Дивљи дуван

Дивљи дуван (сеоски дуван, сељачки дуван, табак дивљи, дивљи дуван, пердусиа, прдосија, жутозеленкасти дуван; лат. Ницотиана рустица), једна од седамдесетак врста у роду дувана. Расте као једногодишња биљка.

Домовина му је Перу одакле се распространио по Европи, Азији, Африци и деловима Северне Америке.

Опис

Сељачки или дивљи дуван је годишња зељаста биљка која досеже 40 до 60, ретко 120 цм висине. Биљке су прекривене љепљивом длаком. Петељке су дуге 5 до 15 цм, листови су дугачки од 10 до 30 цм, јајолики, дугуљасти до ланцеолатни, мембрански и срцолики до заобљени у дну листа.

Цваст је компактна, лабавих стапки с много цветова, цветови се налазе на цветним стабљикама од 3 до 7 мм. Чашка у облику чаше дугачка је 7 до 12 мм, чашице су неправилно троугласте. Круна је зеленкасто-жуте боје, састоји се од 5 латица које су спојене у 1,2 до 2 цм дугу цев пречника око 4 мм. На крају цијеви, латице формирају кратке, неупадљиво истакнуте режњеве. Прашници су различите дуљине. Капсула сјеменки је готово кугласта и има пречник од 1 - 1.6 цм. Семенке су смеђе и издужене, дуге око 1 мм.

Број хромозома је 2н = 48.

Употреба

Дивљи дуван изворно се користио у горњој регији Амазоне (Перу, Еквадор, Јужна Колумбија, западни Бразил) у оквиру традиционалне шаманске амазонске медицине "Вегеталисмо" (шпански: лечење биљним духовима) и од стране местичких исцјелитеља .Тамо има статус свете биљке,те је чест састојак ајахуаске ( обредно приређен и конзумиран јак декокт од више психоактивних биљака). У регији Амазоне користи се као мапакхо (ручно израђен свитак налик цигари), а рјеђе и као духан за лулу. У горњој регији Амазоне - као и у западној Јужној Америци - уобичајена је јавна конзумација овог духана . Никада га се не користи тек за стјецање материјалне добити већ искључиво у сврху особног или групног прочишћења,те се увијек користи у природном непрерађеном облику,никада умотан у папир и "оплемењен" најразличитијим кемикалијама.

Узгој Ницотиана рустице је у Европи познат од Тридесетогодишњег рата (1618. – 1648.), те су узгојене и бројне сорте. Данас исте имају важност само у Русији, Турској, Вијетнаму, неким источноевропским земљама и у Јужној Америци. Најпознатији европски производ од овог дувана је врло јака руска цигарета - ткз. Махорка. Посебност је изузетно висок садржај никотина у лишћу (до 9 пута/по некима до 20/више него код обичног дувана), због чега се дувански производи од дивљег дувана не смеју продавати у ЕУ. Најбоље расте на песковитом тлу с одређеном количином глине. Препоручује се поновна сетва на истом месту барем сваке друге године јер иначе постоји опасност да ће квалитета дувана иначе пасти. Листови се чисте врућом водом, те се суше и уситне.Због изразито високог садржаја никотина може се користити и као инсектицид.

Употреба у народној медицини

Сви делови биљке садрже никотин који је јак наркотик. Листови су антиспазмодични, катартични, еметички, имају опојни и седативни учинак. Они се извана користе као облог и за испирање у лијечењу реуматских отеклина, кожних болести и убод шкорпије .

Хемијски састав

Као и друге врсте биљака рода Ницотиана, сви делови садрже никотин (у сувом лишћу - 5-15%, код правог дувана само до 2,88%), норникотин, никотеин и анабазин, с изузетком зрелих семенки. Биљка такође садржи и хармин, хармалин и тетрахидрохармин, због чега има ентеогени учинак и користи се у шаманистичким праксама бројних домородачких народа у Јужној Америци . Суви листови садрже 15-20% лимунске киселине.

Додатна литература

• МцКенна, Теренце (јануар 1993). Фоод оф тхе Годс: Тхе Сеарцх фор тхе Оригинал Трее оф Кноwледге а Радицал Хисторy оф Плантс, Другс, анд Хуман Еволутион. Рандом Хоусе Публисхинг. ИСБН 978-0-553-37130-7. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза).
• Wилберт Ј. Тобаццо анд Схаманисм ин Соутх Америца. — Неw Хавен, Цонн: Yале Университy Пресс, 1987.