Пређи на садржај

Доплер ултрасонографија

С Википедије, слободне енциклопедије
Доплер ултрасонографија, дуплекс ултрасонографија
Спектрално дуплексно скенирање заједничке каротидне артерије
MeSHД018616
MedlinePlus003433

Доплер ултрасонографија или дуплекс ултрасонографија (акроним ДУС) је врста медицинске ултрасонографије која мкористи Доплеров ефекат за снимање кретања ткива и телесних течности (обично крви),[1][2] и њихове релативне брзине до сонде. Она у се себи обједињује Б-моде, приказ пулсним таласним Доплером којим се визуализује проток крви кроз крвне судове и CD, приказ колор доплером, којим се визуализује структуре и хемодинамика унутар крвних судова и квантификује степен и озбиљности стенозе (сужења).[3] Оба приказа истовремено (зато се метода назва и „дуплекс”) чине на екрану јединствену слику која омогућује квалитетнију интерпретацију налаза.[4]

Израчунавањем померања фреквенције одређене запремине узорка, на пример, протока у артерији или млаза протока крви преко срчаног залиска, може се одредити и визуелизовати његова брзина и смер. Доплер у боји или доплер протока у боји представља приказ брзине помоћу скале боја. Доплер слике у боји се генерално комбинују са сликама у нијансама сиве (Б-режим) за приказ дуплекс ултрасонографских слика, омогућавајући истовремену визуализацију анатомије подручја.[5]

Ово је посебно корисно у кардиоваскуларним студијама (сонографија васкуларног система и срца) и неопходно је у многим областима као што је одређивање обрнутог протока крви у васкулатури јетре код порталне хипертензије.

Доплер ултрасонографија је неинзивна и јако јефтина метода, што је чини јако доступно у свакодневном раду.[6]

Нове технике као што су дводимензионални проток у реалном времену или тродимензионална (3Д) ехокардиографија, као и употреба ултразвучних контрасних средстава, још виђе ће унапредити могућности ДУС-а.

Намена[уреди | уреди извор]

Детекцијом субклиничке артеријске болести, ДУС обезбеђује релевантне информације у погледу процене кардиоваскуларног ризика. Б-мод ултразвука је такође поуздана техника за мерење интимо-медијалног задебљења (ИМТ), као маркер тежине атеросклерозе код појединаца и као предиктор кардиоваскуларног морбидитета и морталитета.[7]

Доплер ултрасонографија такође омогућава и комплентну васкуларну евалуацију различитих корита крвних судова и често је први корак у дијагностици, евалуацији и обради протока у великим и малим крвним судовима као што су аорта, гране аорте попут бубрежних артерија, артерија доњих или горњих екстремитета, вратних артерија, вертебралних артерије, артерија унутар лобање на бази мозга (транскранијална ултрасонографија).[8]

Доплер ултрасонографијом се прегледају и вене, најчешће вене доњих екстремитета, а далеко ређе друге вене.

Помоћу ДУС могуће је дијагностиковати сужење (стенозу) или потпуно зачепљење (оклузију) испитиване артерије, и тиме искључити постојање проширења артеријског зида (анеуризме), односно препознати угрушке (тромбе) у испитиваним венама.

Понекад методом дуплекс ултрасонографије, обавља васоскен, након постављања манжетне за мерење крвног притиска на надлактицу и наткољеницу. Овом меродом се израчунава АБИ индекс (однос крвног притиска на нивоу глежња и крвног притиска на нивоу надлактице. АБИ индекс износи нормално више од 0,9, а вредности мање од 0,5 говоре у постојању периферне васкуларне болести.

