Џ. П. Морган

С Википедије, слободне енциклопедије

Џ. П. Морган
Пуно имеЏон Пирпант Морган
Име по рођењуЈохн Пиерпонт Морган
Друга именаЈ. П. Морган
Датум рођења17 април, 1837(1837-04-17)
Место рођењаХартфорд, Конектикат
 САД
Датум смрти31. март 1913.(1913-03-31) (75 год.)
Место смртиРим
 Италија
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
УниверзитетУниверзитет у Гетингену
Занимање
  • Финансијер
  • банкар
  • колекционар уметности
ДеловањеОснивање J.P. Morgan & Co.
Организовање Моргановог „новчаног траста” који поседује контролни интерес у У.С. Стилу, Џенерал електрику, International Mercantile Marine, International Harvester, AT&T, Aetna и 21 железница
Деца4
Потпис

Џон Пирпант Морган старији (17. април 1837 – 31. март 1913)[1] био је амерички финансијер и банкар који је доминирао корпоративним финансијама на Вол стриту током позлаћеног доба. Као шеф банкарске фирме која је на крају постала позната као Ј.П. Морган анд Цо, он је био покретачка снага таласа индустријске консолидације у Сједињеним Државама који је обухватао крај 19. и почетак 20. века.

Током своје каријере на Вол Стриту, Џ. П. Морган водио је формирање неколико угледних мултинационалних корпорација, укључујући У.С. Стил корпорације, Интернашонал харвестера и Џенерал електрика. Он и његови партнери такође су имали контролне интересе у бројним другим америчким предузећима, укључујући АТ&Т, Вестерн јунион и 24 железнице. Због свог финансијског утицаја, Морган је имао огроман утицај на државне законодавце и финансије. За време Панике из 1907, организовао је коалицију финансијера која је спасла америчку економију од пропасти.

Као водећи финансијер прогресивне ере, посвећеност Ј. П. Моргана ефикасности и модернизацији помогла је трансформацији облика америчке економије. Адријан Вулдриџ је окарактерисао је Моргана као „највећег америчког банкара”.[2] Морган је преминуо у сну 1913. године у Риму у Италији, у 75. години живота, остављајући своје богатство и посао свом сину, Џону Пирпонту Моргану млађем. Биограф Рон Чернов проценио је његово богатство на само 118 милиона долара (од чега је отприлике 50 милиона долара у његовој огромној уметничкој колекцији), нето вредност која је наводно навела Џона D. Рокфелера да каже: „и да мисли, он није чак био ни богат човек”.[3][4]

Детињство и образовање[уреди | уреди извор]

Морган је рођен и одрастао у Хартфорду, Конектикат, у породици Џунијуса Спенсера Моргана (1813–1890) и Џулијет Пиерпонт (1816–1884) из утицајне породице Морган.[5][6] Пиерпонт,[7] како је више волео да га знају, имао је разнолико образовање делимично захваљујући плановима његовог оца. У јесен 1848. прелази у Хартфордску државну школу, затим на Епископску академију у Чеширу, Конектикат (данас Академија Чешир), где се становао код директора. Септембра 1851, положио је пријемни испит за Енглеску средњу школу у Бостону, која се специјализовала за математику за каријеру у трговини. У априлу 1852, Моргана је погодила болест која је постајала све чешћа како је његов живот напредовао: реуматска грозница га је оставила у таквим боловима да није могао да хода, и Џунијус га је послао на Азоре да се опорави.[8]

Тамо се опорављао скоро годину дана, а затим се вратио у Бостон да настави студије. Након дипломирања, отац га је послао у Белерив, школу у швајцарском селу Ла Тур-де-Пе, где је научио да течно говори француски. Отац га је потом послао на Универзитет у Гетингену да усаврши немачки. Постигао је пролазну течност за шест месеци и дипломирао историју уметности; затим се вратио у Лондон преко Висбадена, са завршеним формалним образовањем.[9]

Каријера[уреди | уреди извор]

Ране године и живот[уреди | уреди извор]

