Колосеум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Колосеум
Colosseum in Rome, Italy - April 2007.jpg
Локација Регион IV Templum Pacis („Храм мира”)
Изграћен у 70–80
Изграђен од / за Веспазијан, Титус
Тип структуре Амфитеатар
Сродан Списак древних споменика
у Риму
Колосеум у Риму на мапи Rome
Колосеум у Риму
Колосеум у Риму
Колосеум

Колосеум, изворно назван „Флавијев амфитеатар“, је амфитеатар у Риму. Изграђен од бетона и песка,[1] он је највећи амфитеатар икад изграђен. Колосеум је лоциран непосредно источно од Римског форума. Грађевина је коришћена у древном Риму као место за јавне спектакле. Ови спектакли су варирали од дуела гладијатора, гладијатора и животиња (медведи, крокодили, лавови итд.) до симулације историјских битака и егзекуција. Здање су конструисали цареви Флавијевске династије, након владавине Нерона.[2] Колосеум је стога био познат као Флавијев амфитеатар, по династији императора Флавија. Конструкција ове колосалне грађевине је започета 72. године н.е. ѕа време владавине првог члана династије, Веспазијана,[3] а завршена је од стране његовог сина и наследника Тита, 80. године н.е.[4] Према неким изворима потребна средства за такав пројекат су скупљена из многобројних ратова и из опсаде Јерусалима и јеврејског устанка 70. године н.е. Даље модификације су извршене током владавине Домицијана(81–96).[5]

Колосеум је највећи амфитеатар на свету и према одређеним проценама могао је да прими између 50 и 80 хиљада људи,[6][7] док је у просеку имао око 65.000 публике.[8][9] Локација на којој се налази амфитеатар је крајње карактеристична. Након великог пожара 69. године н.е. последњи члан династије Клаудије-Јулије, Нерон је заузео опустошену област и саградио велику палату са баштама-Домус Ауреа, која се простирала на читавих 1,2 km². Овај комплекс је имао и вештачко језеро, а након Неронове смрти на месту где се налазило језеро је саграђен Колосеум. Неки сматрају да је то био симболичан гест да се народу врати оно што је Нерон присвојио за своју личну употребу. Ово је уједно и разлог из ког се римски амфитеатар налази у центру града, а не на периферији.

Године 217. Колосеум бива тешко оштећен у пожару који је највероватније био изазван ударом грома. Грађевина није била у потпуности обновљена све до 240. године. Колосеум је прошао кроз бројне рестаурације све док коначно није изгубио своју сврху. Последње гладијаторске борбе се помињу око 435. године, али се организовани ловови на животиње настављају до 523. године. У шестом веку мала црква је саграђена у арени, а сама арена је била коришћена као гробље. До дванаестог века велики празан простор који се налазио испод трибина, на којима су некада седели гледаоци, је претворен у продавнице и места за становање. Колосеум је био коришћен и као замак до 1349. године када је грађевина оштећена у великом земљотресу. Касније се чак и један верски ред уселио у Колосеум и заузимао један део грађевине све до касног 19. века. Како је време одмицало, са некада славног Колосеума су скидани делови грађевине који су се на другим местима користили као грађевински материјал. Фасада ове грађевине је обновљјена 1807. и 1827. године, а унутрашњјост је преуређена 1831., 1846., и 1930. године док је тек за време владавине Бенита Мусолинија арена у потпуности истражена.

Иако је делимично уништен због оштећења изазваних земљотресима и пљачкашима камена, Колосеум је још увек иконски симбол Римског царства. Он је један најпопуларнијих туристичких атракција у Риму, а исто тако је повезан са романском католичком црквом,[10] пошто сваког Великог петка Папа предводи бакљама осветљен процесију „Пута Крста” која почиње у области око Колосеума.[11]

Колосеумско оригинално латинско име је било Amphitheatrum Flavium, што се често англикује као Flavian Amphitheatre. То име се још увек користи у модерном енглеском, мада је структура боље позната као Колосеум. Претпоставља се да су у античка времена Римљани називали Колосеум незваничним именом Amphitheatrum Caesareum (при чему придев Caesareum одражава титулу Цезара), мада је могуће да је тај назив био стриктно поетски[12][13] пошто није био ексклузиван за Колосеум; Веспазијан и Тит, градитељи Колосеума, су исто тако конструисали један амфитеатер истог имена у Путеоли (модерном Поцуолију).[14]

Дана 7. јула 2007. проглашен је као једно од нових седам светских чуда. Колосеум је исто тако приказан на Италијанској верзији кованице од пет центи.

Колосеум има троспратну фасаду. Приземље је урађено у дорском стилу. Први спрат у јонском. Други у коринтском. Тачно је поштован ред настајања ових стилова у Грчкој. И последњи, трећи спрат, украшен је пиластрима (декоративним елементима).

Рефренце[уреди]

  1. „Building the Colosseum”. roman-colosseum.info. 
  2. Logan, Willy. „The Flavian Dynasty”. Архивирано из оригинала на датум 31. 05. 2011. Приступљено 25. 09. 2007. 
  3. Hopkins. стр. 2.
  4. „BBC's History of the Colosseum pp. 2”. Bbc.co.uk. 22. 03. 2011. Приступљено 16. 04. 2012. 
  5. Roth, Leland M. (1993). Understanding Architecture: Its Elements, History and Meaning (First изд.). Boulder, CO: Westview Press. ISBN 978-0-06-430158-9. 
  6. William H. Byrnes IV (Spring 2005) "Ancient Roman Munificence: The Development of the Practice and Law of Charity". Rutgers Law Review vol. 57, issue 3. стр. 1043–1110.
  7. „BBC's History of the Colosseum pp. 1”. Bbc.co.uk. 22. 03. 2011. Приступљено 16. 04. 2012. 
  8. Baldwin (2012). стр. 26.
  9. Dark Tourism - Italy's Creepiest Attractions, The Local
  10. „The Coliseum”. The Catholic Encyclopedia. New Advent. Приступљено 2. 8. 2006. ; the form quoted from the Pseudo-Bede is that printed in Migne, Pat. Lat 94 (Paris), (1862), стр. 543, noted in F. Schneider, Rom und Romgedanke im Mittelalter (Munich) (1926), стр. 66f, 251, and in Roberto Weiss, The Renaissance Discovery of Classical Antiquity (Oxford:Blackwell) (1973), стр. 8 and note 5.
  11. „Frommer's Events – Event Guide: Good Friday Procession in Rome (Palatine Hill, Italy)”. Frommer's. Архивирано из оригинала на датум 7. 01. 2009. Приступљено 8. 04. 2008. 
  12. J. C. Edmondson; Mason, Steve; J. B. Rives (2005). Flavius Josephus and Flavian Rome. Oxford University Press. стр. 114. ISBN 978-0-19-926212-0. 
  13. „The Colosseum – History 1”. Приступљено 26. 01. 2008. 
  14. Mairui, Amedeo. Studi e ricerche sull'Anfiteatro Flavio Puteolano. Napoli : G. Macchiaroli, 1955. (OCLC 2078742)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]