Пређи на садржај

Емерих Улман

С Википедије, слободне енциклопедије
Емерих Улман
Рођен23. фебруар 1861.
Печуј Аустроугарска
Умро1937.
Беч, Аустроугарска
НационалностАустријска
Пољахирургија
ИнституцијеУниверзитет у Бечу
Познат поРад на трансплантацији органа

Емерих Улман (Емерицх Уллманн, Печуј, 23. фебруар 1861 — Беч, 1937) био је аустријски хирург који је дао значајан допринос развоју хирургије и бактериолог. У историји медицине постао је познат као пионир у ретрансплантацији бубрега (псу, а убрзо након тога и бубрег са пса на козу), и првим ксеногеничним трансплантацијама у историји медицинске науке.[1]

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен је 23. фебруара 1861. године у Печују у југозападној Мађарској, у тадашњој Аустроугарској, од оца породичног лекара у том граду. Детињство је провео у Јеврејској заједнице Пецчуја у којој се говорило немачким језиком (и сам град Пећуј се тада звао Фüнфкирцхен).[2]

Медицину је студирао у Бечу у коме је и провео остатак живота, све до смрти 1937. године. Дипломирао је 1884. године у 23-годињи живота. По завршеном школовању годину дана се бавио бактериологијом, у то време новом граном медицине. У својим истраживањима у области бактериологије сарађивао са чувеним Робертом Кохом и Лујом Пастером. Захваљујући управо сарадњи Улмана са Пастером започела је примена вакцине против беснила у тадашњој Аустругарској.

Потом је специјализирао је хирургију на Првој хируршкој универзитетској клиници у Бечу чији је шеф био проф. Едуард Алберт. По завршетку специјализације 1886. године постао је асистент. Хабилитирао је 1891. године пред тројицом еминентних хирурга тога времена: Теодором Билротом, Едуардом Албертом и Јосефом Wеинлецхнером, на тему „Руптура мокраћне бешике узрокована њеном препуњеношћу”. Након хабилитације постао је шеф хирургије у католичкој болници Хартманнспитал [3]у Бечу. Исте године крштен је у капелици болнице у којој је и радио, након што се одрекао јудаизма и прихватио римокатоличку веру.

Дело

[уреди | уреди извор]
Болница Хартманнспитал у Бечу у којој је радио Улман

На почетку експерименталног рада у хирургији Улмана се бавио трансплантацијом црева. Изводио је експерименте са аутотрансплантацијом црева на свињи, уметањем сегмента колона у јејунум. Затим је обавио хомотрансплантацију код пса и ксенотрансплантацију црева са пса на свињу.[4]

Како је у току експерименталних операција код животиња долазило до кардиоциркулаторног застоја, он је узгред описао и торакотомију и примену непосредне, отворене масаже срца, што је највероватније био и први документовани опис оваквог поступка у ургентној медицини.[5]

Коначно, 1914. године написао је прву монографију о стању у трансплантационој медицини, под називом Трансплантацији ткива и органа (Тиссуе анд Орган Трансплантатион), која сумира изненађујуће велико искуство у трансплантационој медицини свог времена. Са очигледним имунолошким препрекама за трансплантацију, први „технички хируршки период” трансплантације привремено је окончан, 1930-тих година, након смрти Улмана, јер наставак клиничка трансплантација није био могућ све док нису откривена и постала доступна ефикасна средства имуносупресије 1950-их година.[1]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • „Еxпериментеллер беитраг зур фраге üбер дие иннере секретион дер Ниере.”. Wиен Мед Wоцхенсцхр. 75: 787—8. 1926. .
  • „Оффициеллес Протоколл дер к.к. Геселлсцхафт дер Äртзе ин Wиен.”. Wиен Клин Wоцхенсцхр. 15: 707. 1902. .
  • „Еxпериментеллер беитраг зур фраге üбер дие иннере секретион дер Ниере.”. Wиен Ммед Wоцхенсцхр. 75: 787—8. 1926. .
  • „Еxпериментелле Ниерентрансплантатион”. Wиен Клин Wоцхенсцхр. 15: 281—2. 1902. .
  • „Оффициеллес Протоколл дер к.к. Геселлсцхафт дер Äртзе ин Wиен.”. Wиен Клин Wоцхенсцхр. 15: 707. 1902. .
  • „Üбер дурцх фüллунг ерзеугте бласенруптурен.”. Wиен Мед Wоцхенсцхр. 37: 749—52. 1887. .
  • „Üбер дармтрансплантатион.”. Wиен Мед Wоцхенсцхр. 50: 1617. 1900. .
  • „Оффициеллес Протоколл дер к.к. Геселлсцхафт дер Äртзе ин Wиен wом 7. јуни 1901. Микроскописцхе Прäпарате üбер Трансплантатион вон Версцхиеденен Абсцхниттен дес Вердауунгстрацтес”. Wиен Клин Wоцхенсцхр. 14: 599. 1901. .
  • „Еxпериментеллер беитраг зур фраге üбер дие иннере секретион дер Ниере”. Wиен мед Wоцхенсцхр. 75: 787—8. 1926. .
  • „Еxпериментелле Ниерентрансплантатион”. Wиен Клин Wоцхенсцхр. 15: 281—2. 1902. .
  • „Оффициеллес Протоколл дер к.к. Геселлсцхафт дер Äртзе ин Wиен.”. Wиен клин Wоцхенсцхр. 15: 707. 1902. .
  • „Тиссуе анд орган трансплантатион”. Анналс оф Сургерy. 60: 195—219. 1914. 

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Друмл W (фебруар 2002). „Тхе бегиннинг оф орган трансплантатион: Емерицх Уллманн (1861-1937).”. Wиен Клин Wоцхенсцхр. 114 (4): 128—37. .
  2. ^ D. Маркић, M. Валенчић, А. Маричић, Ј. Шпањол, С. Рачки и Ж. Фучкар. Трансплантација бубрега – 110-годишња успјешна прича, Ацта мед цроатица, 2012: 66 (супп. 2): пп. 59
  3. ^ Уллманн, Е. (1887). „Üбер дурцх фüллунг ерзеугте бласенруптурен”. Wиен мед Wоцхенсцхр. 37: 749—52. 
  4. ^ Уллманн, Е. (1900). „Üбер дармтрансплантатион”. Wиен мед Wоцхенсцхр. 50: 1617. .
  5. ^ Уллманн, Е. (1901). „Оффициеллес Протоколл дер к.к. Геселлсцхафт дер Äртзе ин Wиен wом 7. јуни 1901. Микроскописцхе Прäпарате üбер Трансплантатион вон Версцхиеденен Абсцхниттен дес Вердауунгстрацтес”. Wиен Клин Wоцхенсцхр. 14: 599. .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Emerih_Ulman&oldid=27946576”