Екстрасистола
| Екстрасистола | |
|---|---|
| Синоними | Прематуре хеарт беат |
 | |
| Коморска екстаристола (означена стрелицом) | |
| Специјалности | кардиологија |
Екстрасистола или прескакање срца је превремена или преурањена срчана контракција или поремећај ритма, односно аритмија срца, изазвана импулсом који не потиче из чвора преткоморског синуса (СА-чвора) већ из неког ектопичног фокуса. Субјективно је пацијент доживљава и најчешће описује као прескакање срца.[1]
Екстрасистоле су код већине пацијената углавном безопасне аритмије које се могу појавити у свим периодима живота. Међутим како нарушавају квалитету живота оне својом појавом стварају нелагодност и осећај страха да ће се нешто догодити са срцем. Тај страх је донекле оправдан зато што је срце извор живота и било каква промена у његовом раду може изазвати забринутост, не само код пацијената већ и код лекара, који настоје да правовремено открију узрок и што пре предложе адекватну терапију.[2]
Етиологија
[уреди | уреди извор]
Узроци екстрасистола су многобројни и не морају увек бити изазвани неком срчаном болести. Код настанка екстрасистола јако су важнеуслови које на различите начине утичу на људе.[3]
- Неправилан начин живота
Неспавање, конзумирање дуванских производа, прекоммерни унос алкохола, прекомерни унос хране, велике количине испијене кафе (кофеина), чаја (теофилина) или опојних средстава само су неки од великог броја фактора који могу узроковати екстрасистоле, у условима неправилног наћина живота
- Стрес
Стресне ситуације, страх, анксиозност, односно неки психички поремећај у коме се токомживота може наћи нека особа, чест је узрок екстрасистола.
Особа која болује од социјалне анксиозности веројатно ће доживети појаву екстрасистола у комплексним друштвеним ситуацијама које ће изазвати страх, узнемиреност и нелагодност. Такве особе углавном имају потпуно здраво срце, али не могу снагом воље утицати на његов рад, што резултује појавом екстрасистола јер су оне узроковане факторима који особу узнемиравају.
- Болести
Поред наведених фактора чести узроци екстрасистола могу бити тренутне или хроничне болести и друга стања која могу негативно деловати на срчани ритам, као што су:
- инфекције,
- срчани удар,[4]
- срчане мане,
- поремећај у раду штитне жлијезде (хипертиреоза)
- гастритис,
- анемија,
- обољења крајника,
- реуматска грозница,
- атеросклероза,
- хипертензија (повишен крвни притисак).
- Непознати узроци
Узроци екстрасистола могу бити понекад нејасни, а понекад их је и јако тешко открити и разликовати.
Врсте екстрасистола
[уреди | уреди извор]Екстрасистоле могу бити преткоморске (суправентрикуларне) или коморске (вентрикуларне). Код обе врсте екстрасистола, уз основни ритам и рад срца, могуће је регистровати и повремена прескакања у срчаном раду која се уочавају у запису ЕКГ-а (електрокардиограму).[5]
Преткоморске екстрасистоле
[уреди | уреди извор]Суправентрикуларне, преткоморске и атријалне екстрасистоле (СВЕС) или АЕЦ) су прескакања у раду срца која настају у срчаним преткоморама. Настају када је ектопични извор негде у преткоморама. Оваква екстрасистола обично започиње абнормалним обликом П таласа, иза кога следи вентрикуларни комплекс. QРС комплекс је углавном нормалног облика коме претходи промењени П талас.
Ове екстрасистоле могу бити функционалне и органске и углавном су бенигне. Лечење обично није неопходно, сем ако исте провоцирају настанак значајних аритмија, у коме бета- блокатори имају своје место.
Коморске екстрасистоле
[уреди | уреди извор]Вентрикуларне (коморске) екстрасистоле (ВЕС) су прескакања у раду срца која настају у срчаним коморама, и није обавезан знак болести срца јер се често јавља и код здравих особа, код акутног страса, дуготрајне несанице, злоупотребе алкохола, кофеина, неких лекова, наркотика... и готово свака особа у току живота доживи неки од симтома изазваних коморским екстрасистолама.[6]
Механизам настанка је углавном риентри механизам а ретко може бити и локални аутоматизам. Поред класичних облика ВЕС, постоје и посебни облици као што су:
- интерпониране ВЕС,
- бигеминије,
- тригеминије,
- салве екстрасистола,
- полиморфне ВЕС,
- Р на Т феномен
- парасистолија.
