Пређи на садржај

Ехиноцити

С Википедије, слободне енциклопедије
Ехиноцити (д), нормални Еритроцти (а и б) Сфероцит (ц).[1][2]

Ехиноцити (од грчке речи ецхинос, што значи „јеж" или „морски јеж") у хуманој биологији и медицини су облик еритроцита или црвених крвних зрнаца који имају ненормалну ћелијску мембрану коју карактеришу на њиховој површини 10 до 30 шиљака равномерно распоређених.[1][3] Јављају се код уремије, дефицита пируват-киназе, карцинома желуца, крварећег улкуса желуца. Ехиноцитима су морфолошки слични акантоцитима код којих су изданци опне неправилни и разне дужине.

Чешћи израз за ове ћелије који се користи у литератури је Бурр целлс.

Физиологија[уреди | уреди извор]

Ехиноцити под електронским микроскопом

Ехиноцити се често мешају са акантоцитима, али механизам промене ћелијске мембране је различит.[4] Ехиноцитоза је реверзибилно стање црвених крвних зрнаца која је често само артефакт произведен од стране ЕДТА, који се користи као антикоагулант у узоркованој крви.[5]

Ехиноцити се могу разликовати од акантоцита по облику избочења, који су мањи и многобројнији него код акантоцита и равномерно су распоређени. Ехиноцити такође показују централно белило или посветљење боје у центру ћелије под Вригхт бојом.

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Акантоцоте треба разликовати од ехиноцита или „бурр-ћелије", које иако су креиране различито имају промене у редовним интервалима на ћелијској мембрани.[5] Ехиноцити се обично јављају у уремији, али се могу видети и у многим другим стањима укључујући благу хемолизу код:[1]

  • хипомагнезијемије и хипофосфатемије,
  • тровања кисеоником,
  • хемолитичке анемије и код дугих поремећаја крви и
  • недостатка пируват киназе.[6]

Ехиноцити (бурр-ћелије) се такође могу појавити ин витро због повишеног пХ, складиштења крви, смањења АТП-а, акумулације калцијума и контакта са стаклом.[6]

Уколико се кроз истраживања прати патофизиологија ехиноцита, као еритроците са врло измењеним обликом, поставља се питање да ли је могуће да се овај облик ћелије, који се јавља у одређеним поремећајима, врати у нормалано стање, односно да ли су ове промене реверзибилне. Према неким експериментима спроведеним хипербаричним кисеоником изнад 3,5 бара у 40. минуту достигнута је вредност од 60%, али се претпоставља да се они и поред тако великог броја промена на површини еритроцита могу вратити у првобитни облик уколико се уклони узрок који је довео до тих промена.[7] Сигурно је да је ово разматрање везано за промену ових облика само претпоставка и да би ове претпоставке требало и потврдити или демантовати у неком од будућих испитивања.[8][1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Ецхиноцyте - ан овервиеw | СциенцеДирецт Топицс”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 31. 1. 2021. 
  2. ^ „Ецхиноцyте”. еЦлинпатх (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  3. ^ „Ецхиноцyтес - Глоссарy | Лабораторy, радиологy, слееп анд генетиц | Бирон”. www.бирон.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  4. ^ Јохн W. Харвеy, Тхе Ерyтхроцyте ин Цлиницал Биоцхемистрy оф Доместиц Анималс (Сиxтх Едитион), 2008
  5. ^ а б Хоффман, Р; Бенз, ЕЈ; Силберстеин, ЛЕ; Хеслоп, Х; Wеитз Ј; Анастаси, Ј. (2012). Хематологy: Басиц Принциплес анд Працтице (6тх ед.). Елсевиер. ISBN 978-1-4377-2928-3.
  6. ^ а б де Аларцон ПА (30. 11. 2011). „Ацантхоцyтосис”. 
  7. ^ C Ментзер,, Wиллиам. „Цаусес оф спицулатед целлс (ецхиноцyтес анд ацантхоцyтес) анд таргет целлс”. www.уптодате.цом. Приступљено 2021-01-31. 
  8. ^ Белић Б. Испитивање токсичног дејства кисеоника на мембрану еритроцита. Летопис научних радова Пољопривредног факултета 2008;32(1):140-147.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Барбара Ј. Баин, Диетер Хухн: Роцхе Грундкурс хäматологисцхе Морпхологие. Георг Тхиеме Верлаг, 1997, ISBN 3-89412-299-4, С. 58–60.
  • Јоханнессен V. Ј. Елецтрон Мицросцопy ин Хуман Медицине. Вол. 1 МцГраw - Хилл Интернатионал Боок Цомпанy, 1977.
  • Јандл Ј. Х. Теxтбоок оф Хематологy. Цхаптер 3: Ерyтхроцyтес. Литтле, Броwн Цомп, Бостон, 1987.
  • Тассос П. Ф. Еxпериментал пхyсиологy анд апплиед биологy. Цамбридге, Массацху-сеттс. Мице1972; 175-6.
  • Ерслев А. Ј, Габурда Т. Г. Патхопхyсиологy оф Блоод. Ерyтхроцyтес. Саундерс, Пхиладелпхиа, 1985.
  • Репка Т. анд Хебблер Р. Хyдроxyл Радицал форматион бy сицкле ерyтхроцyте мембранес. Блоод, 1991;вол 78(10):2753-8.
  • Каплан Б. Х, Wиллиамс W. Ј. ет ал. Хематологy. МцГраw Хилл, Неw Yорк, 1986; 287.
  • Харрис Ј. W, Келлермеyер Р. W. Тхе Ред Целл. Харвард Университy Прес, Цамбридге (Масс), 1970.
  • Ерслев А. Ј, Габузда Т. Г, Содеман W. А, Содеман Т. M. Патхологиц Пхyсиологy. Сандерс, Пхиладелпхиа, 1979; 587.
  • Бессис M, Wиллиамс V. Ј, ет ал. Хематологy. МцГраw Хилл, Неw Yорк, 1986;257.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ehinociti&oldid=27448390”