Морган је почео да се бави банкарством 1857. године у лондонском огранку фирме за трговачко банкарство Пеабодy, Морган & Цо., партнерству између његовог оца и Џорџа Пибодија основано три године раније. Године 1858, преселио се у Њујорк да би се придружио банкарској кући Дунцан, Схерман & Цомпанy, америчког представника Георге Пеабодy анд Цомпанy. Током Америчког грађанског рата, у инциденту познатом као афера Хол карбин, Морган је финансирао куповину пет хиљада пушака из војног арсенала по 3,50 долара по комаду, које су затим препродате теренском генералу за по 22 долара.[10][11][12][13] Морган је избегао војну службу током рата тако што је платио једном човеку да га замени за 300 долара.[10] Од 1860. до 1864. године, унутар Ј. Пиерпонт Морган & Цомпанy радио је као агент у Њујорку за очеву фирму, преименовану у „Ј.С. Морган & Цо.“. након Пибодијевог пензионисања 1864. Од 1864. до 1872. био је члан фирме Дабнеy, Морган, анд Цомпанy. Године 1871, Ентони Џеј Дрексел је са својим шегртом Пиерпонтом основао њујоршку фирму Дреxел, Морган & Цомпанy.[14]

Ј.П. Морган & Цомпанy[уреди | уреди извор]

Морган је током година имао много партнера, као што је Џорџ V. Перкинс, али је увек остао чврсто на челу.[15] Често је преузимао проблематичне послове, реорганизовао њихове структуре и менаџмент како би их вратио на профитабилност, процес који је постао познат као „Морганизација“.[16] Његова репутација банкара и финансијера привлачила је интересовање инвеститора за послове које је преузео.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ј.П. Морган”. Енцyцлопæдиа Британница. 
  2. ^ Wоолдридге, Адриан (15. 9. 2016). „Тхе алпхабет оф суццесс”. Тхе Ецономист. Приступљено 16. 9. 2016. 
  3. ^ Инсиде легендарy финанциер ЈП Морган'с $900 миллион персонал арт цоллецтион, wхицх хас а хидден стаирцасе, факе боокцасес, анд а сецрет ваулт
  4. ^ Хоw Ј.П. Морган Буилт Хис Нет Wортх
  5. ^ Wитзел, Морган (2003). Фифтy Кеy Фигурес ин Манагемент. Роутледге. стр. 207. ИСБН 9781134201150. Приступљено 21. 9. 2015. 
  6. ^ Ј.П. Морган'с Wаy. Пеарсон Едуцатион. 2010. стр. 2. ИСБН 9780137084371. Приступљено 21. 9. 2015. 
  7. ^ „Пиерпонт Морган: Банкер”. Тхе Морган Либрарy & Мусеум. 12. 3. 2014. Приступљено 4. 5. 2020. 
  8. ^ Винцент П. Цароссо; Росе C. Цароссо (1. 1. 1987). Тхе Морганс: Привате Интернатионал Банкерс, 1854–1913Неопходна слободна регистрација. Харвард Университy Пресс. стр. 31–32. ИСБН 978-0-674-58729-8. 
  9. ^ „ЈП Морган биограпхy – Оне оф тхе мост инфлуентиал банкерс ин хисторy”. Финанциал-инспиратион.цом. 31. 3. 1913. Архивирано из оригинала 16. 10. 2005. г. Приступљено 7. 4. 2013. 
  10. ^ а б Зинн, Хоwард (21. 8. 2001). А Пеопле'с Хисторy оф тхе Унитед Статес. стр. 255. ИСБН 978-0060937317. 
  11. ^ Wассон, Р. Гордон (1943). Тхе Халл Царбине Аффаир: а студy ин цонтемпорарy фолклоре. Пандицк Пресс. 
  12. ^ Јосепхсон, Маттхеw (1995) [1934]. Тхе Роббер Баронс. Харцоурт, Браце & Цо. стр. 61фф. ИСБН 9780156767903. 
  13. ^ Моррис, Цхарлес (2006). Тхе Тyцоонс. Неw Yорк: Холт Папербацкс. стр. 337. ИСБН 978-0805081343. 
  14. ^ Роттенберг, Дан (2006). Тхе Ман Wхо Маде Wалл Стреет: Антхонy Ј. Дреxел анд тхе Рисе оф Модерн Финанце. Университy оф Пеннсyлваниа Пресс. стр. 98. ИСБН 9780812219661. Приступљено 21. 9. 2015. 
  15. ^ Гарратy, (1960).
  16. ^ Тиммонс, Хеатхер (18. 11. 2002). „Ј.П. Морган: Пиерпонт wоулд нот аппрове.”. БусинессWеек. 
  17. ^ „Морганизатион: Хоw Банкрупт Раилроадс wере Реорганизед”. Архивирано из оригинала 14. 3. 2006. г. Приступљено 5. 1. 2007. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џ. П. Морган на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dž._P._Morgan&oldid=27676262”