Неретко коморска екстрасистоле указује на озбиљније срчане болести — лоша прокрвљеност срца, инфекције срца (миокардитис), поремећај спроводјења електричних имулса у срцу, поремећај концентрације електролита, висок крвни притисак и друга стања.
Оне су најчешћа хетеротопнае (различитог облика) аритмија које може изазвати електрична драж која може настати у било ком делу коморе, која се активира неуобичајеним редоследом, што се на ЕКГ-у региструје као преурањена контракција са неправилним изгледом коморског комплекса.
Прегледом стандардним ЕКГ-ом младе популације уочавају се код 0,5-0,8% прегледаних, да се вај број повећава са старењем тако да у шестој деценији износи преко 2% прегледаних особа, а код Холтер мониторинга >30%.[7]
Посебни облици
[уреди | уреди извор]Поред класичних облика коморске екстрасистола , постоје и посебни облици као што су:[8]
- интерпониране коморске екстрасистола,
- бигеминије,
- тригеминије,
- салве екстрасистола,
- полиморфне коморске екстрасистоле,
- Р на Т феномен,
- парасистолија.
Патогенеза
[уреди | уреди извор]
I док у физиолошким условима нормална срчна контракција настаје активацијом срчаног мишића настаје из једног центра и шири се тачно одређеним путем према осталим деловима срћаног мишића, импулс који изазива екстрасистолу као превремену срчану контракцију може настати између нормалних импулса на другим местима у:
- преткоморама срца,
- коморама срца,
- проводном систему срца (атрио-вентрикуларном ћвору или АВ чвор).
Тако настали импулси у наведеним локацијам, интерпонирају се између нормалних срчаних циклуса и покрећу нову контракцију, праћену субјективним осећајем прескакања срца.
Екстрасистола која настаје у коморама праћена је компензаторном паузом, јер изостаје контракција деловањем првог наредног регуларног импулса из чвора преткоморског синуса (СА чвора), зато што тај импулс пада у време апсолутног рефракторног периода екстрасистоле. Прва наредна контракција је веће амплитуде – и означава се као постекстрасистолна потенцијација. До ове појаве долази услед повећаног ослобађања Ца2+ из саркоплазматског ретикулума и повећаног венског прилива јер је дијастола срца дуже трајала.
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Клиничком сликом обично доминирају екстрасистоле у мировању, а само ретко је могуће осетити екстрасистоле у напору или неком облику физичке активности када срце убрзава своје откуцаје (током тахикардија). У најчешће субјективне симптоме спадају:
- осећај снажног или прескоченог откуцаја срца,
- неправилан рад срца,
- теже пумпање срца него иначе, праћено диспнејом (отежано дисање) и ортопнејом (убрзано дисање)
- лупање или треперење срца, које се осећа у грлу или врату (које пацијенти описују као кнедлу грлу).
Особе које су склоне стресу, нервози и јачим емотивним реакцијама најчешће екстрасистоле доживјавају као догађај који угрожава њихов живот.
Дијагноза
[уреди | уреди извор]
Дијагноза екстрасистола се стандардним прегледима може поставити врло брзо, и са великом сигурношћу дијагностиковати након кардиолошког мониторинга, који уз стандардни 12-канални електрокардиограм (ЕКГ) и ултразвук срца, укључује и 24-сатни ЕКГ холтер који прати откуцаје срца испитаника у времену од 24 часа.[9]
Понекад је потребно и ергометријско тестирање (тест оптерећењем ходањем на покретној траци или вожњом бицикл ергометра).
Допунске анализе (коронарна ангиографија и комплекснија снимања срца) раде се уколико постоји озбиљнији узрок настанка екстрасистола.
Лабораторијска испитивања су из групе стандардних биохемијских тестова и комплетне крвне слике.
Терапија
[уреди | уреди извор]Већини пацијената који имају коморске екстрсистоле није потребан терапија, изузев ако је њихова учесталост толико велика да изазивају неке озбиљније симптоме.