Поступак[уреди | уреди извор]

Принцип рада Доплер ултрасонографије

Доплер ултрасонографија се изводи у лежећем положају. Уколико се испитују артерије или вене доњих екстремитета тада ћете ослободити доњи део тела од одеће и облачи медицинске гаћице. У мирном затамњеном простору лекар потом на испитиване делове тела наноси одређену количину провидног гела (на бази воде) који служи за бољи пренос звучних таласа у ткиво, и бољи пријем таласа из ткива.[9]

Током преглеса одговарајућом сондом се испитује жељена артерија или вена, а повремено ће се од пацијента тражити да дубоко удахнете и задржите ваздух, или се напне као да ће обавити дефекацију (Валсалвин маневар) или промените положај тела, па чак и устати и неко време стоји.

На крају прегледа пацијент комадаом папира уклањање вишка гела, који се лако одстрањује, не штети кожи, и обично не изазива алергијске реакције и не прља одећ (јер је на бази воде).

Доплеров модалитет[уреди | уреди извор]

Боја[уреди | уреди извор]

Доплер боја прекрива информације о брзини покретних објеката преко типичне слике Б-режима. У овом случају, запремина узорка је област од интереса. Машина затим користи фреквенцију и амплитуду повратних одјека из пулсног испитивања тог региона да прикаже информације о протоку у датој области. Машина може да додели различите боје у зависности од смера протока, познатог и као фазни помак. Традиционално се користе црвена за проток према трансдуктору или плава за проток даље од сонде. Поред тога, машина ће израчунати нијансу боје на основу средњег померања фреквенције испитиваног пиксела, који представља средњу брзину протока у тој области. Ова нијанса је генерално светлија за објекте који се брже крећу и тамнија за објекте који се спорије крећу.[10]

Колор доплер је користан за испитивање присуства или одсуства крвотока у органима и за брзо истраживање великих површина за турбулентни ток. У случају снимања срца, користи се за квалификацију регургитантног и турбулентног тока. Иако се неке квантитативне информације могу добити стратешком употребом доплера у боји, он је генерално користан за квалитативне информације о датој запремини узорка.[11]

Снага[уреди | уреди извор]

Повер Доплер прекрива информације о енергији повратног Доплеровог сигнала уместо фреквенције на Б-режим слике. Да би то урадио, трансдуктор прво добија информације о Доплеру идентично онима у Доплеру у боји. Користећи импулсно испитивање запремине узорка, систем одређује опсег одјека са помереним фреквенцијама услед протока. Међутим, када се одреде ове померене фреквенције, машина игнорише информације о фреквенцији уместо да користи само информације о амплитуди из ових таласа. Амплитуде се затим мапирају у боју (често наранџасту) са сигналима веће снаге који се појављују као светлије нијансе. Ове нијансе представљају снагу или „моћ“ повратних сигнала и не садрже никакве информације о правцу или брзини. Повећана јачина сигнала, у овом случају, приписује се повећаном волумену покретне крви као и другим факторима као што су брзине смицања и број распршивача у запремини узорка.

Постоји неколико предности за напајање Доплера. Снажни доплер, за разлику од колор или спектралног доплера, мање утиче на доплер угао и стога може да открије проток који може бити близу окомитог на ултразвучни сноп. Поред тога, када се појачање повећава, шум мале амплитуде у околном ткиву се лакше филтрира, што може повећати осетљивост доплера снаге за детекцију протока крви у стањима ниског протока.[12]

Спектрални доплер[уреди | уреди извор]

Спектрални доплер је термин који се користи за описивање доплера пулсног таласа (ПВ) и доплера са континуираним таласом (CV).[13] У овим облицима Доплеровог снимања, опсег фреквенција које се враћају на претварач током одређеног периода подлеже машински аутоматизованим функцијама брзе Фуријеове трансформације.[14] Ове функције омогућавају усредњавање враћених фреквенција, које се претварају у брзину и приказују као функција времена.[15]

ПВ доплер[уреди | уреди извор]

