Еластографија дојке
| Еластографија дојке | |
|---|---|
 Ручно компресиона (квазистатичка) еластографија инвазивног дукталног карцинома, рака дојке. |
Еластографија дојке, пролазна еластографија, виртуелна палпација, палпаторни имиџинг је неинвазивна сликовна (имиџинг) метода која се користи за процену еластичности, густоће и одређивање других показатеља стања ткива дојке. Применом еластографије ткива, визуализују се разлике у механичким својствима ткива, као одговор на примјењену силу, и одређују индекси потребни за дијагностиковање и детаљно описивање тренутног стања на основу тврдоће ткива дојке.[1] Еластографија дојке је постала стандардна метода испитивања у развијеним земљама света и за сада се највише користи не само за испитивање туморских промена у дојци већ и на јетри и штитастој жлезди.
Историја[уреди | уреди извор]
_(3).jpg)
Процена чврстине ткива користи се више од хиљадаму година у дијагностици, на основу сазнања да многе болести и стања доводе до промена у чврстини патолошких промена, што је нарочито присутно код тумора. У прошлости ове промене су процењиване клиничком палпацијом, што је било од изузетног значаја приликом обављања физикалног прегледа. За површне органе, као што су дојке, јетра, штитаста жлезда, палпацију је било лако и прецизно обавити, међутим, за преглед дубљих органа овај преглед је био проблематичан.
Зато је увођење еластографије, односно методе одређивања чврстине ткива уз ултразвучну дијагностику и спајање имиџинг технике са техником одређивања механичких својстава ткива представљало револуционаран преокрет у неинвазивној дијагностици. Временом је ултразвучна еластографија, као новија техника снимања, произвела нови квалитет слике заснован на чврстини ткива, јер пружа додатне клиничке информације ултразвучном прегледу у Б-моду, који оцењује акустична својства структура, и Доплер моду, који оцјењује васкуларни проток у испитиваној зони.
| Мод | Шта се мери | Шта се приказује |
|---|---|---|
| Б-мод | Акустична импеданца | Анатомија |
| Допплер мод | Покретљивост | Васкуларни проток |
| Еластографски мод | Механичке особине | Чврстина ткива |
Кроускоп је 1998. године био први који је описа примену соноеластографије у имиџингу ткива. Од тада се еластографија користи за различите врсте ткива, укључујући дојку, простату, јетру, крвне судове, штитасту жлезду и мишићноскелетни систем.
Имндустрија медицинских апарата до данас је избацила на тржиште серију савремених ултразвучних апарата који поседују одговарајуће сонде и софтверске додатке за еластографију, а ЕФСУМБ (Еуропеан Федератион оф Социетиес фор Ултрасоунд ин Медицине анд Биологy) и WФУМБ (Wорлд Федератион фор Ултрасоунд ин Медицине анд Биологy) пратећи ове иновације у ултразвучној дијагностици, издали су водича за клиничку примену еластографије.
Принцип рада[уреди | уреди извор]
Еластографија дојке је неинвазивна метода заснован на чињеницама да сви тумори, посебно злоћудни пружају отпор на притисак сондом, што се приказује променама боје на монитору ултразвучног апарата (од црвене, преко жуте и зелене за нормална ткива, до плаве и сиво-црне за сумњива и туморски измењена ткива). Неки тумори дају пет, па и преко двадесет пута већи отпор на притисак у односу на нормалне структуре, што апарат мери и бележи.
У којој је мери измењен отпор меких ткива откривају се промене и одређује природа тумора. У основи ове технике се налази чињеница да се тврда ткива мање деформишу и показују мању компресибилност када на њих дјелује сила.
Преглед је идентичан као и ултразвучни преглед, али је слика промена које су сумњиве и околног ткива приказана различитим бојама.
Поступак[уреди | уреди извор]
Преглед се изводи тако што се дојка притиска ултразвучном сондом пет до десет пута, у једнаким интервалима, једнаком јачином.На монитору се појављује слика ткива које се прегледа у различитим бојама. Након тога слика се замрзава, а добијени подаци обрађују тако што се израчунава отпор различитих зона испитиваног ткива, односно органа.
Постпак снимања је потпуно безболан, неинвазиван и једноставан.
Значај[уреди | уреди извор]
Клиничке студије су потврдиле да ултразвучни преглед у комбинацији са еластографијом даје најбоље резултате у раном откривању тумора, чиме се потенцијално смањује број непотребних биопсија и хируршких интервенција или правовремено упућују пацијенти на даље лечење.
На основу морфолошких ултразвучних критеријумима, сензитивност ултразвука је 98%, а специфичност 68%, што еластографију сврстава у високо сензитивно средство у идентификацији и процени солидних патолошких промена у дојкама. Међутим тек у комбинацији са ултразвуком еластографија постиже ниво специфичности и до 91,5%.
Ултразвучна еластографија иако је нови неинвазиони скрининг модалитет, она никада неће заменити друге имиџинг методе, али је одлична комплементарна метода сонографији у детекцији и диференцијацији патолошких промена у дојкама.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Пинзани M, Виззутти Ф, Арена У и сур. Тецхнологy Инсигхт: нонинвасиве ассессмент оф ливер и бросис бy биоцхемицал сцорес анд еластограпхy. Нат Цлин Працт Гастроентерол Хепатол 2008; 5: 95-106.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
