Пређи на садржај

Фибрински лепак

С Википедије, слободне енциклопедије
Фибрински лепак
Примена ФЛ у операцији интраокуларног сочива
Комбинација
ФибриногенГликопротеин
ТромбинФактори коагулације
Клинички подаци
Продајно имеАртисс, Евицел, Тиссеел, отхерс
Drugs.com
Подаци о лиценци
Категорија трудноће
Начин применеНа телесним површинама
Правни статус
Правни статус
Идентификатори
CAS број9001-32-5
9002-04-4
ATC кодB02BC30 (WHO)
DrugBankDB09222
DB11571
UNIIN94833051K
6K15ABL77G

Фибрински лепак (акроним ФЛ) је биолошко терапијско средство које потпомаже успостављање локалне хемостазе и омогућава атрауматско повезивање и/или покривање (затварање) оштећене ткивне површине (својим ткивно-адхезивним и „заптивним” дејством), што је временом допринело постизању већег терапијског учинка.[8][9][10][11]

Чињеница да ФЛ представља двокомпонентни биолошки систем, са локалним хемостазним, адхезивним, заптивним и другим ефектима, и да спада у терапијски агенс чије се дејство базира на биолошким и физиолошким принципима, довела је до његове широке примене у свим гранама хирургије. Фибрински лепак који данас има широку примену у савременој хируршкој пракси је хемостатско-адхезивна супстанција. С обзиром на то да се ради о продукту природног, а највећим делом и хуманог порекла, он није ткивно-токсичан, биодеградабилан је, а појава хетеро или алоантитела по примени ФЛ је ретка.[12]

Називи

[уреди | уреди извор]

Фибрински лепак — фибрин глуе — фибрин сеалант — фибрин тиссуе адхесиве — фибрин сутуре

Историја

[уреди | уреди извор]

Историјат и савремена клиничка примена фибрина у клиничкој пракси забележена је с почетка 20.века, када је Бергел, 1909. године уочио хемостатски ефекат пулверизованог фибрина.[13] Међутим кључни моменат за употребу фибринске емулзије за стимулацију зарастања рана настао је 1970-их, захваљујући напретку трансфузиолошких техника. Те деценије су прво Матрас и сар., 1972. године успешна експериментална применили криопреципитат плазме и говеђег тромбина за бешавну анастомозу периферног нерва (зечији модел),[14] а затим Кудема и Матрас, 1975. године, успешно су клинички применили ФЛ за бешавну анастомозу повређеног периферног нерва.[15]

У производњи и клиничкој примени ФЛ прво су предњачиле европске земље, док је у Сједињеним Америчким Државама, због ризика вирусне инфекције, индустријска производња фибриногена из крвне плазме забрањена 1978. године и први комерцијални препарат ФЛ (Тиссеел) регистрован од стране Фоод анд Друг Администратион (ФДА) тек 1998. године.[10]

Основне информације

[уреди | уреди извор]

Фибрински лепак настаје из биолошки активне супстанце – фибрина – као крајњег производа завршне фазе коагулације крви.160, а фибрински коагулум уједно представља супстрат почетне фазе зарастања ране.[16][17]

Састав

[уреди | уреди извор]

Конвенционални фибрински лепак је, начелно, двокомпонентни производ комерцијално доступан у лиофилизованом облику или у виду замрзнутог раствора:

Компонента 1

Главни састојци компоненте 1 су фибриноген, концентрован (40–127 мг/мл, зависно од производа) из криопреципитата крвне плазме једног или више давалаца или самог пацијента; фибронектин (2–9 мг/мл); и фактор коагулације XIII (10–80 У).

Компонента 2

Друга компонента ФЛ садржи тромбин (4–1000 ИУ/мл), бовиног („прва генерација” препарата ФЛ) или хуманог порекла (унапређена, „друга генерација”), који се пре употребе реконституише у раствору калцијум-хлорида (40 ммол ЦаЦл2/л).

Остали састојци

Поред наведених компоненти 1 и 2,поједини препарати ФЛ садрже и антифибринолитик (бовини апротинин [1000–3000 КИУ/мл], аминокапроинска или транексаминска киселина).[10]

Брзина образовања фибринског коагулума

[уреди | уреди извор]

На брзину образовања фибринског коагулума пресудно утиче концентрација тромбина, док су биофизичка и биохемијска својства ФЛ детерминисана првенствено садржајем фибриногена.[18][19]

Индикације за примену ФЛ

[уреди | уреди извор]

У индикације за примену ФЛ у клиничкој пракси спадају:

Прихваћене индикације
  • Контрола крварења (локални хемостатик) као комплементарна и адјувантна мера, посебно код дифузног, нехируршког крварења и у присуству урођене/стечене коагулопатије.
  • Заптивање ткивних површина (тиссуе сеалинг)
  • Ткивна адхезија (тиссуе глуинг)
Шире индикације
  • Стимулација зарастања ране (ФЛ ± тромбоцити)
  • Медијум за фармаколошки активне супстанце и ћелије — антибиотици (гентамицин, бацитрацин/неомицин, цефазолин, ванкомицин, и др.), фактори раста, цитостатици, лидокаин, хепарин; ендотелне, матичне ћелије.
  • Супстрат за „ткивни инжењеринг”

Нежељени ефекти

[уреди | уреди извор]

Као могући нежељени ефекти након примене ФЛ, који зависе од састава и порекла компоненти, могу се јавити:

  • Пренос вирусне инфекције (теоретски ризик, без документованих случајева преноса ХИВ, ХБВ и ХЦВ у досадашњој пракси)
  • Имунолошка реакција на бовини тромбин.
  • Преосетљивост на апротинин (ткђ. протеин говеђег порекла)
  • Неуротоксичност транексаминске киселине (конвулзије)
  • Ваздушна/тромбоемболија, дисеминована интраваска коагулација (код акциденталне интраваскуларне апликације)
  • Патолошка локална реакција ткива (некроза, фиброза, и др.)

