Државни комуникациони штаб

С Википедије, слободне енциклопедије
Државни комуникациони штаб
Говернмент Цоммуницатионс Хеадqуартерс (ГЦХQ)
Логотип организације
Преглед
Датум оснивања1919. године као GC&CS
Претходне агенције
  • MI1b (Војска)
  • NID25 (Краљевска морнарица)
НадлежностХер Мајестy'с Говернмент
СедиштеХабл роуд
Челтнам, Енглеска
Уједињено Краљевство
51° 53′ 58″ Н 2° 07′ 28″ W / 51.89944° С; 2.12444° З / 51.89944; -2.12444
Запослени5.564 (31. март 2015.)[1]
Годишњи буџет£2.6 милијарде 2014–2015 фискалне године[2]
Министар
Руководиоци
Подређене агенције
Веб-сајтГЦХQ.гов.ук
Тхе Доугхнут ("Крофна"), седиште Владиног штаба за комуникације у предграђу Челтнама

Државни комуникациони штаб/Владин штаб за комуникације (енгл. GCHQ) је обавештајна и безбедносна служба, одговорна за пружање и осигурање електронских обавештајних података и информација применом техничког метода (ТЕЦХИНТ) и његових сакупљчких дисциплина (СИГИНТ, ЕЛИНТ, ИМИНТ, ЦОМИНТ), Влади и оружаним снагама Уједињеног Краљевства. Седиште је у такозваној „Крофни” у предграђу Челтнама од 1952. године. GCHQ је одговоран државном Секретару за иностране и послове Комонвелта (Борис Џонсон од 13. јула 2016.), али није део Министарства иностраних послова, а њен директор је у рангу редовног секретара.

GCHQ је првобитно основан након Првог светског рата као Владина школа за кодирање и шифру (Government Code and Cypher School - GC&CS) и био је познат под тим именом све до 1946. Током Другог светског рата био је лоциран у Блечли парку, познатом по својој улози у решавању немачких Енигма кодова. Тренутно постоје два главна дела штаба, Organizacija za složene signale (CSO), која је одговорна за прикупљање података, и Национални центар за сајбер сигурност (NCSC), који је одговоран за осигурање властитих комуникација Велике Британије.

Заједнички технички језички сервис (ЈТЛС) је мали осек и међувладин ресурс који је одговоран за претежно техничку језичку подршку и услуге превођења и тумачења у владиним одељењима. Колоциран је заједно са GCHQ-ом у административне сврхе.

Године 2013, GCHQ је добио знатну медијску пажњу када је Едвард Сноуден, бивши извршилац Агенције за националну безбедност САД-а, открио да је Агенција прикупљала све мрежне и телефонске податке у Уједињеном Краљевству путем Темпора програма. Ово је покренуло растуће Глобално надзорно разоткривање.

Кључне функције ГЦХQ[уреди | уреди извор]

Према већини званичних извора кључне функције Владиног штаба за комуникације су:

  • електронске обавештајне активности тј. примена и коришћење софистициране технологије за прикупљање електронских и дигиталних сигнала, у подршци националној безбедности, војним операцијама и борби против најтежих облика организованог криминала;
  • безбедност информација тј. заштита британских комуникација и информационих система од хакерских упада, уништавања и ометања;

Према Закону о обавештајним службама из 1994. године ГЦХQ је задужен и за:

  • надгледање и пресецање електромагнетних, звучних и других сигнала и опреме која производи такве сигнале;
  • прикупљање и уступање информација проистеклих или у вези са таквим сигналима или опремом и сигнала из шифрованих материјала;
  • пружање савета/помоћи у вези:
    • страних језика (укључујући и техничку терминологију)
    • и шифровања и осталих питања везаних за заштиту информација и осталих материјала оружаним снагама Краљевства, Влади њеног Величанства у Великој Британији или Министарству Северне Ирске или свакој другој организацији која је одређена за сврхе овог члана на начин који одреди премијер;

Ове функције ГЦХQ обавља у интересу националне безбедности, посебно у области одбране и спољне политике Велике Британије, интересу економског благостања Велике Британије везано за дела или намере лица изван британског острва, или као подршку спречавању или откривању озбиљних злочина.

Одговоран је и за развој кодова и оперативних процедура са циљем заштите комуникационих потенцијала Владе Велике Британије.[3]

Надзор и контрола[уреди | уреди извор]

За свој рад ГЦХQ је непосредно одговоран кабинету премијера и ПСИС, на њеном челу је начелник којег поставља премијер и одговоран је за ефикасно деловање службе у оквиру законом уређеног делокруга рада. Његова дужност је да гарантује да служба:

  • не прикупља друге информације сем оних неопходних за обављање функција службе;
  • не открије више информација јавности него што је неопходно за обављање функција службе или у сврхе кривичног поступка;
  • не преузме никакве радње у интересу политичких странака (посебно значајно због могућности ГЦХQ на плану контроле свих врста телефонског саобраћаја као и других средстава за комуникације; потенцијали ГЦХQ веома осетљиви због могућности угрожавања приватности грађана);

Начелник је дужан да премијеру и министру спољних послова поднесе годишњи извештај, као и периодичне извештаје по споственој процени и на основу исказаних потреба службе.[3]

Организација и кадрови[уреди | уреди извор]

Централа службе је организована у више извршних и неоперативних директората:

  • За СИГИНТ мисије у којој делују одељења за математику и криптоанализе, ИТ и рачунарске системе, лингвистику и превођење обавештајних информација;
  • Пословно окружење тј. предузећа у којима делују одељења за развој нових технологија, корпоративна знања и информационе системе;
  • Корпоративно руковођење;
  • Руковођење;
  • Људске ресурсе;
  • Унутрашњи надзор;
  • За безбедност електронских и комуникацијских ситема (Цоммуницатионс Елецтроницс Сецуритy Гроуп - ЦЕСГ), која саветује владине и војне установе и институције у области заштите њихових информационих и комуникацијских ситема;

Директорати имају развијену унутрашњу организацију (нпр. Дректорат за операције има осам одељења од којих су најзначајнија за криптоанализу (Црyптоаналyсис - Х), специјалне СИГИНТ операције (Ј) и статичке операције (Статистицал оператионс - С). [3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хоусе оф Цоммонс (5 Јулy 2016). Интеллигенце анд Сецуритy Цоммиттее оф Парлиамент Аннуал Репорт 2015–2016, паге 14. Приступљено 23 Оцтобер 2016.
  2. ^ Хоусе оф Цоммонс (5 Јулy 2016). Интеллигенце анд Сецуритy Цоммиттее оф Парлиамент Аннуал Репорт 2015–2016, паге 10. Приступљено 12 Јануарy 2017.
  3. ^ а б в Бајагић, Младен. Шпијунажа у XXI веку: савремени обавештајно-безбедносни системи, друго допуњено издање. Боок & Марсо, 2010.