Колосеум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Колосеум у Риму

Колосеум, изворно назван „Флавијев амфитеатар“, је амфитеатар у Риму, грађевина која је коришћена у древном Риму као место за јавне спектакле. Ови спектакли су варирали од дуела гладијатора, гладијатора и животиња (медведи, крокодили, лавови итд.) до симулације историјских битака и егзекуција. Колосеум је био познат као Флавијев амфитеатар јер га је иѕградила династија императора Флавије. Конструкција ове колосалне грађевине је започета 70. године н.е. ѕа време владавине првог члана династије, Веспазијана а завршена је од стране његовог сина и наследника Тита, 80. године н.е. Према неким изворима потребна средства за такав пројекат су скупљена из многобројних ратова и из опсаде Јерусалима и јеврејског устанка 70. године н.е.


Колосеум је највећи амфитеатар на свету и према одређеним проценама могао је да прими између 50 и 80 хиљада људи. Локација на којој се налази амфитеатар је крајње карактеристична. Након великог пожара 69. године н.е. последњи члан династије Клаудије-Јулије, Нерон је заузео опустошену област и саградио велику палату са баштама-Домус Ауреа, која се простирала на читавих 1,2 км2. Овај комплекс је имао и вештачко језеро, а након Неронове смрти на месту где се налазило језеро је саграђен Колосеум. Неки сматрају да је то био симболичан гест да се народу врати оно што је Нерон присвоио за своју личну употребу. Ово је уједно и разлог из ког се римски амфитеатар налази у центру града а не на периферији.


Године 217. Колосеум бива тешко оштећен у пожару који је највероватније био изазван ударом грома. Грађевина није била у потпуности обновљена све до 240. године. Колосеум је прошао кроз бројне рестаурације све док коначно није изгубио своју сврху. Последње гладијаторске борбе се помињу око 435. године, али се организовани ловови на животиње настављају до 523. године. У шестом веку мала црква је саграђена у арени, а сама арена је била коришћена као гробље. До дванаестог века велики празан простор који се налазио испод трибина, на којима су некада седели гледаоци, је претворен у продавнице и места за становање. Колосеум је био коришћен и као замак до 1349. године када је грађевина оштећена у великом земљотресу. Касније се чак и један верски ред уселио у Колосеум и заузимао један део грађевине све до касног 19. века. Како је време одмицало, са некада славног Колосеума су скидани делови грађевине који су се на другим местима користили као грађевински материјал. Фасада ове грађевине је обновљјена 1807. и 1827. године, а унутрашњјост је преуређена 1831., 1846., и 1930. године док је тек за време владавине Бенита Мусолинија арена у потпуности истражена.

Дана 7. јула 2007. проглашен је као једно од нових седам светских чуда.

Колосеум има троспратну фасаду. Приземље је урађено у дорском стилу. Први спрат у јонском. Други у коринтском. Тачно је поштован ред настајања ових стилова у Грчкој. И последњи, трећи спрат, украшен је пиластрима (декоративним елементима).

Извори[уреди]

Kasadoo.com



Спољашње везе[уреди]