потребу за одговарајућом едукацијом о централном венском притиску.[6][7]

Систематски преглед из 2008. године указао је на недовољно података који подржавају да централни венски притисак треба контролисати у јединицама интензивне неге, операционим салама и хитним службама. Овај преглед је такођер предложио да се централни венски притисак сме користити само као мера функције десне коморе, али не и као мера запреминског стања у одређеним популацијама пацијената, (пацијентима с трансплантацијом срца, пацијентима с инфарктом десне коморе или акутном плућном емболијом). Треба напоменути да кампања за  преживљавање сепсе више не циља централни венски притисак од 8 до 12 ммХг као меру за оживљавање течностима. Због ограничења централног венског притиска као статичке мере, друштво за критичну негу схватило је да ће параметри попут клиренса лактата динамичније и прецизније потврдити адекватност перфузије крајњих органа.[8]

Неколико органских система регулише централни венски притисак. Централни венски притисак, који је директна апроксимација притиска у десној преткомори, зависи од укупног волумена крви и усклађености централног венског притиска. На то утиче и безброј фактора, укључујући срчани ритам, ортостазу (промена из стојећег у лежећи положај), артеријску дилатацију и предоптерећење (које се може повећати контракцијом трбушног мишића или удова, као и затајењем бубрега што резултује задржавањем течности) .[8]

Вредност ЦВП[уреди | уреди извор]

Нормалне вредности ЦВП износе 2-6 ммХг. Физиолошки је повећан у трудноћи. Смањен је код циркулаторног шока и смањеног циркулишућег волумена крви, а повећан код попуштања срца и препуњености циркулације.[9]

Важно је напоменути да тренд промена притиска има већу вредност од појединачних измерених вредности ЦВП.[10]

Механизам[уреди | уреди извор]

Ране експерименталне студије истраживале су различите хемодинамичке параметре, укључујући централни венски притисак (ЦВП), венски повратак (ВР) и срчани волумен (ЦО) - њихов однос описује:

Старлингова једначин протока

Q = ΔП / Р,

где је - Q проток, ΔП градијент притиска, Р отпор.[11]

Теоретски, када је средњи системски притисак пуњења једнак средишњем венском притиску, неће доћи до венског повратка. ЦВП је обрнуто повезан са венским повратком. Међутим, још један фактор који треба узети у обзир је интраторакални притисак. Ако би средишњи венски притисак пао испод интраторакалног притиска, централне вене се стисну и ограничавају венски повратак.

Промена волумена може утицати на периферни венски притисак, а због њихове усклађене природе промена укупног волумена имала би већи учинак на количину крви присутну у венама. Венски тонус регулише симпатички нервни систем као и спољашње силе компресије. У нормалним физиолошким условима, излази десне и леве коморе су једнаки.

Централни венски притисак утиче на минутни излаз срца (лева комора) - то је изазвано променама у централном венском притиску које доводе до промена у притисцима пуњења левог срца.

Мерење[уреди | уреди извор]

Централни венски притисак се мери катетеризацијом десне стране срца, тако што се катетер повеже са манометром.

Централни венски притисак се мери катетеризацијом десне стране срца, тако што се катетер повеже са манометром.

Како су вредности ЦВП-а у начелу ниске, технички исправно мерење и дефинисање хидростатске нуле (~нуловање~трансдјусера) је веома значајно ради добијања тачних података.[2]

Како не постоје вредности ЦВП-а које јасно идентификују болеснике код којих ће се минутни волумен срца повећати уколико се примени терапија течностима,[10] што се односи и на повишене вредности ЦВП-а које су присутне само код патолошких стања.[12]

Значај[уреди | уреди извор]

Користи се за одређивање функције циркулационог система, волумена, прерасподеле крви у телу, као и могућност утицања на исход лечења.[13][14]

Мерења ЦВП-а код критично оболелих болесника није сасвим доказана,[15] поготову код лечења болесника са сепсом и септичним шоком, када се сатурација крви кисеоником из централне вене (СцвО2) користи као сурогат сатурације мешане венске крви (СвО2), односно крви из плућне артерије.[16] Иако се ове вредности разликују, присуство патолошки ниских вредности СцвО2 указује да хипоперфузија и ткивна хипоксија могу бити присутне.[16]

Студија Риверса и сарадника,[17] у којој је приказана рана циљана терапија болесника са сепсом (еарлy гоал-дирецтед тхерапy (ЕГДТ)), показала је да је примена СцвО2, уз мерење средњег артеријског притиска и ЦВП-а, довела до побољшања лечења и снижења морталитета код болесника са тешком сепсом и септичним шоком.[2]

