Друштвени софтвер

С Википедије, слободне енциклопедије

Друштвени софтвер скуп алата за комуникацију путем рачунара. Он нуди комуникацију између људи или група, давање повратних информација и стварање друштвених мрежа.


Алати друштвеног софтвера[уреди | уреди извор]

Слање истовремених порука (инстант мессагинг)[уреди | уреди извор]

Представља комуникацију путем текста, говора и видеа. Садржи смајлије, попис контаката, слике и статус контаката као и историју разговора. Да би се инстант мессагинг користио, потребно је инсталирати програм на рачунар и пријавити се за коришћење (корисничко име и лозинка).

Цхат је облик комуникације два или више корисника путем рацунала и рацуналне мреже у реалном времену . Ради се о врло кратким порукама које корисник види цим их његов суговорник пошаље .

Цхат[уреди | уреди извор]

Цхат је облик комуникације два или више корисника путем рачунара и рачунарске мреже у реалном времену . Ради се о врло кратким порукама које корисник види чим их његов саговорник пошаље .

У неким цхатовима постоје тзв. собе у којима истовремено прича и до неколико десетина (па и стотина) корисника, у некима је разговор ограничен на неколико саговорника, док неки могу комбиновати те две врсте. За неке цхатове не треба ништа осим Wеб претраживача и Јава Програмског језика , док су неки прерасли у засебне рачунарске програме, од којих су најпознатији Wиндоwс Ливе Мессенгер , Скyпе, Yахоо! Мессенгер, ИЦQ, Гоогле Талк итд.

Ко користи цхат?[уреди | уреди извор]

Цхат апликације коришћене су најчешће од стране тинејџера до 18 година старости. Многи тинејџери на цхат страницама траже емоционалну употпуњеност. Посебно привлацна младима је анонимност коју интернет пружа, а коју је немогуће постићи у некој другој врсти комуникације. Ова анонимност ослобађа и потстиче људе на другачију комуникацију него што би то чинили у властитим контактима, што значи да се свако може представити како жели и бити шта жели.


Понекад одрасли људи који немају пријатељске намере могу представљати као деца. То најцешце буду педофили, који преко цхата покушавају приближити деци. Исто тако неке особе које немају довољно јакуличност, на цхату знају представљати своју измишљену личност и зато је важно имати на уму да се о онлине пријатељима зна само онолико колико су они рекли о себи. Медутим, цхат користе и пословни људи за пословну комуникацију. Цхат је некима економски пуно повољније средство комуникације од телефонирања и пуно брже од е-маила.

Цхат програми[уреди | уреди извор]

Цхат програми су инстант мессагинг програми тј. програми за брзо интернет дописивање. Они се покрећу на корисниковом рачунару, те се потом спајају на мрежу. Постоје цхат програми који се покрећу на рачунару и спајају на мрежу у којој влада иста подела као и код порталских цхат соба, по темама. (нпр. мИРЦ), постоје и Цхат програми који служе за приватне разговоре измеду две особе (нпр. АОЛ Инстант Мессенгер, Wиндоwс Ливе Мессенгер, Скyпе, ИЦQ, Јаббер, Yахоо! Мессенгер, Фацебоок итд.)

Форум[уреди | уреди извор]

Асинкрона комуникација више корисника у облику порука сврстаних по темама (топиц). Сваки корисник може написати поруку (пост) у одређеној теми или одговорити на поруку другог корисника. Постоје форуми за помоћ и форуми везани за неку интересантну тему.

Блог[уреди | уреди извор]

Блог или веблог (скраћено блог, од енгл. wеб лог, блог) чини низ хронолошки организованих уноса текста, који се приказују на веб-страницама (углавном су уноси сортирани од најновијих ка старијим), путем аутоматизованог софтвера који омогућује веома једноставно креирање и вођење блога.


