Цомпитум Ацили

Compitum Acili је било мало светилиште лара у Риму. Подигнуто је 5. године пре н. е.

На важним раскрсницама или крајевима главних улица, које су обично представљале границу градске четврти (лат. vicus), Римљани су градили мало светилиште звано compitum. У њему су лари (lares compitales) поштовани као заштитна божанства одређеног места.

Ископавање

Приликом археолошког истраживања простора између царских форума и Колосеума намењеног за изградњу пута Via dell’Impero, данас Via dei Fori Imperiali, 1932. године, откривени су остаци једног таквог compitum-а северно од Храма Венера и Роме. Мало светилиште састојало се од једне мале едикуле са два стуба око које су се налазили олтари. Антинио Марија Колини објавио је 1933. прелименарни извештај, у којем нису били наведене димензије, цртежи или фотографије. Тек 30 година касније поднео је документацију, која је међутим отворила мноштво питања. Због недостатка димензија и малог размера објављених планова архитекте ископавања Гуљелма Гатија није испуњавала критеријуме. Новом анализом документације ископавања, коју су 80-их и 90-их година 20. века извршили Моник Донден-Пер и Ђанлука Скинго, побољшано је знање о резултатима ископавања.

Олтар

Током десетогодишње реформе региона магистри викуса Compitum Acili подигли су један мермерни олтар, чији остаци су пронађени приликом ископавања 1932. Спреда је украшен храстовим, а са стране ловоровим венцем. Носи следећи натпис:

mag(istri) vici comp(iti) / Acili anni X[ // ] M(arcus) An[t]onius L(ucius) Venuleiu[s] / [3]rionis Felix Turanni l(ibertus) Bucci[o]

Подигли су га, дакле, магистри десете године после реформе, тј. 3/4. пре н. е. у знак сећања на овај догађај нову организацију.

Литература

• Fabio Giorgio Cavallero: Edicola compitalia degli Acili. In: Andrea Carandini (Hrsg.): La Roma di Augusto in 100 monumenti. De Agostini, Novara 2014, S. 240–242.
• Antonio Maria Colini: Scoperte tra il Foro della Pace e l’anfiteatro. In: Bullettino della Commissione Archeologica Comunale di Roma. Band 62, 1933, S. 79–87.
• Antonio Maria Colini: Compitum Acili. In: Bullettino della Commissione Archeologica Comunale di Roma. Band 78, 1961-62, S. 147–157.
• Monique Dondin-Payre: Topographie et propagande gentilice: Le Compitum Acilium et l’origine des Acilii Glabriones. In: L’Urbs. Espace urbain et histoire. Ier siècle av. J.C. - IIIe siècle ap. J.C. Actes du colloque international, Rome, 8 - 12 mai 1985 (= Collection de l'Ecole française de Rome. Band 98). École française de Rome, Rom 1987, S. 87–109 (Online).
• Henner von Hesberg: Das Compitum Acili. In: Mathias Hofter (Hrsg.): Kaiser Augustus und die verlorene Republik. Eine Ausstellung im Martin-Gropius-Bau, Berlin, 7. Juni – 14. August 1988. von Zabern, Mainz 1988, S. 398–400.
• John Bert Lott: Regions and Neighbourhoods. In: Paul Erdkamp: The Cambridge Companion to Ancient Rome. Cambridge University Press, Cambridg/New York 2013, S. 169–188 hier: S. 184–187.
• Giuseppina Pisani Sartorio: Compitum Acilium. In: Eva Margareta Steinby (Hrsg.): Lexicon Topographicum Urbis Romae. Band 1. Quasar, Rom 1993, S. 314 f.
• Anna Maria Tamassia: Iscrizioni del Compitum Acili. In: Bullettino della Commissione Archeologica Comunale di Roma. Band 78, 1961-62, S. 158–163.
• Alexander G. Thein: Aequimelium. In: Elisha Ann Dumser (Hrsg.): Mapping Augustan Rome (= Journal of Roman Archaeology. Supplement 50). Portsmouth 2002, S. 421 (Online).