ПВ Доплер се користи за одређивање померања фреквенције унутар одређене области интересовања. Да би то урадио, корисник користи снимање у Б-режиму да би подесио локацију запремине узорка или „капије“ за испитивање помоћу пулсног таласног Доплера. Уређај затим емитује кратке звучне импулсе и чека повратни ехо. Пошто је брзина звука у меким ткивима позната, уређај може да варира период током којег „слуша“ повратне ехо на основу очекиваног времена које ће звук требати да путује да би се вратио до сонде. ПВ Доплер онда може да изолује помаке фреквенције из запремине узорка, што је приказано у графичком облику са фреквенцијом на и-оси и временом на к-оси.[16] Ако корисник унесе податке у вези са Доплеровим углом, машина може израчунати брзину и приказати ово уместо фреквенције. ПВ Доплерови таласни облици обично изгледају „изрезани“ тако што приказују само уски опсег брзина. Ово је могуће јер капија за испитивање може да изабере мале области где брзине протока постоје само у уском опсегу.[17]

Главни недостатак ПВ Доплера је тај што због потребе за кашњењем у преносу импулса и пријемом одјека постоји ограничење броја импулса који се могу послати током одређеног временског периода. Број импулса послатих у периоду од једне секунде се назива фреквенција понављања импулса (ПРФ). Што је већа брзина објекта од интереса, већи ПРФ мора бити да би се тачно откриле повратне фреквенције. ПВ Доплер има максималну границу на којој ехо из запремине узорка нема довољно времена да се врати у претварач пре него што се пошаље следећи импулс. У овом тренутку, повратни одјеци више нису координирани са пренесеним импулсом, а Доплеров помак се више не може тачно доделити.[18]

CV доплер[уреди | уреди извор]

CV Доплер се користи за одређивање померања фреквенције дуж целе путање испитивања. Користи два одвојена елемента претварача; један претварач за пренос звука, а други за пријем звука. Пошто постоје одвојени трансдуктори за пренос и пријем, звук се може преносити и примати непрекидно. Одјеци се затим филтрирају за оне са помаком фреквенције, који су графички исцртани са брзином на и-оси и временом на к-оси. Пошто се добијају све брзине дуж дате путање, таласни облик изгледа „попуњен“.

Предност CV Доплера је што се не ослања на импулсне звучне таласе. Због тога, CV Доплер може да мери веома велике брзине. Међутим, због недостатка информација или контроле у ​​вези са дубином примљених фреквенција, не може тачно да одреди одакле су те брзине настале дуж осе испитивања.[19]

Врсте[уреди | уреди извор]

Транскранијални доплер[уреди | уреди извор]

Транскранијална доплер инсонација церебралне циркулације
Медицински ултразвук квржице меког ткива, који показује знаке сумње на малигни лимфни чвор:[14]- Доплер ултразвук који показује хиперемични проток крви у хилуму и централном кортексу и/или абнормални (не-хиларни кортикални) проток крви - Повећана фокална кортикална дебљина већа од 3 мм - Одсуство масног хилума

Транскранијални доплер (ТЦД) и транскранијални колор доплер (ТЦЦД) мере брзину протока крви кроз крвне судове мозга транскранијално (кроз лобању). Ови начини медицинског снимања врше спектралну анализу акустичних сигнала које примају и стога се могу класификовати као методе активне акустоцеребрографије. Користе се као тестови који помажу у дијагностици емболије, стенозе, вазоспазма због субарахноидалног крварења (крварење из руптуре анеуризме) и других проблема.

Ови релативно брзи и јефтини тестови постају све ефикаснији за откривање:[20]

  • болести српастих ћелија,
  • исхемијске цереброваскуларне болести,
  • субарахноидалног крварења,
  • артериовенских малформација и
  • застоја церебралне циркулације.

Тестови могу бити корисни и за периоперативно праћење и инфекцију менингеа.[21]

Транскранијални доплер којисе користи за ове тестове постаје све преносивија, што омогућава клиничару да одлаз у болницу, у ординацију или у старачки дом на стационарне и амбулантне прегледе.

