Џон Д. Рокфелер

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Џон Д. Рокфелер
John D. Rockefeller 1885.jpg
Рокфелер 1885. године
Датум рођења(1839-07-08)8. јул 1839.
Место рођењаРичфорд
 САД
Датум смрти23. мај 1937.(1937-05-23) (97 год.)
Место смртиОрмонд Бич
 САД

Џон Дејвидсон Рокфелер (енгл. John D. Rockefeller; Ричфорд, 8. јул 1839 — Ормонд Бич, 23. мај 1937) је био амерички индустријалац и филантроп.[1][2] Оснивач је породице Рокфелер, која је своје богатство стекла у нафтној индустрији. Брат је Вилијама Рокфелера.

Оснивач је нафтне компаније стандард оил компани - енгл. Standard Oil Company 1870. године коју је водио док се није званично пензионисао 1897. Како су керозин и бензин добијали на важности, Рокфелерово богатство је расло. Постао је најбогатији човек на свету и први Американац који вреди више од милијарду долара.[3] Често се сматра за најбогатијег човека у историји.[4]

Врховни суд је 1911. пресудио да Стандард Оил мора бити уклоњен због кршења савезних антимонополских закона. Подељен је на 34 одвојена ентитета, укључујући компаније које су постале Ексон мобил, Шеврон корпорација и друге - од којих неке још увек имају највећи ниво прихода у свету. Појединачни делови компаније били су вреднији од целине, пошто се удео ових удвостручио и утростручио у раним годинама, Рокфелер је постао први милијардер у земљи са богатством вредним скоро 2% националне економије.[5] Његов врх нето вредности процењен је на УС $ 409 милијарди (у 2018 долара; инфлација прилагођена) 1913.[6] Бројка 409 милијарди претпоставља удео од 2% америчког БДП-а у 2016. Његово лично богатство, 900 милиона у 1913, више од 2% америчког БДП-а од 39,1 милијарде те године [7] је вредело 21 милијарду долара у 2016, прилагођено инфлацији (до 1937. богатство Рокфелера било је 1,4 милијарде или 1,5% БДП-а од 92 милијарде). [8]

Огромно Америчко царство компаније обухватало је 20.000 домаћих бушотина, 4.000 миља цевовода, 5.000 аутоцистерни и више од 100.000 запослених. Њен удео у светској преради нафте прешао је преко 90%, али је полако опао на око 80% током остатка века. [71] Упркос формирању поверења и његовог доживљеног имунитета од свих конкурената, Стандард Оил је 1880. године прошао свој врхунац моћи над светским нафтним тржиштем. Рокфелер је коначно одустао од снова да контролише сву светску прераду нафте; касније је признао: "Схватили смо да би јавно мишљење било против нас ако бисмо заиста рафинирали сву нафту." [9] Током времена, страна конкуренција и нови налазишта у иностранству поткопали су његову доминацију. Почетком осамдесетих година Рокфелер је створио једну од својих најважнијих иновација. Уместо да покуша да директно утиче на цену сирове нафте, Стандард Оил је вршио индиректну контролу променом трошкова складиштења нафте како би одговарао тржишним условима. Рокфелер је тада наредио издавање потврда против нафте ускладиштене у њеним цевоводима. Овим цертификатима трговали су шпекуланти, чиме је створено прво тржиште нафтних фјучерса, које је од тада надаље ефективно постављало тржишне цене. Национална берза нафте отворена је на Манхаттану крајем 1882. како би олакшала трговање нафтним фјучерсима.[10]

Његов унуци су Дејвид Рокфелер и Нелсон Рокфелер.

Младост[уреди | уреди извор]

Рокфелер у добу од 18 година.

Џон Д. Рокфелер био је друго од шесторо деце, рођен у Ричфорду, у савезној држави Њујорк, као син Вилијама Аверија Рокфелера (13. новембра 1810. - 11. маја 1906.) и Елизе (Дејвисон, 12. септембар 1813. - 28. март 1889.). Породица с очеве стране потиче из Нојвида, данашња Рајна-Палатинат у Немачкој. И данас у Нојвиду постоје породице с тим и сличним презименима. Неки родослови су утврђивали порекло неких од његових предака од француских хугенота који су побегли у Немачку у 17. веку.[11][12] Његов отац - првобитно дрвосеча, затим трговачки путник - себе је описивао као „ботаничког лекара” и продавао је еликсире.

