Десензитизација (медицина)
Десензитизација је смањење или уклањање негативне реакције организма на неку материју или подстицај.
Медицина[уреди | уреди извор]
На примјер, ако особа са шећерном болешћу има лошу алергијску реакцију за узимање пуне дозе говеђег инсулина, лекар даје особи врло малу количину инсулина у почетку. Временом се дају све веће дозе, све док особа не постане толерантна на пуне дозе. Ово је један од начина навикавања тела на пуну дозу и избегавања алергијске реакције.
На ћелијском нивоу, примјена малих доза од токсина производи IgG одговор који на крају надјачава хиперсензитивност IgE одговора.[1][2] Другачији механизам је одговоран за десензитизацију на антибиотике, који се изводи током краћег временског периода од десензитизације на друге алергије. У овом облику десензитизације, пацијент се полако излаже на нивоу антибиотика који производи слабе анафилаксије. На крају поступка, пацијентови мастоцити су исцрпели њихов гранулирани садржај, а пацијент не може подлећи алергијској реакцији док ове ћелије не повратите те садржаје.
Фармакологија[уреди | уреди извор]
У фармакологији, десензитизација је губљење одзива на продужену или повећану дозу лека.[3] Такође се назива тахифилаксија, или толеранција лека. То је један од важних аспеката дизајна лекова.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Фисцхер ЈЕ, Јохнсон ТР, Пееблес РС, Грахам БС (1999). „Ваццинатион wитх пертуссис тоxин алтерс тхе антибодy респонсе то симултанеоус респираторy сyнцyтиал вирус цхалленге”. Тхе Јоурнал оф Инфецтиоус Дисеасес. 180 (3): 714—9. ПМИД 10438359. дои:10.1086/314947.
- ^ Ципранди Г, Марсеглиа ГЛ, Тосца МА (2006). „Аллерген-специфиц иммунотхерапy: ан упдате он иммунологицал мецханисмс оф ацтион”. Моналди Арцхивес фор Цхест Дисеасе = Арцхивио Моналди пер Ле Малаттие Дел Тораце / Фондазионе Цлиница Дел Лаворо, ИРЦЦС [анд] Иституто Ди Цлиница Тисиологица Е Малаттие Аппарато Респираторио, Университà Ди Наполи, Сецондо Атенео. 65 (1): 34—7. ПМИД 16700191.
- ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. стр. 36—37. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- ^ Рицхард Ланзара. „Wхy Арен'т Другс Сафер? - Ис Ит Бецаусе Wе Неед А Фундаментал Ундерстандинг оф тхе Рецептор Респонсе?”.