Транскранијални доплери се често користе у комбинацији са другим тестовима као што су МРИ, МРА, каротидни дуплекс ултразвук и ЦТ скенирање.

Транскранијални доплер се такође користе за истраживања у когнитивној неуронауци.

Површна мека ткива[уреди | уреди извор]

Доплер ултразвук може помоћи у разликовању бенигних од малигних квржица меког ткива.[22]

Доплер је користан и у процени упале тетива и зглобова као што је нпр. паратенонитис.[23][24]

Крвни судови[уреди | уреди извор]

Одсуство протока и хиперехогеног садржаја у дубокој венској тромбози субсарторијалне вене
Ултрасонографија бубрега дуплекс техником нормалног одраслог бубрега, са проценом систолне брзине (Вс), дијастолне брзине (Вд), времена убрзања (АоАТ), систолног убрзања (Ао Аццел) и отпорног индекса (РИ). Црвена и плава боја у пољу за боје представљају ток ка и од трансдуктора, респективно. Спектрограм испод слике Б-режима показује брзину протока (м/с) у односу на време (с) добијено унутар гејта опсега. Мале блиц иконе на спектрограму представљају почетак мерења протока.
Фетални доплер монитор
Доплер ехокардиографија

Ултрасонографија крвних судова помаже у одређивању више фактора у циркулаторном систему. Може да процени централне (абдоминалне) и периферне артерије и вене, помаже у одређивању количине васкуларне стенозе (сужења) или оклузије (потпуне блокаде) унутар артерије, помаже у искључивању анеуризматичне болести и главна је помоћ при владању излаз тромботичких догађаја. Дуплекс је јефтин, неинвазиван начин за одређивање патологије. Користи се на пример у:

  • Ултрасонографија каротида[25]
  • Ултрасонографија дубоке венске тромбозе
  • Ултрасонографија хроничне венске инсуфицијенције ногу

Дуплекс евалуација се обично ради пре било каквог инвазивног тестирања или хируршке процедуре.[26] Ултразвучно дуплексно скенирање може пружити додатне информације које могу водити доношење терапијских одлука. Може се идентификовати локација и тежина артеријских сужења и оклузија. Васкуларни ултразвук може да мапира болест у сегментима доњих екстремитета са великом прецизношћу, иако дуплексно скенирање одузима више времена од других студија артерија доњих екстремитета.

Алтернатива Доплеру за визуелизацију судова је Б-ток,[27] који дигитално истиче слабе рефлекторе протока (углавном црвена крвна зрнца) док потискује сигнале из околног непокретног ткива. Може истовремено да визуелизује крв која тече и околна непокретна ткива.[28]

Поред визуелизације, ултразвук се такође може користити у Доплер аускултацији (без визуелног), слично коришћењу ултразвучног беби монитора, за лоцирање угрушака или других васкуларних опструкција или колапса праћењем крвног суда док се звук више не чује.[29] Такође се користи за потврду проходности артерија дорсалис педиса када едем или друга стања чине ручну палпацију непрактичном.

Бубрези[уреди | уреди извор]

Доплер ултразвук се широко користи у ултразвуку бубрега. Бубрежни кевни судови се лако приказују колор доплер техником да би се проценила њихова перфузија.[9]

Применом спектралног доплера на бубрежну артерију и одабране интерлобуларне артерије, могу се проценити:

  • вршне систолне брзине,
  • индекс отпора и
  • криве убрзања (нпр вршна систолна брзина бубрежне артерије изнад 180 цм/с је предиктор бубрежне артерије стеноза већа од 60%, а индекс резистенције, који је израчунат из вршне систолне и крајње систолне брзине, изнад 0,70 указује на абнормални реноваскуларни отпор).[30]

Фетални доплер мониторинг[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Фетални доплер монитор

Фетални доплер монитори, који се називају једноставно доплер или фетални доплер, обично нису технички гледано - графички монитори, већ апарати који генеришу звук, користећи Доплеров ефекат за откривање откуцаја срца фетуса током пренаталне неге. Ови преносни или ручни апарати, код неких модела могу да приказују број откуцаја срца фетуса у минути (БПМ).