Поред тога, утврђено је да је ЦВП у обрнутој корелацији са систолном екскурзијом трикуспидног залистка код критично болесних пацијената са механичком вентилацијом (са фракцијом избацивања леве коморе (ЛВЕФ) мањом од 55%), па се за ту промену може користити као сурогат маркер ЦВП.[18]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ЦВ Пхyсиологy | Централ Веноус Прессуре”. www.цвпхyсиологy.цом. Приступљено 20. 1. 2021. 
  2. ^ а б в Централни венски притисак (ЦВП) У: Војислава Нешковић, ХЕМОДИНАМСКИ МОНИТОРИНГ У СЕПСИ I ТРАУМИ, Интензивно лечење, траума и трансфузија, (Трећи курс Европског комитета за едукацију у анестезији, Копаоник, 09-11. 03. 2013.) стр. 170.
  3. ^ Русселл ПС, Хонг Ј, Wиндсор ЈА, Иткин M, Пхиллипс АРЈ. Ренал Лyмпхатицс: Анатомy, Пхyсиологy, анд Цлиницал Имплицатионс. Фронт Пхyсиол. 2019;10:251. [ПМЦ фрее артицле] [ПубМед] [Референце лист]
  4. ^ Харири Г, Јоффре Ј, Лебланц Г, Бонсеy M, Лавиллегранд ЈР, Урбина Т, Гуидет Б, Маурy Е, Баккер Ј, Аит-Оуфелла Х. Нарративе ревиеw: цлиницал ассессмент оф перипхерал тиссуе перфусион ин септиц схоцк. Анн Интенсиве Царе. 2019 Мар 13;9(1):37
  5. ^ Мартин ГС, Бассетт П. Црyсталлоидс вс. цоллоидс фор флуид ресусцитатион ин тхе Интенсиве Царе Унит: А сyстематиц ревиеw анд мета-аналyсис. Ј Црит Царе. 2019 Апр;50:144-154.
  6. ^ Wолфе ХА, Мацк ЕХ. Макинг царе беттер ин тхе педиатриц интенсиве царе унит. Трансл Педиатр. 2018 Оцт;7(4):267-274.
  7. ^ Цампос Муноз А, Вохра С, Гупта M. СтатПеарлс [Интернет]. СтатПеарлс Публисхинг; Треасуре Исланд (ФЛ): Јул 21, 2020. Ортхостасис
  8. ^ а б Схах, Партх; Лоуис, Мартине А. (2020), Пхyсиологy, Централ Веноус Прессуре, СтатПеарлс Публисхинг, ПМИД 30137777, Приступљено 2021-01-20 
  9. ^ Сентхелал С, Маинги M. СтатПеарлс [Интернет]. СтатПеарлс Публисхинг; Треасуре Исланд (ФЛ): Сеп 11, 2020. Пхyсиологy, Југулар Веноус Пулсатион
  10. ^ а б Кумар А, Анел Р, Буннелл Е, ет ал.: Пулмонарy артерy оццлусион прессуре анд централ веноус прессуре фаил то предицт вентрицулар филлинг волуме, цардиац перформанце, ор тхе респонсе то волуме инфусион ин нормал субјецтс. Црит Царе Мед 2004, 32:691-699
  11. ^ Берлин ДА, Баккер Ј. Старлинг цурвес анд централ веноус прессуре. Црит Царе. 2015 Феб 16;19:55
  12. ^ Пинскy M, Паyен D. фунцтионал хемодyнамиц мониторинг. Цритицал Царе 2005; 9 (6): 566-572.
  13. ^ Бехем ЦР, Грäßлер МФ, Трепте ЦЈЦ. [Централ веноус прессуре ин ливер сургерy : А примарy тхерапеутиц гоал ор а хемодyнамиц тессера?] Анаестхесист. 2018 Оцт;67(10):780-789.
  14. ^ Ареф А, Заyан Т, Схарма А, Халаwа А. Утилитy оф централ веноус прессуре меасуремент ин ренал трансплантатион: Ис ит евиденце басед? Wорлд Ј Трансплант. 2018 Јун 28;8(3):61-67.
  15. ^ Говендер Ј, Постма I, Wоод D, Сибанда W. Ис тхере ан ассоциатион бетwеен централ веноус прессуре меасуремент анд ултрасоунд ассессмент оф тхе инфериор вена цава? Афр Ј Емерг Мед. 2018 Сеп;8(3):106-109. [
  16. ^ а б Реинхарт К, Блоос Ф. Тхе валуе оф веноус оxиметрy. Цурр Опин Црот царе 2005;11:259-263.
  17. ^ Риверс Е, Нгуyен Б, Хавстад С, Ресслер Ј, МуззинА, Кноблицх Б, Петерсон Е, Томлановицх M: Еарлy гоалдирецтед тхерапy ин тхе треатмент оф севере сепсис анд септиц схоцк. Н Енгл Ј Мед 2001;345:1368Y1377.
  18. ^ Зханг Х, Wанг X, Цхен X, Зханг Q, Лиу D. Трицуспид прстенаста равнина систолна екскурзија и централни венски притисак код критично болесних пацијената са механичком вентилацијом. Цардиовасц ултразвук. 2018. август 07; 16 (1): 11.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Centralni_venski_pritisak&oldid=27448405”