- Хигијенско дијететски режим
Промене у начину живота (елиминисање кофеина, дувана, алкохола и стреса, уз редован и довољан сан) уз лечење основних обољења и је веома важно.
- Лекови
За лечење екстрасистола најчешће се корисе бета блокатори, исти они лекови који се користе за лечење повишеног крвног притиска и болести срца. Они могу да спречиити појаву преране контракције.
Од осталих лекова користе се блокатори калцијумских канала, или антиаритмици.
Уколико је узрок екстрасистола нека озбиљнија срчане болест, код одређеним пацијената индикована је каузална терапија, а код слабе прокрвљености срчаног мишића и стентовање, или кардиохируршка интервенција.
- Лечење у болничким условима
Иако су ретка стања када екстрасистоле проузрокују озбиљније симптоме праћене поремећајем крвотока, у таквим стањима се болесници обавезно лече у болничким условима.
Прогноза
[уреди | уреди извор]Ако тестови покажу да пацијент нема никаквих здравствених потешкоћа, онда не треба обраћати пажњу на појаву екстрасистола, већ на корекцију начина живота, јер оне нису штетне и најчешће нестају спонтано.
Међутим, ако је у позадини екстрасистола нека болест или поремећај, одмах треба започети са адекватном терапијом у складу са постављеном дијагнозом током тестова.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Прематуре Вентрицулар Цонтрацтионс: Сyмптомс, Цаусе, Треатмент”. WебМД (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23.
- ^ „Хеарт Дисеасе: Сyмптомс, Сигнс, анд Цаусес”. МедицинеНет (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ Шипић, M., Челић, D., Крџић, Б., Перић, V., & Крџић, Ј. [2007]. Поремећаји ритма код хипертензивних пацијената са хипертрофијом леве коморе. Праxис медица, 35(1-2), 37-40.
- ^ Ауфдерхеиде, Т. П. (1998). „Аррхyтхмиас ассоциатед wитх ацуте мyоцардиал инфарцион анд тхромболyсис”. Емергенцy Медицине Цлиницс оф Нортх Америца. 16: 583—600.,
- ^ Роланд Г. Хисс; Лаwренце Е. Ламб (1962). „Елецтроцардиограпхиц финдингс ин 122,043 индивидуалс”. Цирцулатион. 25 (6): 947—961. ПМИД 13907778. С2ЦИД 2970243. дои:10.1161/01.цир.25.6.947.
- ^ Б. Акдемир, Х. Yармохаммади, M. C. Алраиес, W. О. Адкиссон: Прематуре вентрицулар цонтрацтионс: Реассуре ор рефер?. Ин: Цлевеланд Цлиниц Јоурнал оф Медицине. 83, Нр. 7, 1. Јули 2016, С. 524–530.
- ^ Кунер, Ј.; Енесцу, V.; Утсу, Ф.; Босзорменyи, Е.; Бернстеин, Х.; Цордаy, Е. (1967). „Цардиац Аррхyтхмиас дуринг Анестхесиа”. Дис Цхест. 52 (5): 580—587. ПМИД 6060879. дои:10.1378/цхест.52.5.580.
- ^ Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012.
- ^ Хингорани, Пооја; Карнад, Дилип Р.; Рохекар, Прасхант; Керкар, Ваибхав; Локхандwала, Yасх Y.; Котхари, Снехал (2016). „Аррхyтхмиас Сеен ин Баселине 24-Хоур Холтер ЕЦГ Рецордингс ин Хеалтхy Нормал Волунтеерс Дуринг Пхасе 1 Цлиницал Триалс”. Тхе Јоурнал оф Цлиницал Пхармацологy. 56 (7): 885—893. ПМИД 26626443. С2ЦИД 206060891. дои:10.1002/јцпх.679.
Литература
[уреди | уреди извор]- Херберт Реинделл, Хелмут Клепзиг: Кранкхеитен дес Херзенс унд дер Гефäßе. Ин: Лудwиг Хеилмеyер (Хрсг.): Лехрбуцх дер Иннерен Медизин. Спрингер-Верлаг, Берлин/Гöттинген/Хеиделберг 1955; 2. Ауфлаге ебенда 1961, С. 450–598, хиер: С. 562–566 (Дие Еxтрасyстолен).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Класификација |
|---|
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