Употреба феталног доплер монитора се понекад назива Доплерова аускултација, јер пружају информације о фетусу сличне онима које пружа фетални стетоскоп.

Срце[уреди | уреди извор]

Доплер ехокардиографија је употреба Доплер ултрасонографије за испитивање срца. [31] Ултразвучни таласи који мењају свој нагиб када се одбијају од ћелија крви које се крећу корз срце и крвне судове (Допплерови сигнали) могу помоћи лекару да мери брзину и смер кретања крви у срцу.[31]

Захваљујући Доплеров ефекат добија се ехокардиограм уз помоћ кога се може проценити у одређеним границама, тачан правац крвотока и брзина крви и стање срчаног ткива у било којој произвољној тачки срца.

Преглед је потпуно безболан и нешкодљив, по потреби се може понављати небројено пута. Једно од ретких ограничења је да ултразвучни сноп треба да буде што је могуће паралелнији са протоком крви.[32]

Мерења брзине протока овом методом омогућавају процену:

  • подручја и функције срчаних залистака,
  • било какве абнормалне комуникације између леве и десне стране срца,
  • било какво цурење крви кроз вентиле (валвуларна регургитација),
  • израчунавање минутног волумена срца и
  • израчунавање односа Е/А[33] (мера дијастолне дисфункције).

Ултразвук са појачаним контрастом који користи контрастно средство са микромехурићима испуњеним гасом може се користити за побољшање брзине или других медицинских мерења везаних за проток крви кроз срце.