Типови уноса могу варирати не само по својој теми и обиму већ и по формату. Тако постоји велики број веблогова чији су уноси у текстуалном формату (попут вести, белешке, расправе). Такође, постоји велики број блогова где је унос фотографија, скица или неки други графички рад, адреса ка неком занимљивом садржају на Интернету и тако даље.


Велики део блогова омогућава својим посетиоцима да напишу свој коментар на уносе на тај начин стварајући мале заједнице које дискутују на теме којима се блог бави. Због тога су се блогови временом развили у широко распрострањен начин комуникације на Интернету, између аутора (или групе аутора) и посетилаца блога. Блог омогућава комуникацију на лакши начин него на форумима или путем е-поште. Он омогућава да свако на једностван начин искаже своје мишљење на Интернету, без посебних техничких знања.

Блогове може писати било ко. Међу познатијим блогерима које ваља издвојити су премијер Аустралије Џон Хауард, затим оснивач највећег Интернет аукцијског сајта I-беј (еБаy) Пјер Омидјар (Пиерре Омидyар), популарни британски кувар Џејми Оливер, као и шеф токијског ЦНН-а Ребека Макинон (Ребецца Мацкиннон). Међу популарним блоговима је и онај америчког председника који их има два. Угледни британски лист Гардијан додељује своје годишње награде за најбоље британске блогове.

Историја блога у Србији[уреди | уреди извор]

Први блогови у Србији настали су током 2003. године. У том периоду, одређени број ентузијаста кренуо је са креирањем блогова на сопственој веб адреси, а кренуло се и са отварањем блогова на бесплатним блог сервисима у Хрватској.


Према истраживању компаније Фокус из новембра 2007. године, преко 8 одсто становништва у Србији прати блогове. Процењује се да је у Србији до краја 2007. године било преко 10.000 блогова, а до краја 2008. године преко 20.000 блогова. Крајем 2009. године у Србији је било преко 50.000 блогова, а у 2011. години процена је да постоји више од 100.000 блогова. Србија је држава која у региону има највише блогова на самосталним веб адресама.

Wики[уреди | уреди извор]

Wики је врста веб сајта (или колекција веб страница), дизајнирана тако да омогући било коме ко јој приступи да допринесе и уређује садржај који се у њој налази. Користећи читач веба и поједностављену синтаксу, тзв. wики синтаксу, корисници wикија могу да додају, мењају и унапређују садржај без већих техничких знања. Wикији се користе за креирање сајтова у којима ће доприносити већи број људи, односно чији је циљ стварање онлајн заједнице сарадника који имају одређени заједнички циљ. Истакнут пример и један од најпознатијих wикија је слободна енциклопедија Wикипедија. Wикији се такође користе у пословним организацијама као системи за управљањем знањем и информацијама које те организације поседују. Вард Канингам, развијач првог вики софтвера WикиWикиWеб, описао је wики као „најједноставнији вид онлајн базе података која би могла ефикасно да функционише“
.

WикиWикиWеб серверска технологија, омогућава креирање асоцијативних хипертекстова са нелинеарном структуром навигације. Типично, свака страница садржи серију унакрсних повезница на друге странице. Читалац одлучује коју следећу страницу жели да види. У случајевима где wикији са већом количином садржаја користе хијерархијске структуре за навигацију, те структуре опет играју секундарну улогу.

Користећи wикије, техничке потешкоће и техничко знање неопходно за комуникацију у WWW-у (на вебу) су сведени на минимум. Основна карактеристика wики технологије је да омогући брзо и лако уређивање текстова, практично у реалном времену. Уношење и форматирање текста се обично изводи преко неколико једноставних правила.

Корисници wикија немају потребу за додатним софтвером, пошто могу да прегледају, читају, или уређују садржај директно преко свог веб читача. Не постоји потреба за напорним вежбањем и учењем компликоване синтаксе, како би се учествовало у раду на wикију.

Једноставност софтвера је услов који је многим заједницама омогућио брз развој различитих пројеката. Осим чињенице да је wики технологија сама по себи занимљива, такође је занимљива „wики филозофија” и дискусије које су настале као последица употребе wикија за различите пројекте.

