Етиламин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Етиламин
Етхyламине-2Д-скелетал.пнг
Етхyламине-2Д-флат.пнг
Етхyламине-3Д-баллс.пнг
Етхyламине-3Д-вдW.пнг
Идентификација
3Д модел (Јмол)
ChEBI
ChemSpider
ЕЦХА ИнфоЦард 100.000.759
КЕГГ[1]
УНИИ
Својства
C2H7N
Моларна маса 45,084
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °Ц [77 °Ф], 100 кПа).
Референце инфокутије

Етиламин је органско једињење, које садржи 2 атома угљеника и има молекулску масу од 45,084 Da.

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 1
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[4] (ALogP) -0,3
Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) 0,3
Поларна површина[6] (PSA, Å2) 26,0

Референце[уреди]

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. doi:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. doi:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]