Доплер ехокардиографија је комплементарне дијагностичке метода са ЕКГ, холтер ЕКГ-а, ултразвуком каротида у врату, тестом физичког оптерећења и коронографијом.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сривастав, А.; Бхоги, К.; Мандал, С.; Схарад, M. (август 2019). „Ан Адаптиве Лоw-Цомплеxитy Абнормалитy Детецтион Сцхеме фор Wеарабле Ултрасонограпхy”. ИЕЕЕ Трансацтионс он Цирцуитс анд Сyстемс. 66 (8): 1466—1470. С2ЦИД 117391787. дои:10.1109/ТЦСИИ.2018.2881612. 
  2. ^ Францесцхи C (1978). L'Инвестигатион васцулаире пар ултрасонограпхие допплер. Массон. ИСБН 2-225-63679-6. 
  3. ^ Де Гаетано, А. M.; Спеца, С.; Суммариа, V. (1991). „Цомбинед Допплер УС-цолор-Допплер: пхyсицал принциплес, тецхниqуес анд хемодyнамиц цонсидератионс”. Раyс. 16 (2): 153—172. ИССН 0390-7740. ПМИД 1924880. 
  4. ^ Цхеунг, Мауреен Е.; Сингх, Викрамјеет; Фирстенберг, Мицхаел С. (2024), Дуплеx Ултрасоунд, СтатПеарлс Публисхинг, ПМИД 29083769, Приступљено 2024-01-30 
  5. ^ „Допплер Ултрасоунд: Wхат Ис Ит, Пурпосе анд Процедуре Детаилс”. Цлевеланд Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30. 
  6. ^ Кремкау Ф.W. Сонограпхy Принциплес анд Инструментс. 8тх ед. Ст. Лоуис: Елсевиер/Саундерс; 2011: 150–170.
  7. ^ ЛЕWИС, БРАДЛЕY D.; ЈАМЕС, Е. МЕРЕДИТХ (1989). „Цуррент Апплицатионс оф Дуплеx анд Цолор Допплер Ултрасоунд Имагинг: Абдомен”. Маyо Цлиниц Процеедингс. 64 (9): 1158—1169. ИССН 0025-6196. дои:10.1016/с0025-6196(12)64985-4. 
  8. ^ Тхиммаппа, Нанда (2022), Трансцраниал Допплер Ултрасоунд, Спрингер Интернатионал Публисхинг, стр. 241—264, ИСБН 978-3-030-90224-7, Приступљено 2024-01-30 
  9. ^ а б „Пелвиц Ултрасоунд”. www.хопкинсмедицине.орг (на језику: енглески). 2021-08-08. Приступљено 2024-01-30. 
  10. ^ Кремкау, Ф. W. (1992). „Допплер цолор имагинг. Принциплес анд инструментатион”. Цлиницс ин Диагностиц Ултрасоунд. 27: 7—60. ИССН 0193-743X. ПМИД 1497942. 
  11. ^ Бурнс, П. Н. (1993). „Принциплес оф Допплер анд цолор флоw”. Ла Радиологиа Медица. 85 (5 Суппл 1): 3—16. ИССН 0033-8362. ПМИД 8332812. 
  12. ^ Кеннy ЈС, Мундинг ЦЕ, Еибл ЈК, Еибл АМ, Лонг БФ, Боyес А, Yин Ј, Верреццхиа П, Парротта M, Гатзке Р, Магнин ПА, Бурнс ПН, Фостер ФС, Деморе ЦЕМ (април 2021). „А новел, хандс-фрее ултрасоунд патцх фор цонтинуоус мониторинг оф qуантитативе Допплер ин тхе царотид артерy”. Сци Реп. 11 (1): 7780. 
  13. ^ Царролл, Давид. „Спецтрал Допплер (ултрасоунд) | Радиологy Референце Артицле | Радиопаедиа.орг”. Радиопаедиа (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30. 
  14. ^ Кремкау, Фредерицк W. (2011). „Принциплес оф Спецтрал Допплер”. Јоурнал фор Васцулар Ултрасоунд (на језику: енглески). 35 (4): 214—228. ИССН 1544-3167. дои:10.1177/154431671103500405. 
  15. ^ Рубин, Ј. M. (1994). „Спецтрал Допплер УС”. Радиограпхицс: А Ревиеw Публицатион оф тхе Радиологицал Социетy оф Нортх Америца, Инц. 14 (1): 139—150. ИССН 0271-5333. ПМИД 8128046. дои:10.1148/радиограпхицс.14.1.8128046. 
  16. ^ Русс, Меган К.; Лафата, Ницоле M.; Робертсон, Сцотт Х.; Самеи, Ехсан (2023). „Пулсед wаве Допплер ултрасоунд: Аццурацy, вариабилитy, анд импацт оф ацqуиситион параметерс он флоw меасурементс”. Медицал Пхyсицс. 50 (11): 6704—6713. ИССН 2473-4209. дои:10.1002/мп.16774. 
  17. ^ „Пулсед Wаве Допплер”. Цардиовасцулар Едуцатион (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30. 