Данас, у односу на прву генерацију ФЛ друге генерације су безбеднији (јер су без састојака животињског порекла), а најбезбеднији су аутологни ФЛ.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „ВераСеал”. Тхерапеутиц Гоодс Администратион (ТГА). 12. 11. 2021. Приступљено 28. 12. 2021. 
  2. ^ „Упдатес то тхе Пресцрибинг Медицинес ин Прегнанцy датабасе”. Тхерапеутиц Гоодс Администратион (ТГА). 12. 5. 2022. Приступљено 13. 5. 2022. 
  3. ^ „АусПАР: Хуман Фибриноген / Хуман Тхромбин”. Тхерапеутиц Гоодс Администратион (ТГА). 29. 6. 2022. Приступљено 17. 7. 2022. 
  4. ^ „Хеалтх продуцт хигхлигхтс 2021: Аннеxес оф продуцтс аппровед ин 2021”. Хеалтх Цанада. 3. 8. 2022. Приступљено 25. 3. 2024. 
  5. ^ „ТацхоСил сеалант матриx - Суммарy оф Продуцт Цхарацтеристицс (СмПЦ)”. (емц). 31. 1. 2020. Архивирано из оригинала 10. 7. 2020. г. Приступљено 10. 7. 2020. 
  6. ^ „Тиссеел Реадy то усе Солутионс фор Сеалант - Суммарy оф Продуцт Цхарацтеристицс (СмПЦ)”. (емц). 30. 12. 2019. Приступљено 10. 7. 2020. 
  7. ^ „Артисс Солутионс фор Сеалант - Суммарy оф Продуцт Цхарацтеристицс (СмПЦ)”. (емц). 29. 1. 2019. Приступљено 10. 7. 2020. 
  8. ^ Станојковић З, Балинт БЈ, Игњатовић D, Балинт L, Остојић Г (2004). „Фибрински лепак - као ефикасан локални хемостатик и адхезивни-заптивни агенс”. Анестезија реанимација трансфузија. 32 (1-2): 69—74. .
  9. ^ Албала MD (2003). „Фибрин сеалантс ин цлиницал працтице”. Цардиовасц Сург. 11 (1): 5—11. .
  10. ^ а б в Јацксон, M. Р. (2001). „Фибрин сеалантс ин сургицал працтице: ан овервиеw”. Ам Ј Сург. 182 (2): 1—7. .
  11. ^ Спотнитз WД (2014). „Фибрин сеалант: Тхе онлy аппровед хемостат, сеалант, анд адхесиве – а лабораторy анд цлиницал перспецтиве”. ИСРН Сург. 2014: 203943. .
  12. ^ Гиббле ЈW, Несс ПМ. Фибрин глуе: тхе перфецт оперативе сеалант? Трансфусион. 30  (8):  741–7.
  13. ^ 170. Бергел С. Üбер Wиркунген дес Фибринс. Дтсцх Мед Wсцхр. 35  663–5.
  14. ^ Матрас Х, Дингес ХП, Лассманн Х, Мамоли Б. Зур нахтлосен интерфасзикулäрен Нервентрансплантатион им Тиереxперимент. Wиен Мед Wсцхр. 122  (37):::517–23.
  15. ^ Кудерна Х, Матрас Х. Дие клинисцхе Анwендунг дер Клебунг вон Нервенанастомосен мит Гериннунгссубстанзен беи дер Реконструктион верлетзтер перипхерер Нервен. Wиен Клин Wсцхр. 87  495–8.
  16. ^ Цларк, Р. А. (2001). „Фибрин анд wоунд хеалинг”. Анн Н Y Ацад Сци. 936: 355—67. .
  17. ^ Лауренс Н, Коолwијк П, де Маат МП (2006). „Ј Фибрин струцтуре анд wоунд хеалинг”. Тхромб Хаемост. 4 (5): 932—9. 
  18. ^ Wозниак, Г. (2003). „Фибрин сеалантс ин суппортинг сургицал тецхниqуес: тхе импортанце оф индивидуал цомпонентс”. Цардиовасц Сург. 11 (1): 17—21. .
  19. ^ Буцхта C, Хедрицх ХЦ, Мацхер M, Хöцкер П, Редл Х. Биоцхемицал цхарацтеризатион оф аутологоус фибрин сеалантс продуцед бy ЦрyоСеал анд Вивостат ин цомпарисон то тхе хомологоус фибрин сеалант продуцт Тиссуцол/Тиссеел. Биоматериалс. 26  (31):  6233–41.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Моника Бартхелс, Марио вон Депка: Дас Гериннунгскомпендиум. Сцхнеллориентиерунг, Бефундинтерпретатион, клинисцхе Консеqуензен. Тхиеме, Стуттгарт у. а. 2002. ISBN 3-13-131751-5..
  • Г. Дицкнеите, Х. Ј. Метзнер, M. Кроез, Б. Хеин, У. Ницолаy: Тхе импортанце оф фацтор XIII ас а цомпонент оф фибрин сеалантс. Ин: Јоурнал оф Сургицал Ресеарцх. 107, 2, Оцт. 2002, С. 186–195.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fibrinski_lepak&oldid=28421881”