Феритин
Феритин је макромолекул молекулске тежине од најмање 440 kD (што зависи од садржаја гвожђа). Састоји се од протеинске опне (апоферитин) са 24 подјединице, док се у унутрашњости налази гвожђе које садржи у просеку приближно 2.500 Fe3+ јона (феритин јетре и слезине). Нормалне вредности феритина су за; мускарце; 30,0-400,0 ng/mL и жене 13,0-150,0 ng/mL.[1]
Значај[уреди | уреди извор]
Одређивање концентрације феритина је метода за утврђивање стања метаболизма гвожђа. Одређивање његове концентрације пре почетка терапије обезбеђује репрезентативну меру резерви гвожђа у организму пацијента. Овом методом, у веома раној фази, врши се разлика у депоновању феритина у ретиклоендотелијалном систему (РЕС).[2]
Клинички, праг вредност феритина од 20 µg/L (ng/mL) показала се корисном у откривању прелатентног недостатка гвожђа. Ова вредност је поуздан показатељ испражњених резерви гвожђа које могу бити мобилисане за синтезу хемоглобина.
Латентни недостатак гвожђа дефинише се као пад вредност испод 12 µg/L (ng/mL) прага феритина. Ове две вредности, не захтевају даљу лабораторијску потврду, чак и када је крвна слика морфолошки још увек нормална.[3]
Уколико су снижене вредности феритина праћене и хипохромном, микроцитном анемијом тада је присутна и манифестни дефицит гвожђа.
Када је ниво феритина повишен а поремећај у дистрибуцији може да се искључи, тада је манифестно преоптерећење гвожђем у телу. Тако се 400 µg/L (ng/mL) феритина користи као праг вредност.
Повишене вредности феритина примећене су код следећих тумора: акутне леукемије, Хоџкинсова болест и карциноми плућа, дебелог црева, јетре и простате. Одређивање концентрације феритина има значаја и код метастаза јетре.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Граниер, Тхиеррy; Ланглоис д'Естаинтот, Бéатрице; Галлоис, Бернард; Цхевалиер, Јеан-Марц; Прéцигоуx, Гиллес; Сантамброгио, Паоло; Аросио, Паоло (2003). „Струцтурал десцриптион оф тхе ацтиве ситес оф моусе L-цхаин ферритин ат 1.2 Å ресолутион”. Јбиц Јоурнал оф Биологицал Инорганиц Цхемистрy. 8: 105—111. ПМИД 12459904. С2ЦИД 20756710. дои:10.1007/с00775-002-0389-4.
- ^ Лараде, Кевин; Стореy, Кеннетх Б. (2004). „Аццумулатион анд транслатион оф ферритин хеавy цхаин трансцриптс фоллоwинг аноxиа еxпосуре ин а марине инвертебрате”. Јоурнал оф Еxпериментал Биологy. 207 (8): 1353—1360. ПМИД 15010486. С2ЦИД 25593825. дои:10.1242/јеб.00872.
- ^ Wатт, Рицхард К. (2013). „А Унифиед Модел фор Ферритин Ирон Лоадинг бy тхе Цаталyтиц Центер: Имплицатионс фор Цонтроллинг "Фрее Ирон" дуринг Оxидативе Стресс”. ЦхемБиоЦхем. 14 (4): 415—419. ПМИД 23404831. С2ЦИД 41485685. дои:10.1002/цбиц.201200783.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
