Фиброин

С Википедије, слободне енциклопедије

Фиброин је нерастворни протеин који формирају пауци, ларве Bombyx mori, други мољци родова попут Antheraea, Cricula, Samia и Gonometa, и бројни други инсекти. Свила у њеном сировом стању се састоји од два главна протеина, серицина и фиброина. Фиброин је структурни центар свиле, док је серицин лепљиви материјал који га окружује.[1]

Примарна структура фиброина, (Gly-Ser-Gly-Ala-Gly-Ala)n

Фиброински протеин се састоји од слојева антипаралних бета равни. Његова примарна структура се углавном састоји од понављајуће аминокиселинске секвенце (Gly-Ser-Gly-Ala-Gly-Ala)n. Висок садржај глицина (и у мањој мери аланина) омогућава густо паковање равни, што доприноси крутости структуре свиле која се но може истегнути. Комбинација укочености и жилавости омогућава примену овог материјала у неколико области, укључујући биомедицину и производњу текстила.

Познато је да фиброин може да постоји у три структуре, свила I, II, и III. Свила I је природна форма фиброина, која се формира у жлездама Bombyx mori. Свила II се односи на уређење молекула фиброина у упреденој свили, која има већу јачину, те стога налази мноштво комерцијалних примена. Свила III је новоотривена структура фиброина.[2] Свила III се формира првенствено у растворима фиброина на интерфејсима (и.е. ваздух-вода интерфејс, вода-уље интерфејс, етц.).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ T. Dyakonov et al., “Design and Characterization of a Silk-Fibroin-Based Drug Delivery Platform Using Naproxen as a Model Drug”, Journal of Drug Delivery, vol. 2012 (2012), article ID 490514
  2. ^ Valluzzi, Regina; Gido, Samuel P.; Muller, Wayne; Kaplan, David L. (1999). „Orientation of silk III at the air-water interface”. International Journal of Biological Macromolecules. 24 (2-3): 237—242. doi:10.1016/S0141-8130(99)00002-1.