Serin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Serin
Serin - Serine.svg
Nazivi
IUPAC naziv
Serine
Drugi nazivi
2-Amino-3-hydroxypropionic acid
Identifikacija
3D model (Jmol)
Abrevijacija Ser, S
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.250
MeSH Serine
Svojstva
C3H7NO3
Molarna masa 105,09 g·mol−1
Agregatno stanje beli kristali ili prah
Gustina 1.603 g/cm3 (22 ºC)
Tačka topljenja 246 ºC (razlaže se)
rastvoran je
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Serin (Ser, S), 2-amino-3-hidroksipropionska kiselina. Neesencijalna aminokiselina koja se sintetizuje u telu čoveka od metaboita i glicina. Kod sisara prisutna je samo u obliku L-stereoizomera.[4][5]

Hemijska formula: OHCH2CHNH2COOH

Sinteza[уреди]

Sinteza serina i glicina počinje oksidacijom 3-fosfoglicerata pri čemu nastaje 3-fosfohidroksipirvat i NADH. Transaminacijom sa glutaminskom kiselinom nastaje 3-fosfoserin. Uklanjanjem fosfata nastaje serin.

Uloga[уреди]

Serin učestvuje u biosintezi purina i pirimidina, cisteina, triptofana (kod bakterija) i velikog broja metabolita.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Weast, Robert C., ур. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0462-8. .
  4. Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  5. David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Literatura[уреди]

  • Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Spoljašnje veze[уреди]