Еленор Батлер
Еленор Батлер (енгл. Eleanor Butler; cca 1665),[а] такође позната као Нел Батлер (енгл. Nell Butler) и Ајриш/Ирска Нел (енгл. Irish Nell), била је индентурирана белкиња која се 1681. године венчала са афричким робом у колонијалном Мериленду.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Батлерова, која је ирског порекла, била је индентурирана слушкиња Чарлса Калверта, 3. барона Балтимора.[1] Са око 16 година старости објавила је своју намеру да жели да се венча са човеком који је био познат само као „Негро Чарлс” (енгл. Negro Charles).[2] Закон у Мериленду из 1664. године[б] истакао је правни статус слободне жене која се добровољно венчала с робом: служила би господару свог супруга до његове смрти, а било који потомак из њиховог брака био би рођен у ропству.[3][в] Упркос овоме, Батлерова је одлучила да се венча.[1] Помисао на то да белкиња постане ропкиња очигледно је у одређеној мери узнемиравала лорда Балтимора; он је из овог разлога упозорио да се брак не склапа.[1]
Лорд Балтимор је поднео молбу провинцијалној скупштини Мериленда да се промени закон из 1664. године, а 1681. кључне одредбе закона заправо су биле укинуте.[2][4] Новим законом додатно су забрањени бракови између слушкиња и робова, те предвиђене огромне казнене мере за господара било којег роба венчаног на овај начин.[4]
Упркос овоме, Батлерова и Чарлс су се очигледно венчали 1681. године — што је пре него што је закон ступио на снагу.[3] Пошто се нови закон није примењивао ретроактивно, и можда такође зато што је лорд Балтимор 1684. године напустио Мериленд на неодређено,[5] Батлерова и Чарлс су проживели остатак својих живота као робови Вилијама Бормана, ’власника’ мужа Еленор Батлер.[1][4] Имали су седморо или осморо деце, а сви су били рођени након одбијања закона из 1664. године; свеједно су били рођени као робови. Један син, Џек, побегао је и касније купио своју слободу од породице Борман.[1] Остали су остали робови.[6]
У октобру 1770, двоје од њихових потомака — још увек у ропству — поднели су захтев за своју слободу на основу тога што су потомци белкиње.[1][4] Мери Батлер је била праунука Нела Батлера, али провинцијални суд је пресудио против њих — наводећи да „многи од ових људи, ако се ослободе, не могу да се мешају са нама и постану чланови друштва”.[4] Друге тужбе које су подносили остали потомци уследеле су 1780-их.[1] Године 1787, ћерка Мери и Вилијама — истог имена као и мајка, Мери — добила је парницу за своју слободу, али у питању је била процедурална победа лишена било каквог посебног преседана.[4] I док се њен правобранилац надао да ће суд да одлучи како било који роб белкиње не може да буде роб, таква одлука и далекосежни ефекти које би донела нису били сусретљиви.[4][појаснити] Уместо овога, суд је донео одлуку да пошто нема доказа правног брака између Нил Батлер и Негроа Чарлса, одредбе закона из 1664. године које су осуђивале њу и њеног потомка не треба да се примењују у овом случају.[4] Ова компромисна пресуда дала је Мери Батлер слободу без икаквог значајног ефекта на права својине у држави.[4]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Процењено; према њеном венчању са 16 година 1681.
- ^ Неки извори, нпр. Витман, дају годину 1663.
- ^ Оригинални текст, наведен у Томлинсу: „Алл Цхилдрен борн оф анy Негро ор отхер слауе схалл бе Слауес ас тхеир ффатхерс wере фор тхе терме оф тхеир лиуес. Анд форасмуцх ас дивер фрееборне Енглисх wомен форгеттфулл оф тхеир фрее Цондицон анд то тхе дисграце оф оур Натион дое интермаррy wитх Негро Слауес бy wхицх алсо диуерс суитес маy арисе тоуцхинг тхе Иссуе оф суцх wоемен анд а греат дамаге дотх бефалл тхе Мастерс оф суцх Негроес фор преуентион wхереоф фор детерринг суцх фрееборне wомен фром суцх схамефулл Матцхес Бее итт фуртхер Енацтед … Тхат wхатсоевер фрее борне wомен схалл интер маррy wитх анy слауе фром анд афтер тхе Ласт даy оф тхис пресент Ассемблy схалл Серуе тхе мастер оф суцх слауе дуреинг тхе лифе оф хер хусбанд. Анд тхат алл тхе иссуе оф суцх фрееборне wоемен сое маррyед схалл бе Слауес ас тхеир фатхерс wере. Анд Бее итт фуртхер Енацтед тхат алл тхе Иссуес оф Енглисх ор отхер фрееборне wоемен тхат хауе алреадy маррyед Негроес схалл серве тхе Мастерс оф тхеир Парентс тилл тхеy бе Тхиртy yеарс оф аге анд но лонгер.”. Archives of Maryland. Volume I: Proceedings and Acts of the General Assembly of Maryland. januar 1637/38 — septembar 1664. [Baltimore, 1883]. str 533—534.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж „Irish Nell Butler”. Archives of Maryland (Biographical Series). 27. 7. 2011. Pristupljeno 28. 7. 2018.
- ^ а б „A love story carved in Callum's family tree”. The Baltimore Sun. 22. 6. 2005. Pristupljeno 28. 7. 2018.
- ^ а б Tomlins, Christopher (avgust 2010). Freedom Bound: Law, Labor, and Civic Identity in Colonizing English America, 1580–1865. Cambridge University Press. str. 459. ISBN 978-0-521-13777-5. Pristupljeno 28. 7. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж з Whitman, T. Stephen (2001). The Price of Freedom: Slavery and Manumission in Baltimore and Early National Maryland. University Press of Kentucky. str. 63—66. ISBN 978-0-8131-2004-1. »many of these people, if turned loose, cannot mix with us and become members of society«
- ^ Hoffman, Ronald (2002). Princes of Ireland, Planters of Maryland: A Carroll Saga, 1500–1782. The University of North Carolina Press. str. 87. ISBN 978-0-8078-5347-4. »Although Charles Calvert, third Lord Baltimore, left Maryland to reside permanently in England in 1684 …«
- ^ Winch, Julie (2014). Between Slavery and Freedom: Free People of Color in America from Settlement to the Civil War (The African American History Series). Rowman & Littlefield Publishers. str. 7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Tomlins, Christopher (avgust 2010). Freedom Bound: Law, Labor, and Civic Identity in Colonizing English America, 1580–1865. Cambridge University Press. str. 459. ISBN 978-0-521-13777-5. Pristupljeno 28. 7. 2018.
