Диетил карбонат
| |
| Називи | |
|---|---|
| Други називи
карбонски етар; етил карбонат; Еуфин[1]
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.003.011 |
| |
| Својства | |
| C5H10O3 | |
| Моларна маса | 118,13 g/mol |
| Агрегатно стање | чиста течност |
| Густина | 0,975 g/cm3 |
| Тачка топљења | -43 °C |
| Тачка кључања | 126-128 °C |
| нерастворан | |
| Опасности | |
ЕУ класификација (ДСД)
|
запаљив (F) |
| R-oznake | R11 |
| S-oznake | S9 S16 S29 S33 |
| Tačka paljenja | 33 °C |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Диетил карбонат је естар угљене киселине и етанола. На собној температури (25 °C) диетил карбонат је чиста течност са ниском тачком паљења
Диетил карбонат се користи као растварач. Он се може користити као компонента електролита у литијумским батеријама.
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ „Диетхyл царбонате”. Приступљено 01. 02. 2010.
