Флуоресцеинска ангиографија
| Флуоресцеинска ангиографија | |
|---|---|
 Снимак мрежњаче наћињен флуоресцеинском ангиографијом | |
| ИЦД-9-CM | 95.12 |
| МеСХ | Д005451 |
Флуоресцеинска ангиографија (ФА) је једна од неприкосновени сликовних дијагностичких метод за процену и утврђивање степена оклузивне болести крвних судова мрежњаче, обима исхемије и типа макуларног едема (као златни стандард у дијагностици ретиналних васкуларних обољења). Она омогућава локализацију микроанеуризматских промена, подручја капиларне неперфузије, појаву колатералних крвних судова у мрежњачи и као таква неопходна је смерница за аз фокалну ласерфотокоагулацију подручја макуле (жуте мрље).[1]
Основни принципи
[уреди | уреди извор]Ова инвазивна дијагностичка метода заснива се на ефекту флуоресценције, претходно интравенски убризганог контраста На-флуоресцеина. Након што се у вену на руци убризгаа флорецеинска боја (најчешће 2% раствор флуоресцеин натријума), специјалном дигиталне фундус камером са специјалним филтерима, посматра се и снима пролазак боје кроз крвне судове на очном дну, и тако дијагностикују сва функционалног стања крвних судова дужица и мрежњаче,или многе офталмолошке болести.
Иако је релативно безбедна процедура ФА може изазавати благе пролазне тегобе попут мучнине, жућкасте пребојености коже, слузокоже и беоњача. Може изазвати и алергијске реакције, почев од блажих типа свраба по кожи и уртрикарије до појаве анафилактичког шока, што се сматра ретком компликацијом (1 случај на 200.000).[2]
У нормалним условима На-флуоресцеин не пролази очувану спољашњу и/или унутрашњу хематоретиналну баријеру. Уколико је баријера нарушена јавља о појаву цурења „леакаге“ флуоресцеина у ткиво мрежњаче (ретине) што је основна појава код едема.[3] „Цурење“ из микроанеуризми даје фокални јасно ограничени едем, дифузни слом баријере — заправо капиларопатије које даје дизуни едем.
У склопу дифузног едема у касној фази може се појавити „поолинг" боје у цистоидним шупљинама у регији фовее, спољашњем плексиформном слоју- Хенлеовом слоју дајучи типичну петалоидну слику — слику латица цвета. Перифовеално тај облик едема поприма карактеристике саћа (38,39). Код дуготрајних цисоидних едема, цисте се током времена сливају што представља основу за иреверзбилна оштећења.
Захваљујући ангиографији настакла је и ангиокрафска подела едема макуле — на нонцистоидне и цистоидне форме.[4]
Значај
[уреди | уреди извор]Улога ФА је незаменљива јер представља путоказ за различите врсте ласер третман (фокални или грид) као и у откривању исхемијске макулопатије или комбинове форме исхемијско-ексудативне макулопатије. Управо је то и најважнија улога ФА, третман ласером код исхемиске макулопатије, што би допринео још већем паду вида уз већ постојећу лошу прогнозу и самим тим је контраиндилован.[5]
Мере опреза
[уреди | уреди извор]Иако је доста безбедна метода, с обзиром на то да се код убризгавања контрастног средства могу код испитаника могу развити фаталне компликације анафилактичног шока у 1/200.000 случајева,[6] неопходно је пре теста са овом могућношћу упознати пацијента и упозорити га на потенцијалне ризике овог дијагностичког поступка, и од њега затражити писмену сагласност.
У том циљу свака установа у којој се ради овај преглед мора имати обезбијеђену пратећу службу, неопходна средства и оспособљен кадар за реанимацију и есусцитацију у случају настанка анафилактичког шока.
Флуоресцеинска ангиографија се не препоручује као дијагностичка метода код трудница и дојиља, јер флуоресцеин пролази плацентарну хематобаријеру а сви ефекти овог средства на фетус и касније одојче, нису испитани.[7]
Контраиндикације
[уреди | уреди извор]Алергијекса преостељивости на контрастно срество (На-флуоресцеин).[8]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Рицхард, Гисберт Флуоресцеин анд ИЦГ Ангиограпхy, ТХИЕМЕ 1998, ISBN 0-86577-712-8
- ^ Yаннуззи ЛА, Рохрер КЈ, Тиндер Љ, Собел РС, Цонстанза МА, Схиелдс W, Занг Е. Флуоресцеин ангиограпхy цомплицатионс сурвеy. Опхтхалмологy 1986;93:611-7.
- ^ Цунха-Ваз ЈГ, Травассос А. Бреакдоwн оф тхе блоод ретинал барриерс анд цyстоид мацулар едема. Сурв Опхтхалмол 1984;28:485-92.
- ^ Рицхард Г, Соубране Г, Yануззи L. Флуресцеин анд ИЦГ Ангиограпхy: Теxтбоок анд Атлас. 2нд ед. Неw Yорк: Тхиеме;1998.
- ^ Антонетти ДА, Лиетх Е, Барбер АЈ, Гарднер ТW. Молецулар мецханисмс оф васцулар пермеабилитy ин диабетиц ретинопатхy. Семин Опхтхалмол 1999;14:240-8.
- ^ Yаннуззи ЛА, Рохрер КТ, Тиндел Љ, ет ал. Флуоресцеин ангиограпхy цомплицатион сурвеy. Опхтхалмологy 1986; 93:611-7.
- ^ Преферред Працтице Паттерн ААО Ретинал Веин Оццлусионс. www.аао.орг[мртва веза] на: www.аао.орг
- ^ Делори ФЦ, Дореy ЦК, Стауренгхи Г, Аренд О, Гогер ДГ, Wеитер ЈЈ. Ин виво флуоресценце оф тхе оцулар фундус еxхибитс ретинал пигмент епитхелиум липофусцин цхарацтерсистцс. Инвест Опхтхалмол Вис Сци 1995;36:718-29.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
