Fibrinski lepak

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Primena FL u operaciji intraokularnog sočiva

Fibrinski lepak (akronim FL) je biološko terapijsko sredstvo koje potpomaže uspostavljanje lokalne hemostaze i omogućava atraumatsko povezivanje i/ili pokrivanje (zatvaranje) oštećene tkivne površine (svojim tkivno-adhezivnim i „zaptivnim” dejstvom), što je vremenom doprinelo postizanju većeg terapijskog učinka.[1] [2][3] [4]

Činjenica da FL predstavlja dvokomponentni biološki sistem, sa lokalnim hemostaznim, adhezivnim, zaptivnim i drugim efektima, i da spada u terapijski agens čije se dejstvo bazira na biološkim i fiziološkim principima, dovela je do njegove široke primene u svim granama hirurgije. Fibrinski lepak koji danas ima široku primenu u savremenoj hirurškoj praksi je hemostatsko-adhezivna supstancija. S obzirom na to da se radi o produktu prirodnog, a najvećim delom i humanog porekla, on nije tkivno-toksičan, biodegradabilan je, a pojava hetero ili aloantitela po primeni FL je retka.[5]

Nazivi[уреди]

Fibrinski lepak — fibrin glue — fibrin sealant — fibrin tissue adhesive — fibrin suture

Istorija[уреди]

Istorijat i savremena klinička primena fibrina u kliničkoj praksi zabeležena je s početka 20.veka, kada je Bergel, 1909. godine uočio hemostatski efekat pulverizovanog fibrina.[6] Međutim ključni momenat za upotrebu fibrinske emulzije za stimulaciju zarastanja rana nastao je 1970-ih, zahvaljujući napretku transfuzioloških tehnika. Te decenije su prvo Matras i sar., 1972. godine uspešna eksperimentalna primenili krioprecipitat plazme i goveđeg trombina za bešavnu anastomozu perifernog nerva (zečiji model),[7] a zatim Kudema i Matras, 1975. godine, uspešno su klinički primenili FL za bešavnu anastomozu povređenog perifernog nerva.[8]

U proizvodnji i kliničkoj primeni FL prvo su prednjačile evropske zemlje, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama, zbog rizika virusne infekcije, industrijska proizvodnja fibrinogena iz krvne plazme zabranjena 1978. godine i prvi komercijalni preparat FL (Tisseel) registrovan od strane Food and Drug Administration (FDA) tek 1998. godine.[3]

Osnovne informacije[уреди]

Fibrinski lepak nastaje iz biološki aktivne supstance – fibrina – kao krajnjeg proizvoda završne faze koagulacije krvi.160, a fibrinski koagulum ujedno predstavlja supstrat početne faze zarastanja rane.[9][10]

Sastav[уреди]

Konvencionalni fibrinski lepak je, načelno, dvokomponentni proizvod komercijalno dostupan u liofilizovanom obliku ili u vidu zamrznutog rastvora:

Komponenta 1

Glavni sastojci komponente 1 su fibrinogen, koncentrovan (40–127 mg/ml, zavisno od proizvoda) iz krioprecipitata krvne plazme jednog ili više davalaca ili samog pacijenta; fibronektin (2–9 mg/ml); i faktor koagulacije XIII (10–80 U).

Komponenta 2

Druga komponenta FL sadrži trombin (4–1000 IU/ml), bovinog („prva generacija” preparata FL) ili humanog porekla (unapređena, „druga generacija”), koji se pre upotrebe rekonstituiše u rastvoru kalcijum-hlorida (40 mmol CaCl2/l).

Ostali sastojci

Pored navedenih komponenti 1 i 2,pojedini preparati FL sadrže i antifibrinolitik (bovini aprotinin [1000–3000 KIU/ml], aminokaproinska ili traneksaminska kiselina).[3]

Brzina obrazovanja fibrinskog koaguluma[уреди]

Na brzinu obrazovanja fibrinskog koaguluma presudno utiče koncentracija trombina, dok su biofizička i biohemijska svojstva FL determinisana prvenstveno sadržajem fibrinogena.[11][12]

Indikacije za primenu FL[уреди]

U indikacije za primenu FL u kliničkoj praksi spadaju:

