Дигитализација

С Википедије, слободне енциклопедије
Скенер

Дигитализација је процес превођења једног објекта, слике, звука, документа или сигнала (обично аналогног) у дигитални облик. Резултат овог процеса је дигитални објекат, тј. дигитална слика за објекат, или дигитална форма за сигнал. Буквално гледано, дигитализација представља бележење аналогног сигнала у дигиталном облику. Што би за документ значило да слика објекта прати визуелни идентитет, оквире и структуру самог објекта.

Процес[уреди | уреди извор]

Термин дигитализација се најчешће користи када се различити облици информација, попут текста, звука, слике или гласа, конвертују у бинарни код. У бинарном коду информација постоји у дигиталном облику као једна од две цифре, 0 или 1. Овако дефинисана информација позната је и под називом бит (цифре у бинарном бројном систему - систем са основом 2) где секвенце цифара 0 и 1 конституишу информацију која се назива бајт.[1]

Аналогни сигнали су константне променљиве, и по броју могућих вредности сигнала у датом тренутку, као и по броју тачака у сигналу у датом временском периоду. Са друге стране, дигитални сигнали се у оба та аспекта испољавају као коначни низови целих бројева, дакле дигитализација у практичном смислу подразумева апроксимацију слике коју репрезентује.

Дигитализација се одвија кроз два основна процеса:

Дискретизацију
или читање аналогног сигнала А , у правилним временским интервалима (фреквенцији), узорковањем вредности сигнала за дати моменат интервала. Свако ово читање назива се узорак и може се сматрати неограничено прецизним у овом делу процеса;
Квантизација
у којој се узорци заокружују на фиксни скуп целих бројева у процесу у рачунарској терминологији познатом као квантовање.

Уопштено ови процеси могу тећи и истовремено, иако се концептуално разликују.

Примери[уреди | уреди извор]

Термин дигитализација се често користи да се опише скенирање аналогних извора, попут штампаних фотографије и снимљених видео записа на компјутеру ради уређивања приказа ових објеката, али се такође може односити и на снимање и репродукцију звука (где је узорак одређен килохерцима) или снимање трансформација текстурних мапа. У овом последњем случају , као и код нормалне фотографије, узорак се дефинише као код резолуције слике, што значи да се најчешће мери у пикселима по инчу.

Дигитализација је примаран начин чувања слика у облику погодном за пренос и обраду на рачунару, без обзира да ли се ради о објектима скенираним из дводимензионалних аналогних оригинала или уз помоћ уређаја попут дигиталних фото-апарата или компјутеризованих томографских инструмента као што је ЦТ скенер, или другим начинима бележења прецизних димензија стварног објекта, као што је нпр. моторно возило, уз помоћ уређаја за 3Д скенирање.[2]

Дигитализација је централна делатност код израде дигиталних презентација географских подручја, где се користи растер или векторска графика у географским информационим системима, и тако стварају електронске карте, било из слика различитих сателитских фотографија или дигитализацијом са традиционалних папирних извора: мапа, графика и фотографија.[3]

"Дигитализација" се као термин користи такође и да опише процес попуњавања различитих база са фајловима или подацима. Ова употреба је технички неправилна, али потиче од претходног правилног коришћења термина за описивање дела процеса код дигитализације аналогних извора, као што су штампане слике и брошуре, у ажурирању ових објеката на циљане базе података.

Термин дигитализација се може користити и у области дизајнирања одеће, када се одређене слике оживљавају компјутеризованим машинама за вез уз помоћ разних програмских пакета а затим чувају у компјутеру као дизајн датотеке (фајлови). Овако сачувани фајлови се стављају на вез машину а затим примењују у везу на тканини. Највише подржан формат код овог примера су ДСТ датотеке.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Флеw, Террy. 2008. Неw Медиа Ан Интродуцтион. Соутх Мелбоурне. 3рд Едитион. Соутх Мелбоурне: Оxфорд Университy Пресс.
  2. ^ „Дигиматион фор 3Д Моделс, 3Д Софтwаре анд Цреативе Сервицес[[Категорија:Ботовски наслови]]”.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  3. ^ „Опен соурце Енгауге Дигитизер фор дигитизинг грапхс”.