Мајка Елиза, домаћица и побожна баптистикиња, борила се одржавајући у дому привид стабилности, будући је Вилијам често бивао одсутан на дуже време. Она је такође морала да се носи с мужевим шврљањем и двоструким животом који је укључивао и бигамију.[13] Млади Рокфелер чинио је свој део у редовном домаћинству и зарађивао додатни новац узгајањем ћурана, продајом кромпира и слаткиша, а на крају посуђивањем малих свота новца суседима. Он је следио очев савет „трговати јела за плате” и увек добијао бољи део сваког посла. Велики Бил једном се похвалио, „Ја варам своје дечаке сваком приликом. Желим их направити оштрима.”[14] Кад је био дечак, његова породица преселила се у Моравију, у савезној држави Њујорк, и 1851. године, у Овего, где је похађао Академију Овего. Године 1853,, његова се породица преселила у Стронгсвил, предграђе Кливленда. Рокфелер је похађао Кливлендску централну средњу школу, а затим је узео десетонедељни пословни курс на Фолсомском трговачком колеџу, где је студирао књиговодство.[15]

Упркос очевим изостанцима и честим породичним селидбама, млади Рокфелер добро се понашао, те био озбиљан и студиозан дечак. Његови савременици описивали су га као повученог, озбиљног, побожног, методичног и дискретног. Био је одличан у расправама, а и прецизно се изражавао. Рокфелер је такође гајио дубоку љубав према музици и сањао о томе као могућој каријери.[16] Врло рано показао је дар за бројеве и рачуноводство.

Каријера пре Стандард Оила[уреди | уреди извор]

Рачуноводствена каријера[уреди | уреди извор]

У септембру 1855. године, када је Рокфелер имао шеснаест година, добио је први посао као помоћни књиговођа, радећи за малу провизију у фирми под називом Hewitt & Tuttle. Он је радио прековремено и радосно, као што се касније присећао, у „ултиматној методичности и систематичности”. Био је посебно вешт у израчунавању трошкова превоза, што му је послужило и касније у каријери. Пуна плата за његова прва три месеца рада била је 50 долара (50 центи дневно).[17] Као младић, Рокфелер је наводно изјавио како су његове две велике амбиције да заради 100.000 долара и да живи 100 година.[18]

Пословна партнерства[уреди | уреди извор]

Године 1859, Рокфелер се упустио у посао с партнером, Морисом Б. Кларком, када су подигли 4.000 долара капитала. Рокфелер је од тада стално напредовао, зарађујући новац сваке године у својој каријери.[19] Након велепродаје прехрамбених производа, партнери су 1863. године изградили рафинерију нафте у „Тер флатсу”, затим у растућој Кливлендској индустријској зони. Рафинерија је била у директном власништву „Andrews, Clark & Company”, коју су чинили Кларк & Рокфелер, хемичар Самјуел Ендруз, и два брата М. Б. Кларка. Трговина нафтом је тада била у повојима. Китово уље постало је прескупо за широке слојеве и људима је требало јефтиније гориво за расвету опште намене.[20]

Док се његов брат Франк борио у грађанском рату, Рокфелер је настојао да прошири свој посао. Давао је новац за потребе Уније, као и многи богати северњаци који су хтели да избегну борбу.[21] У фебруару 1865. године, у нечему што је касније историчар нафтне индустрије Данијел Јергин описао као „критични” догађај, Рокфелер је откупио удео браће Кларк за 72.500 $ те тако основао фирму „Рокфелер & Ендруз”". Тада је рекао: „То је био дан који је одредио моју каријеру.”[22] Био је у добром положају искориштавања послератног просперитета и великог ширења према западу, потакнутог растом жељезничких пруга и привреде засноване на нафти. Тешко је посуђивао, задржавао је добит и брзо се прилагођавао променама тржишта.[23]

Зачеци нафтнога пословања[уреди | уреди извор]

