Галатски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
Галатија

Галатски језик је име изумрлог хипотетичког келтског језика који су говорили Галати, келтски становници Галатије у Малој Азији. По неким лингвистима, галатски је био само дијалекат континенталног келтског или прагалског.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Галатија, крај у срцу Анадолије био је најудаљенија келтска енклава. Свети Јероним који је посетио тај крај, написао је 386. да га језик Галатије (крај око данашње Анкаре) подсећа на језик којим говоре становници краја око Аугусте Треверорум (данашњи Трир у Немачкој). Поред тога написао је да Галати поред грчког, који је lingua franca читавог Истока, говоре свој језик који је готово исти као код Келта у Триру.[2]

Све теорије о галатском језику се углавном базирају на закључку Св. Јеронима. Он је свакако био квалификован да то препозна јер је говорио четири језика а и боравио је у оба краја. Неки сумњају у његову објективност јер мисле да је то навео због политике ширења хришћанства, па је из тог разлога преувеличао своју импресију.[2]

Галати, који су између 277/276. п.н.е. извршили инвазију на Анадолију, данас су најпознатији по Посланици коју им је упутио Св. Павле. О њима се иначе врло мало зна. Антички аутори писали су нешто мало о њима, да су високи, светле коже, прилично космати и добри ратници. За њих су они били "Келти", "Гали" или "Галати" који су провалили у Грчку и Анадолију око 277. п.н.е.[2]

Набројали су и приближно 150 речи и имена, на основу којих данашњи лингвисти изводе закључке да је то био један од језика континенталног келтског. Једно од тих имена је и њихово светилиште Друнеметон, што на келтском значи дру = храст, неметон = свето место.[3]

Галати су свој језик говорили до 4. века а у руралним крајевима и до 6. века.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Целтиц лангуагес”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 13. 04. 2019. 
  2. ^ а б в „Галатианс.пдф” (ПДФ). доцс.гоогле.цом. Приступљено 13. 04. 2019. 
  3. ^ МацКиллоп, Јамес (1. 01. 2004), Друнеметон (на језику: енглески), Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 9780198609674, дои:10.1093/ацреф/9780198609674.001.0001/ацреф-9780198609674-е-1604, Приступљено 13. 04. 2019 
  4. ^ „Оxфорд Индеx Сеарцх Ресултс - Оxфорд Референце” (на језику: енглески). Приступљено 13. 04. 2019.