Дехлоран плус
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.033.575 |
| |
| Својства | |
| C18H12Cl12 | |
| Моларна маса | 653,724 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Дехлоран плус (скраћено ДДЦ-ЦО[3]) јесте органско једињење, које садржи 18 атома угљеника и има молекулску масу од 653,724 Da. Децхлоране плус је полихлоринисани ретардант пламена, који производи предузеће Оxyцхем. Ово једињење се формира Дилс-Алдеровом реакцијом два еквивалента хексахлороциклопентадиена са једним еквивалентом циклооктадиена. sin и anti изомери се формирају у приближном односу 1:3.[4][5]
-
sin изомер -
anti izomer
Osobine[уреди | уреди извор]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 0 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 0 |
| Particioni koeficijent[6] (ALogP) | 8,2 |
| Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) | -14,5 |
| Поларна површина[8] (PSA, Å2) | 0,0 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Bergman, Å.; Rydén, A.; Law, R. J.; De Boer, J.; Covaci, A.; Alaee, M.; Birnbaum, L.; Petreas, M.; Rose, M.; Sakai, S.; Van Den Eede, N.; Van Der Veen, I. (2012). „A novel abbreviation standard for organobromine, organochlorine and organophosphorus flame retardants and some characteristics of the chemicals”. Environment International. 49: 57. doi:10.1016/j.envint.2012.08.003.
- ^ Sverko, E.; Tomy, G. T.; Reiner, E. J.; Li, Y. F.; McCarry, B. E.; Arnot, J. A.; Law, R. J.; Hites, R. A. (2011). „Dechlorane Plus and Related Compounds in the Environment: A Review”. Environmental Science & Technology. 45 (12): 5088. doi:10.1021/es2003028.
- ^ Garcia, J. G.; Fronczek, F. R.; McLaughlin, M. L. (1991). „Tandem reverse-electron-demand diels-alder reactions of 1,5-cyclooctadiene”. Tetrahedron Letters. 32 (28): 3289. doi:10.1016/S0040-4039(00)92688-1.
- ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. Архивирано из оригинала 22. 07. 2014. г. Приступљено 12. 06. 2016.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