Технологија wикија[уреди | уреди извор]

Wики софтвер се инсталира као скрипта на серверу. Сервер конструише мале документе, тзв. wики странице или чланке, којима се приступа преко веб читача. Сам садржај wики странице је уписан као сиров текст без формата и снимљен у датотеку или базу података. Када се приступи једној wики страници на Интернету, читач веба шаље упит серверу који администрира скупове података који садрже wики софтвер. Ти подаци, који су у облику обичног текста без формата, треба да буду форматирани (обликовани) за приказ у веб читачу.


Како би се то извело, wики скрипта преводи текстуалну датотеку (wики кôд) или податке у ХТМЛ и усађује га у веб страницу (шаблон), која се шаље назад веб читачу. На пример, wики скрипта може бити у језику ПХП који чита сирове податке из базе података МyСQЛ. Свака линија тих сирових података се проверава и специфичне команде које линије садрже, замењују се одговарајућим ХТМЛ кодом. Тако креирана страница се интегрише у шаблон који дефинише коначни изглед странице. Свака wики страница има своје, посебно име, којим се сугерише тема која се у њој обрађује. Осим тога, ту је обично и мени за навигацију, као и специфичне повезнице од којих их је најбитнија »уреди«.


Кликтањем на „уреди” шаље се упит у сервер. Иста страница као и у претходном примеру се учитава, само овог пута садржај се не претвара у формат ХТМЛ-а, него се приказује у сировом облику у ХТМЛ формулару или у пољу за уређивање. Корисник тада може уређивати и мењати садржај странице или чланка и послати нову верзију која истог тренутка после снимања, замењује стару у бази података.

Име концепт wикија[уреди | уреди извор]

Wики (од хавајског „wики wики” што значи „брзо”) је врста веб сајта који се мења на драстично различит начин од уобичајеног. Наиме, информације које се налазе на wики сајтовима може да мења сваки посетилац. Постоје wикији на којима је неопходно за то бити регистрован, али на некима ни то није потребно. Интегритет информације чува се тиме што свака страница чува историју промена тако да је врло лако вратити стару верзију странице ако се на њој деси нека непожељна промена, као и могућношћу потпуног и прецизног надгледања свих промена на wикију (или само на одређеним страницама). Мада на први поглед изгледа да овај концепт има доста мана, осмогодишње битисање првог wикија показало је да је он успешан. Он омогућава веома брз раст информација и до сада непостојеће могућности за сараднички рад. Уз нешто мању сигурност информација, долазе већа неутралност, корисност и квалитет.

Друштвено означавање (социал боокмаркинг)[уреди | уреди извор]

Сервиси за друштвено означавање уводе посве нови начин организације података. Ресурси су категоризовани употребом неформално придружених, кориснички дефинираних кључних речи или ознака. Употреба таквих ознака омогућује корисницима сервиса претраживање појмова по кључним речима и темама. Ознаке се налазе на пописима које су креирали корисници те је претраживање могуће и по корисничким рачунарима.


Све већа конкуренција и растућа популарност сервиса друштвеног означавања доводи до проширења и унапређења постојећих услуга. Сервиси омогућују оцењивање, коментарисање, додавање белешки, рецензију, стварање група и друштвених мрежа. Више сервиса омогућава додавање повезница на попис директно из wеб прегледника помоћу додатака инсталираних у wеб броwсер-у. Сервис БлинкЛист приликом отварања корисничког рачуна нуди могућност додатка wеб претраживачу (гумб “блинк!”) који омогућава спремање адресе тренутно отворене wеб странице на попис ресурса корисника.


Категоризација и рангирање ресурса је континуирани процес те све више сервиса омогућава корисницима претплату на обавештења везана уз одређену тему. Претплатницима се омогућава да путем електроничке поште добију обавештење о појави новог ресурса који их занима одмах након што га други корисник похрани.