Године 1866,, његов брат Вилијам Рокфелер изградио је још једну рафинерију у Кливленду и довео Џона у партнерство. Године 1867,, Хенри М. Флаглер постао је њихов партнер те су заједно основали фирму Рокфелер, Ендруз & Флаглер. До 1868. године, Рокфелер је наставио с праксом задуживања и реинвестирања профита, контроле трошкова и кориштења рафинеријског отпада. Фирма је имала у власништву две кливлендске рафинерије и маркетиншку подружницу у Њујорку. Била је то највећа рафинерија нафте на свету.[24][25] Рокфелер, Ендруз & Флаглер била је претходник Стандард Оил компаније.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Richest Americans”. Fortune. CNN. Приступљено 25. 3. 2016. 
  2. ^ „The Wealthiest Americans Ever”. The New York Times. 15. 7. 2007. Приступљено 17. 7. 2007. 
  3. ^ CNN Fortune Magazine lists the richest Americans
  4. ^ New York Times: The Wealthiest Americans Ever
  5. ^ 10 Things You May Not Know About John D. Rockefeller
  6. ^ 0 richest people in the entire history
  7. ^ US Gross Domestic Product 1913-1939 Stuck on Stupid Us Economy
  8. ^ United States Department of Labor: Bureau of Labor Statistics; the family fortune is estimated at 11 billion in 2016 Fox Business Report September 1, 2016
  9. ^ John D. Rockefeller: Anointed with Oil
  10. ^ Titan: The Life of John D Rockefeller, Sr. New York: Random House, 1998.
  11. ^ Chernow 1998, стр. 3 i pp. 10.
  12. ^ Scheiffarth, Engelbert: Der New Yorker Gouverneur Nelson A. Rockefeller und die Rockefeller im Neuwieder Raum. Genealogisches Jahrbuch, 9 (1969), pp. 16-41.
  13. ^ Chernow 1998, стр. 43.
  14. ^ Segall 2001, стр. 15–16.
  15. ^ Ellen Greenman Coffey, Nancy Shuker, John D. Rockefeller, empire builder(Silver Burdett, 1989), pp. 18., 30.
  16. ^ Chernow 1998, стр. 40.
  17. ^ Chernow 1998, стр. 47.
  18. ^ Stevens 2008, стр. 135.
  19. ^ Segall 2001, стр. 25
  20. ^ Chernow 1998, стр. 73–74.
  21. ^ Segall 2001, стр. 28
  22. ^ Segall 2001, стр. 32
  23. ^ Segall 2001, стр. 32., 35.
  24. ^ Biography: John D. Rockefeller, Senior
  25. ^ Еxxonmobil - Our history

Литература[уреди | уреди извор]

