Фадип индустрија флексибилних цеви
| Фадип Индустрија флексибилних цеви а.д. | |
|---|---|
 1972-2010 | |
| Акционарско друштво | |
| Основано | 1972. године у Бечеју, СФР Југославија |
| Угашено | 2010 године |
| Седиште | Бечеј |
| Производи | Флексибилне цеви за хидраулику средњег и високог притиска,хидраулички прикључци |
| Власник | Фадип Производни Центар д.о.о. од 2012 године |
| Веб-сајт | пцфадип.рс |
Фадип ИФЦ (Индустрија флексибилних цеви) било је предузеће у саставу система "Фадип Холдинг” у Бечеју чији је програм обухватао производњу хидрауличких гумених цеви за средње и високе притиске, цеви за авијацију као и машине за монтажу и испитивање хидрауличких цревовода.
Историјат[уреди | уреди извор]
Реализацијом заједничког подухвата између Фадипа и Југохемије као домаћих организација и Данлопа и Међународне корпорације за инвестиције у Југославији, 1972. године основана је фабрика за производњу хидрауличких флексибилних цеви под скраћеним називом "Фадип ИФЦ". Први кадрови вредних и амбициозних радника који су се брзо оспособљавали за најстручнија радна места били су: Радомир Гламочанин, генерални директор Фадип Холдинга; Благоје Бјекић директор друштва Фадип ИФЦ-а; Глиша Главашки, технички директор; Михајло Шевић, директор маркетинга. Новоизграђена фабрика брзо је почела са радом и освајањем производње високе технологије и квалитета.
Производни програм[уреди | уреди извор]
Први део производног програма чинила су хидрауличка црева за проток различитих флуида,ниског,средњег и високог притиска,примењене у хидраулици и пнеуматици. Израђивали су се у преко стотину различитих варијанти као и према посебним захтевима купца. Други део производног програма чиниле су брзорастављиве спојнице, као и остали прикључни елементи израђивани у више од 6000 различитих облика и изведби који обезбеђују везу, односно уградњу хидрауличких црева на објекте за које су намењене. Финални производ чинио је комплет састављен од хидрауличних црева и потребног броја прикључних елемената.
Фадип ИФЦ је за све производе које је продавао издавао атесте по светским или националним стандардима ИС,САЕ,БС,ДИН,ГОСТ,ЈУС и други.
Тржиште пласмана производа[уреди | уреди извор]
Индустрија хидраулике, аутомобилска индустрија, индустрија пољопривредних и грађевинских машина, прехрамбена индустрија, индустрија машина алатљика.
Прве испоруке хидрауличких цеви, почеле су крајем 1973. и почетком 1974. године југословенским фабрикама, а затим су се појавиле и у земљама Европе, као и осталим земљама света. Сопственим развојем и сарадњом Војног завода из Батајнице освојена је и производња војних ваздухопловних цеви. У годинама највећег пословног успеха Фадип ИФЦ је извозио од 1/2 до 2/3 вредности продаје. У години највеће продаје 1988. извоз црева и прикључака је достигао 80% целокупне продаје док је просечна годишња вредност извоза износила од 20 до 25 милиона долара, а извоз је вршен у 45 земаља света. Највећи купац је била Совјетска армија где су “Фадипова” хидрауличка црева уграђивана у руске ваздухоплове, оклопну механизацију и поморска пловила.
Западноевропске земље[уреди | уреди извор]
Најзначајнији и купци и добављачи били су:
- Аероqуип, Немачка (продаја прикључака за увоз црева специјалне намене)
- Текалемит, Француска (државни уговор Француске и Југославије за јачање сарадње произвођача авиона Аирбус и Јат-а)
- Пирелли, Италија (продаја црева високог притиска са прикључцима, и увоз недостајућег асортимана црева које је производио Пирелли)
Уз помоћ Данлоповог маркетинга црева високог притиска су продавана и у Америци.
Криза тржишта и приватизација[уреди | уреди извор]
После распада СФРЈ, хиперинфлације и увођења санкција од стране Савета Безбедности УН, вредност извоза пала је на 1-1,5 милиона долара годишње.Након спровођења монетарне реформе 1994 године уследио је постепени опоравак извоза тако да је у 1995 години износио 3 милиона долара,1996 године 3,6 милиона долара, а 1997 године 4,4 милиона долара након чега је постепено падала вредност извоза.
Једини понуђач на тендеру за продају била је Руска компанија “ЗАО Металорукав” која је 2007 године купила 45,3% капитала Фадип Холдинг-а.[1]Међутим 2009 године раскинут је купопродајни уговор због непостојања континуитета производње и због располагања имовином предузећа супротно одредбама купопродајног уговора.[2]
Покретањем стечајног поступка 2010 године међу зависним друштвима Фадип Холдинг-а, Фадип ИФЦ је био понуђен на продају као правно лице са именом технологијом машинама и халама.[3] Данас послује као новоосновано предузеће "Производни Центар Фадип" у Бечеју, задржавајући тржишну препознатљивост и елементе за стварање конкурентног квалитета производа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ ДанасОнлине, Пише:. „Руски ЗАО Металорукав купио 45 одсто акција бечејског Фадипа”. Дневни лист Данас (на језику: српски). Приступљено 2020-11-23.
- ^ Лакетић, Милан. „Раскинут скоро сваки шести уговор”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2020-11-23.
- ^ Мозаик, Бечејски. „Крај агоније некадашњег гиганта: Фадип је банкротирао”. бецејски-мозаик.цо.рс (на језику: српски). Приступљено 2020-11-23.[мртва веза]
Литература[уреди | уреди извор]
- Гламочанин Радомир : "Прича о Фадипу 1 део. Бечеј:Р.Гламочанин,2005 (Бечеј : Пролетер) ЦОБИСС.СР-ИД 201847559