  18. ^ „Пулсед-Wаве Допплер | ФУЈИФИЛМ ВисуалСоницс”. www.висуалсоницс.цом. Приступљено 2024-01-30. 
  19. ^ Кохлман-Тригобофф D (децембар 2016). „Утилитy оф тхе ханд-хелд цонтинуоус wаве Допплер ин тхе васцулар еxаминатион: А ревиеw”. Ј Васц Нурс. 34 (4): 160—162. 
  20. ^ „Трансцраниал Допплер (ТЦД) Ултрасоунд: Wхат ит Детецтс & Процедуре”. Цлевеланд Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30. 
  21. ^ „ТРАНСЦРАНИАЛ ДОППЛЕР ИН ТХЕ ИЦУ”. 2015-04-25. Архивирано из оригинала 25. 04. 2015. г. Приступљено 2022-02-10. 
  22. ^ Диалани, V.; Јамес, D. Ф.; Сланетз, П. Ј. (2015). „А працтицал аппроацх то имагинг тхе аxилла”. Инсигхтс инто Имагинг. 6 (2): 217—229. ПМЦ 4376818 Слободан приступ. ПМИД 25534139. дои:10.1007/с13244-014-0367-8. .
  23. ^ Каелеy, Гурјит С.; Бакеwелл, Цатхерине; Деодхар, Атул (2020). „Тхе импортанце оф ултрасоунд ин идентифyинг анд дифферентиатинг патиентс wитх еарлy инфламматорy артхритис: А нарративе ревиеw”. Артхритис Ресеарцх & Тхерапy. 22 (1): 1. ПМЦ 6939339 Слободан приступ. ПМИД 31898524. дои:10.1186/с13075-019-2050-4. .
  24. ^ Фегер, Јоацхим. „Паратенонитис | Радиологy Референце Артицле | Радиопаедиа.орг”. Радиопаедиа (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-10. 
  25. ^ Маитра, Соувик; Бхаттацхарјее, Сулагна; Баидyа, Далим К. (2020-01-16). „Цоррелатион Бетwеен Допплер Деривед Царотид Артерy Цоррецтед Флоw Тиме анд Прессуре Трансдуцер Деривед Радиал Артерy Цоррецтед Флоw Тиме: А Проспецтиве Обсерватионал Студy”. Цардиовасцулар Енгинееринг анд Тецхнологy. 11 (2): 128—133. ИССН 1869-408X. дои:10.1007/с13239-020-00455-1. 
  26. ^ Wеисс РА, Феиед C, Wеисс МА (2001). Веин Диагносис анд Треатмент: А Цомпрехенсиве Аппроацх. МцГраw-Хилл Профессионал. ISBN 0-07-069201-7.
  27. ^ Wацхсберг, Роналд Х. (2007). „Б-Флоw Имагинг оф тхе Хепатиц Васцулатуре: Цоррелатион wитх Цолор Допплер Сонограпхy”. Америцан Јоурнал оф Роентгенологy. 188 (6): W522—W533. ПМИД 17515342. дои:10.2214/АЈР.06.1161. .
  28. ^ Wанг, Хсин-Каи; Цхоу, Yи-Хонг; Цхиоу, Хонг-Јен; Цхиоу, Сее-Yинг; Цханг, Цхенг-Yен (2005). „Б-флоw Ултрасонограпхy оф Перипхерал Васцулар Дисеасес”. Јоурнал оф Медицал Ултрасоунд. 13 (4): 186—195. ИССН 0929-6441. дои:10.1016/С0929-6441(09)60108-9. .
  29. ^ Ван Лееуwен А, Бладх M (2015). Давис'с Цомпрехенсиве Хандбоок оф Лабораторy & Диагностиц Тестс wитх Нурсинг Имплицатионс (6тх ед.). Ф.А. Давис Цо.
  30. ^ Хансен, Кристоффер Линдсков; Ниелсен, Мицхаел Бацхманн; Еwертсен, Царолине (2016). „Ултрасонограпхy оф тхе Киднеy: А Пицториал Ревиеw”. Диагностицс (на језику: енглески). 6 (1): 2. дои:10.3390/диагностицс6010002 Слободан приступ. 
  31. ^ а б „Ецхоцардиограм: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-10. 
  32. ^ „Ехо срца (ехокардиорам)”. Стетоскоп.инфо (на језику: српски). Приступљено 2023-07-02. 
  33. ^ Мохамед, А. L.; Yонг, Ј.; Масиyати, Ј.; Лим, L.; Тее, С. C. (2004). „Тхе преваленце оф диастолиц дyсфунцтион ин патиентс wитх хyпертенсион реферред фор ецхоцардиограпхиц ассессмент оф лефт вентрицулар фунцтион”. Тхе Малаyсиан Јоурнал оф Медицал Сциенцес : МЈМС. 11 (1): 66—74. ПМЦ 3438153 Слободан приступ. ПМИД 22977362. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dopler_ultrasonografija&oldid=27870837”