  • Stevens, Mark (2008). Rich is a Religion: Breaking the Timeless Code to Wealth. John Wiley & Sons. стр. 135. ISBN 978-0-470-25287-1. 
  • Bringhurst, Bruce (10. 5. 1979). Antitrust and the Oil Monopoly: The Standard Oil Cases, 1890-1911 (Contributions in Legal Studies). Praeger. ISBN 978-0-313-20642-9. 
  • Chernow, Ron (1998). Titan: The Life of John D. Rockefeller, Sr. Random House. ISBN 978-0-679-43808-3.  online free
  • ——— (1998). Titan: The Life of John D. Rockefeller, Sr. Warner. ISBN 978-0-679-75703-0. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2007. Приступљено 6. 9. 2006. 
  • Collier, Peter; Horowitz, David (1976). The Rockefellers: An American Dynasty. New York: Holt, Rinehart & Winston. 
  • Ernst, Joseph W., editor. "Dear Father"/"Dear Son: Correspondence of John D. Rockefeller and John D. Rockefeller, Jr. New York: Fordham University Press, with the Rockefeller Archive Center, 1994.
  • Folsom, Jr., Burton W. The Myth of the Robber Barons. New York: Young America, 2003.
  • Fosdick, Raymond B. The Story of the Rockefeller Foundation. New York: Transaction, reprint, 1989.
  • Gates, Frederick Taylor. Chapters in My Life. New York. The Free Press.1977..
  • Giddens, Paul H. Standard Oil Company (Companies and men). New York: Ayer Co. Publishing, 1976.
  • Goulder, Grace. John D. Rockefeller: The Cleveland Years. Western Reserve Historical Society, 1972.
  • Harr, John Ensor, and Peter J. Johnson. The Rockefeller Century: Three Generations of America's Greatest Family. New York: Charles Scribner's Sons, 1988.
  • ———; Johnson, Peter J. (1992). The Rockefeller Conscience: An American Family in Public and in Private. New York: Charles Scribner's Sons. 
  • Hawke, David Freeman. John D: The Founding Father of the Rockefellers. New York: Harper and Row, 1980.
  • Hidy, Ralph W.; Hidy, Muriel E. (1987). History of Standard Oil Company (New Jersey: Pioneering in Big Business. Ayer Co.  Непознати параметар |location-= игнорисан (помоћ)
  • Hofstadter, Richard (1992) [1944]. Social Darwinism in American Thought, 1860–1915. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8070-5503-8. 
  • Jonas, Gerald. The Circuit Riders: Rockefeller Money and the Rise of Modern Science. New York: W.W. Norton & Co., 1989.
  • Josephson, Matthew. The Robber Barons. London: Harcourt, 1962.
  • Kert, Bernice. Abby Aldrich Rockefeller: The Woman in the Family. New York: Random House, 1993.
  • Klein, Henry H. Dynastic America and Those Who Own It. New York: Kessinger, [1921] 2003.
  • Knowlton, Evelyn H. and George S. Gibb. History of Standard Oil Company: Resurgent Years 1956.
  • Latham, Earl, ур. (1949). John D. Rockefeller: Robber Baron or Industrial Statesman?. 
  • Manchester, William. A Rockefeller Family Portrait: From John D. to Nelson. New York: Little, Brown, 1958.
  • Morris, Charles R. The Tycoons: How Andrew Carnegie, John D. Rockefeller, Jay Gould, and J. P. Morgan Invented the American Supereconomy. New York: Owl Books, reprint, 2006.
  • Nevins, Allan. John D. Rockefeller: The Heroic Age of American Enterprise (1940); 710pp; favorable scholarly biography; online
  • Nevins, Allan (1953). Study in Power: John D. Rockefeller, Industrialist and Philanthropist. 2 vols. New York: Charles Scribner's Sons. 
  • Pyle, Tom, as told to Beth Day. Pocantico: Fifty Years on the Rockefeller Domain. New York: Duell, Sloan and Pierce, 1964.
  • Roberts, Ann Rockefeller. The Rockefeller Family Home: Kykuit. New York: Abbeville Publishing Group. 1998.
  • Rockefeller, John D. (1984) [1909]. Random Reminiscences of Men and Events. New York: Sleepy Hollow Press and Rockefeller Archive Center. 
  • Rose, Kenneth W.; Stapleton, Darwin H. (1992). „Toward a 'Universal Heritage': Education and the Development of Rockefeller Philanthropy, 1884–1913”. Teachers College Record. 93 (3): 536—55. ISSN 0161-4681. 
  • Sampson, Anthony (1975). The Seven Sisters: The Great Oil Companies and the World They Made. Hodder & Stoughton. 
  • Segall, Grant (8. 2. 2001). John D. Rockefeller: Anointed With Oil. Oxford University Press. ISBN 978-0-19512147-6. Приступљено 19. 12. 2012. 
  • Stasz, Clarice (1995). The Rockefeller Women: Dynasty of Piety, Privacy, and Service. St. Martins Press. .
  • Tarbell, Ida M. (1963) [1904]. The History of the Standard Oil Company. 2 vols. Gloucester, MA: Peter Smith. 
  • Williamson, Harold F. and Arnold R. Daum. The American Petroleum Industry: The Age of Illumination, 1959; also vol 2, American Petroleum Industry: The Age of Energy, 1964.
  • Yergin, Daniel. The Prize: The Epic Quest for Oil, Money, and Power. New York: Simon & Schuster, 1991.
  • Public Diary of John D. Rockefeller, now found in the Cleveland Western Historical Society

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џон_Д._Рокфелер&oldid=23103467”