Prihvaćene indikacije
  • Kontrola krvarenja (lokalni hemostatik) kao komplementarna i adjuvantna mera, posebno kod difuznog, nehirurškog krvarenja i u prisustvu urođene/stečene koagulopatije.
  • Zaptivanje tkivnih površina (tissue sealing)
  • Tkivna adhezija (tissue gluing)
Šire indikacije
  • Stimulacija zarastanja rane (FL ± trombociti)
  • Medijum za farmakološki aktivne supstance i ćelije — antibiotici (gentamicin, bacitracin/neomicin, cefazolin, vankomicin, i dr.), faktori rasta, citostatici, lidokain, heparin; endotelne, matične ćelije.
  • Supstrat za „tkivni inženjering”

Neželjeni efekti[уреди]

Kao mogući neželjeni efekti nakon primene FL, koji zavise od sastava i porekla komponenti, mogu se javiti:

  • Prenos virusne infekcije (teoretski rizik, bez dokumentovanih slučajeva prenosa HIV, HBV i HCV u dosadašnjoj praksi)
  • Imunološka reakcija na bovini trombin.
  • Preosetljivost na aprotinin (tkđ. protein goveđeg porekla)
  • Neurotoksičnost traneksaminske kiseline (konvulzije)
  • Vazdušna/tromboembolija, diseminovana intravaska koagulacija (kod akcidentalne intravaskularne aplikacije)
  • Patološka lokalna reakcija tkiva (nekroza, fibroza, i dr.)

Danas, u odnosu na prvu generaciju FL druge generacije su bezbedniji (jer su bez sastojaka životinjskog porekla), a najbezbedniji su autologni FL.

Izvori[уреди]

  1. ^ Stanojković Z, Balint BJ, Ignjatović D, Balint L, Ostojić G. Fibrinski lepak - kao efikasan lokalni hemostatik i adhezivni-zaptivni agens. Anestezija reanimacija transfuzija 2004;32(1-2):69–74.
  2. ^ Albala MD. Fibrin sealants in clinical practice. Cardiovasc Surg 2003;11(Suppl1):5–11.
  3. 3,0 3,1 3,2 Jackson MR. Fibrin sealants in surgical practice: an overview. Am J Surg 2001;182(Suppl 2):1–7.
  4. ^ Spotnitz WD. Fibrin sealant: The only approved hemostat, sealant, and adhesive – a laboratory and clinical perspective. ISRN Surg 2014;2014:203943.
  5. ^ Gibble JW, Ness PM. Fibrin glue: the perfect operative sealant? Transfusion 1990; 30(8): 741–7.
  6. ^ 170. Bergel S. Über Wirkungen des Fibrins. Dtsch Med Wschr 1909;35:663–5.
  7. ^ Matras H, Dinges HP, Lassmann H, Mamoli B. Zur nahtlosen interfaszikulären Nerventransplantation im Tierexperiment. Wien Med Wschr 1972;122(37)::517–23.
  8. ^ Kuderna H, Matras H. Die klinische Anwendung der Klebung von Nervenanastomosen mit Gerinnungssubstanzen bei der Rekonstruktion verletzter peripherer Nerven. Wien Klin Wschr 1975;87:495–8.
  9. ^ Clark RA. Fibrin and wound healing. Ann N Y Acad Sci 2001;936:355–67.
  10. ^ Laurens N, Koolwijk P, de Maat MP. J Fibrin structure and wound healing. Thromb Haemost 2006;4(5):932–9
  11. ^ Wozniak G. Fibrin sealants in supporting surgical techniques: the importance of individual components. Cardiovasc Surg 2003;11(S1):17–21.
  12. ^ Buchta C, Hedrich HC, Macher M, Höcker P, Redl H. Biochemical characterization of autologous fibrin sealants produced by CryoSeal and Vivostat in comparison to the homologous fibrin sealant product Tissucol/Tisseel. Biomaterials 2005;26(31):6233–41.

Literatura[уреди]

  • Monika Barthels, Mario von Depka: Das Gerinnungskompendium. Schnellorientierung, Befundinterpretation, klinische Konsequenzen. Thieme, Stuttgart u. a. 2002, ISBN 3-13-131751-5.
  • G. Dickneite, H. J. Metzner, M. Kroez, B. Hein, U. Nicolay: The importance of factor XIII as a component of fibrin sealants. In: Journal of Surgical Research. 107, 2, Oct. 2002, S. 186–195.

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).